Свемирска капсула

Свемирска капсула је обично свемирска летелица са посадом тупог тела, која се без крила враћа у Земљину атмосферу.^[2] Капсуле се од сателита разликују првенствено по способности да преживе поновни атмосферски улазак и повратак на Земљину површину из орбите. Капсуле сачињавају већину свемирских летелица са посадом, иако је један свемирски авион с посадом лансиран у орбиту.

Командни модул Апола 17^[6] слеће у Тихи океан.

Садашњи примери капсула с посадом обухватају Сојуз, Шенџоу, Орион, ЦСТ-100 и Драгон 2. Будући примери капсула са посадом су Федерацију. Историјски примери капсула са посадом укључују Восток, Меркур, Воскход, Џемини и командни модул Аполо. Свемирска капсула с посадом мора бити у стању да одржава живот у вакууму свемира, уз често захтевно термално и радијационо окружење. За постизање тога потребни су многи системи, укључујући реакциони контролни систем, систем околине/животне подршке, изолација, седишта која олакшавају рад астронаута у бестежинским условима, комуникацијске антене, прикључни хардвер, систем обуставе лансирања и још много тога.

Облик и повратак

Свемирске капсуле су типично биле мање од 5 метерс (16 феет) у пречнику услед аеродинамичких захтева лансирног носача. Дизајн капсуле је запремински ефикасан и структурално јак, те је обично могуће конструисати мале капсуле с перформансама које су упоредиве са дизајном подизног тела или свемирског авиона у свему осим односа подизања и вуче, уз мање трошкове. Пример је свемирска летелица Сојуз.

Већина свемирских капсула користила је аблативни топлотни штит за поновни улазак и нису се могле поново користити. Рана свемирска летелица имала је стаклену облогу са синтетичком смолом уграђену на веома високим температурама. Тренутно се испитују за употребу у свемиру угљена влакна, ојачана пластика и високотемпературне керамичке плочице или керамичке плоче ултра високе температуре.

Свемирске капсуле су добро прилагођене високим енергијама поновних улазака. Капсуле поново улазе са крмним делом напред, док путници леже, јер је то оптимална позиција за људско тело да издржи индуковане г-силе када капсула удара у атмосферу. Заобљени облик (тупо тело) капсуле формира ударни талас који задржава већи део топлоте даље од топлотног штита, али је систем топлотне заштите је још увек неопходан. Свемирска капсула мора бити довољно јака да издржи силе повратка попут аеродинамичког отпора и мора изврши поновни улаз под прецизним упадним углом да би се спречио одскок с површине атмосфере при деструктивно великим убрзањима.

Када свемирска капсула пролази кроз атмосферу, капсула компримира ваздух испред себе, који се загрева до веома високих температура. Површина капсуле може достићи до 1480 °C док се спушта кроз Земљину атмосферу. Како би спречило да та топлота доспе до унутрашњих структура, капсуле су обично опремљене аблативним топлотним штитом који се топи и затим испарава, уклањајући топлоту.

Командни модул Апола је при повратку имао центар масе померен од средишње линије; то је узроковало да капсула поприми угаони став кроз ваздух, пружајући лифт који се може користити за контролу смера. Покретачи реакционог контролног система су коришћени за управљање капсулом променама вектора подизања.

Падобрани се користе за финални ступањ силазка, понекад заједно са кочним ракетама ако је капсула дизајнирана да слети на Земљину површину. Примери капсула за слетање на копно укључују совјетски/руски Сојуз и кинески Шенџоу. Остале капсуле, попут Меркура, Џеминија, Апола и Драгона, слетеле су у океан.

Референце

^ Сицелофф, Стевен (5. 12. 2014). „ЛИФТОФФ! Орион Бегинс Неw Ера ин Спаце Еxплоратион!”. Орион. НАСА. Приступљено 7. 12. 2014.
^ „Спацецрафт | Дефинитион, Тyпес, & Фацтс | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-08.
^ Хацкер, Бартон C.; Гримwоод, Јамес M. (септембар 1974). „Цхаптер 11 Пилларс оф Цонфиденце”. Он тхе Схоулдерс оф Титанс: А Хисторy оф Пројецт Гемини. НАСА Хисторy Сериес. СП-4203. НАСА. стр. 239.
^ Хацкер, Бартон C.; Гримwоод, Јамес M. (септембар 1974). „Цхаптер 12 Спирит оф 76”. Он тхе Схоулдерс оф Титанс: А Хисторy оф Пројецт Гемини. НАСА Хисторy Сериес. СП-4203. НАСА. стр. 239.
^ „Гемини 7, НССДЦА/ЦОСПАР ИД: 1965-100А”. НАСА. Приступљено 28. 5. 2017.
^ Орлофф, Рицхард W. (септембар 2004) [Фирст публисхед 2000]. „Табле оф Цонтентс”. Аполло бy тхе Нумберс: А Статистицал Референце. НАСА Хисторy Дивисион, Оффице оф Полицy анд Планс. НАСА Хисторy Сериес. Wасхингтон, D.C.: НАСА. ИСБН 0-16-050631-X. ЛЦЦН 00061677. НАСА СП-2000-4029. Архивирано из оригинала 23. 8. 2007. г. Приступљено 24. 7. 2013.
^ Цоуртнеy Г Броокс; Јамес M. Гримwоод; Лоyд С. Сwенсон (1979). „Цонтрацтинг фор тхе Цомманд Модуле”. Цхариотс фор Аполло: А Хисторy оф Маннед Лунар Спацецрафт. НАСА. ИСБН 0-486-46756-2. Архивирано из оригинала 9. 2. 2008. г. Приступљено 29. 1. 2008.
^ Цоуртнеy Г Броокс; Јамес M. Гримwоод; Лоyд С. Сwенсон (1979). „Цомманд Модулес анд Програм Цхангес”. Цхариотс фор Аполло: А Хисторy оф Маннед Лунар Спацецрафт. НАСА. ИСБН 0-486-46756-2. Архивирано из оригинала 9. 2. 2008. г. Приступљено 29. 1. 2008.

Литература

Хацкер, Бартон C.; Гримwоод, Јамес M. (септембар 1974). „Цхаптер 11 Пилларс оф Цонфиденце”. Он тхе Схоулдерс оф Титанс: А Хисторy оф Пројецт Гемини. НАСА Хисторy Сериес. СП-4203. НАСА. стр. 239. Архивирано из оригинала 13. 01. 2010. г. Приступљено 03. 09. 2019.
Цоллинс, Мицхаел (2009). Царрyинг тхе Фире: Ан Астронаут'с Јоурнеyс. Линдбергх, Цхарлес (фореwорд). Цоопер Сqуаре Пресс. ИСБН 9780374531942.
Цаидин, Мартин (1972). Цyборг. Неw Yорк: Арбор Хоусе. ИСБН 0-87795-025-3. ЛЦЦН 73183758. ОЦЛЦ 320464.
Хицкам, Хомер Х. Јр. (1999). Бацк то тхе Моон. Неw Yорк: Делацорте Пресс. ИСБН 0-38533-422-2. ЛЦЦН 99021995. ОЦЛЦ 40979898.
Слаyтон, Доналд К. "Деке"; Цассутт, Мицхаел (1994). Деке! У.С. Маннед Спаце: Фром Мерцурy то тхе Схуттле (1ст изд.). Неw Yорк: Форге. ИСБН 0-312-85503-6. ЛЦЦН 94002463. ОЦЛЦ 29845663.
Книгхт, Wилл (23. 1. 2006). „Спацецрафт скин 'хеалс' итселф”. Неw Сциентист. Приступљено 11. 2. 2008.
Wертз, Јамес; Ларсон, Wилеy Ј. (1999). Спаце Миссион Аналyсис анд Десигн (3рд изд.). Торранце, Цалифорниа: Мицроцосм. ИСБН 978-1-881883-10-4.
Сwенсон, L. Јр.; Гримwоод, Ј. M.; Алеxандер, C. C. Тхис Неw Оцеан, А Хисторy оф Пројецт Мерцурy. стр. 66—62424. „Он Оцтобер 4, 1957 Спутник I схот инто орбит анд форциблy опенед тхе Спаце Аге.”
„Восток”. Енцyцлопедиа Астронаутица. Архивирано из оригинала 2011-06-29. г.
Бартелс, Мегхан; Новембер 6, Спаце цом Сениор Wритер |; ЕТ, 2018 07:00ам (6. 11. 2018). „НАСА'с Паркер Солар Пробе Јуст Маде Итс Фирст Цлосе Пасс бy тхе Сун!”. Спаце.цом. Приступљено 2018-12-16.
„Тхе Росетта гроунд сегмент”. ЕСА.инт. 2004-02-17. Архивирано из оригинала 2008-03-11. г. Приступљено 2008-02-11.
„Ат Мацх-10, Таиwан'с Хсиунг Фенг-III 'Анти-Цхина' Миссилес цоулд бе фастер тхан тхе БрахМос”. дефенценеwс.ин. Архивирано из оригинала 2017-08-07. г. Приступљено 2019-01-08.
Вилласанта, Артхур Доминиц (21. 10. 2016). „Таиwан Еxтендинг тхе Ранге оф итс Хсиунг Фенг III Миссилес то Реацх Цхина”.
Елиас, Јибу (10. 4. 2018). „ТСМЦ сет то беат Интел то бецоме тхе wорлд'с мост адванцед цхипмакер”. ПЦМаг Индиа (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 5. 2019. г. Приступљено 12. 5. 2019.
„ТСМЦ ис абоут то бецоме тхе wорлд'с мост адванцед цхипмакер”. Тхе Ецономист. 5. 4. 2018.
„Таиwан'с упградед 'Цлоуд Пеак' ми... - Таиwан Неwс”. Таиwан Неwс. 25. 1. 2018.
„Таиwан То Упграде 'Цлоуд Пеак' Медиум-ранге Миссилес Фор Мицро-Сателлитес Лаунцх”. www.дефенсеwорлд.нет. Архивирано из оригинала 25. 01. 2018. г. Приступљено 29. 06. 2023.
Схелдон, Јохн (30. 1. 2018). „Таиwан'с Неw Баллистиц Миссиле Цапабле оф Лаунцхинг Мицросателлитес - СпацеWатцх.Глобал”. спацеwатцх.глобал.
Лауниус, Рогер D.; Јенкинс, Деннис Р. (10. 10. 2012). Цоминг Хоме: Реентрy анд Рецоверy фром Спаце. НАСА. ИСБН 9780160910647. ОЦЛЦ 802182873. Приступљено 21. 8. 2014.
Мартин, Јохн Ј. (1966). Атмоспхериц Ентрy – Ан Интродуцтион то Итс Сциенце анд Енгинееринг. Олд Таппан, Неw Јерсеy: Прентице-Халл.
Реган, Франк Ј. (1984). Ре-Ентрy Вехицле Дyнамицс (АИАА Едуцатион Сериес). Неw Yорк: Америцан Институте оф Аеронаутицс анд Астронаутицс, Инц. ИСБН 978-0-915928-78-1.
Еткин, Бернард (1972). Дyнамицс оф Атмоспхериц Флигхт. Неw Yорк: Јохн Wилеy & Сонс, Инц. ИСБН 978-0-471-24620-6.
Винценти, Wалтер Г.; Кругер Јр, Цхарлес Х. (1986). Интродуцтион то Пхyсицал Гас Дyнамицс. Малабар, Флорида: Роберт Е. Криегер Публисхинг Цо. ИСБН 978-0-88275-309-6.
Хансен, C. Фредерицк (1976). Молецулар Пхyсицс оф Еqуилибриум Гасес, А Хандбоок фор Енгинеерс. НАСА. Бибцоде:1976мпег.боок.....Х. НАСА СП-3096.
Хаyес, Wаллаце D.; Пробстеин, Роналд Ф. (1959). Хyперсониц Флоw Тхеорy. Неw Yорк анд Лондон: Ацадемиц Пресс. А ревисед версион оф тхис цлассиц теxт хас беен реиссуед ас ан инеxпенсиве папербацк: Хаyес, Wаллаце D. (1966). Хyперсониц Инвисцид Флоw. Минеола, Неw Yорк: Довер Публицатионс. ИСБН 978-0-486-43281-6. реиссуед ин 2004
Андерсон, Јохн D. Јр. (1989). Хyперсониц анд Хигх Температуре Гас Дyнамицс. Неw Yорк: МцГраw-Хилл, Инц. ИСБН 978-0-07-001671-2.

Спољашње везе

About Capsules
SpaceX Building Reusable Crew Capsule
Gemini 11 Space Capsule Архивирано на сајту Wayback Machine (4. октобар 2014)
On The Shoulders of Titans: A History of Project Gemini Архивирано на сајту Wayback Machine (7. децембар 2003)
Проуд Цонqуест: Гемини VII & VI - 1966 НАСА Маннед Спаце Флигхт Едуцатионал Доцументарy на сајту YouTube
Spaceflight Mission Patches

[LIFTOFF-1] Сицелофф, Стевен (5. 12. 2014). „ЛИФТОФФ! Орион Бегинс Неw Ера ин Спаце Еxплоратион!”. Орион. НАСА. Приступљено 7. 12. 2014.

[2] „Спацецрафт | Дефинитион, Тyпес, & Фацтс | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-08.

[titans-3] Хацкер, Бартон C.; Гримwоод, Јамес M. (септембар 1974). „Цхаптер 11 Пилларс оф Цонфиденце”. Он тхе Схоулдерс оф Титанс: А Хисторy оф Пројецт Гемини. НАСА Хисторy Сериес. СП-4203. НАСА. стр. 239.

[titans1-4] Хацкер, Бартон C.; Гримwоод, Јамес M. (септембар 1974). „Цхаптер 12 Спирит оф 76”. Он тхе Схоулдерс оф Титанс: А Хисторy оф Пројецт Гемини. НАСА Хисторy Сериес. СП-4203. НАСА. стр. 239.

[nasa1-5] „Гемини 7, НССДЦА/ЦОСПАР ИД: 1965-100А”. НАСА. Приступљено 28. 5. 2017.

[Orloff-6] Орлофф, Рицхард W. (септембар 2004) [Фирст публисхед 2000]. „Табле оф Цонтентс”. Аполло бy тхе Нумберс: А Статистицал Референце. НАСА Хисторy Дивисион, Оффице оф Полицy анд Планс. НАСА Хисторy Сериес. Wасхингтон, D.C.: НАСА. ИСБН 0-16-050631-X. ЛЦЦН 00061677. НАСА СП-2000-4029. Архивирано из оригинала 23. 8. 2007. г. Приступљено 24. 7. 2013.

[chariots2-5-7] Цоуртнеy Г Броокс; Јамес M. Гримwоод; Лоyд С. Сwенсон (1979). „Цонтрацтинг фор тхе Цомманд Модуле”. Цхариотс фор Аполло: А Хисторy оф Маннед Лунар Спацецрафт. НАСА. ИСБН 0-486-46756-2. Архивирано из оригинала 9. 2. 2008. г. Приступљено 29. 1. 2008.

[chariots5-1-8] Цоуртнеy Г Броокс; Јамес M. Гримwоод; Лоyд С. Сwенсон (1979). „Цомманд Модулес анд Програм Цхангес”. Цхариотс фор Аполло: А Хисторy оф Маннед Лунар Спацецрафт. НАСА. ИСБН 0-486-46756-2. Архивирано из оригинала 9. 2. 2008. г. Приступљено 29. 1. 2008.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]