С1ПР3
Изглед
Сфингозин-1-фосфатни рецептор 3 | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Идентификатори | |||||||||||
Симболи | С1ПР3; ЕДГ-3; ЕДГ3; ЛПБ3; С1П3 | ||||||||||
Вањски ИД | ОМИМ: 601965 МГИ: 1339365 ХомолоГене: 3829 ИУПХАР: С1П3 | ||||||||||
| |||||||||||
Ортолози | |||||||||||
Врста | Човек | Миш | |||||||||
Ентрез | н/а | 13610 | |||||||||
Енсембл | ЕНСГ00000213694 | ЕНСМУСГ00000067586 | |||||||||
УниПрот | Q99500 | Q9З0У9 | |||||||||
РефСеq (мРНА) | НМ_005226.3 | НМ_010101.4 | |||||||||
РефСеq (протеин) | НП_005217.2 | НП_034231.1 | |||||||||
Локација (УЦСЦ) |
Цхр 9: 91.61 - 91.62 Мб |
Цхр 13: 51.5 - 51.52 Мб | |||||||||
ПубМед претрага | н/а | [1] |
Сфингозин-1-фосфатни рецептор 3 је људски ген који кодира Г протеин спрегнути рецептор за који се везује липидни сигнални молекул сфингозин 1-фосфат (S1P). стога је овај рецептор такође познат као S1P3.[1]
Функција
[уреди | уреди извор]Овај протеин је члан ЕДГ фамилије рецептора. Он доприноси регулацији ангиогенезе и функција васкуларних ендотелних ћелија.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Хла Т; Лее МЈ; Анцеллин Н; et al. (2000). „Sphingosine-1-phosphate signaling via the EDG-1 family of G-protein-coupled receptors.”. Ann. N. Y. Acad. Sci. 905: 16—24. PMID 10818438. doi:10.1111/j.1749-6632.2000.tb06534.x.
- Spiegel S (2000). „Sphingosine 1-phosphate: a ligand for the EDG-1 family of G-protein-coupled receptors.”. Ann. N. Y. Acad. Sci. 905: 54—60. PMID 10818441. doi:10.1111/j.1749-6632.2000.tb06537.x.
- Watsky MA, Griffith M, Wang DA, Tigyi GJ (2000). „Phospholipid growth factors and corneal wound healing.”. Ann. N. Y. Acad. Sci. 905: 142—58. PMID 10818450. doi:10.1111/j.1749-6632.2000.tb06546.x.
- Takuwa Y (2002). „[Regulation of Rho family G proteins and cell motility by the Edg family of sphingosin 1-phosphate receptors]”. Tanpakushitsu Kakusan Koso. 47 (4 Suppl): 496—502. PMID 11915348.
- Van Koppen CJ; Meyer Zu Heringdorf D; Zhang C; et al. (1996). „A distinct G(i) protein-coupled receptor for sphingosylphosphorylcholine in human leukemia HL-60 cells and human neutrophils.”. Mol. Pharmacol. 49 (6): 956—61. PMID 8649355.
- Yamaguchi F, Tokuda M, Hatase O, Brenner S (1996). „Molecular cloning of the novel human G protein-coupled receptor (GPCR) gene mapped on chromosome 9.”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 227 (2): 608—14. PMID 8878560. doi:10.1006/bbrc.1996.1553.
- An S; Bleu T; Huang W; et al. (1998). „Identification of cDNAs encoding two G protein-coupled receptors for lysosphingolipids.”. FEBS Lett. 417 (3): 279—82. PMID 9409733. doi:10.1016/S0014-5793(97)01301-X.
- Van Brocklyn JR; Tu Z; Edsall LC; et al. (1999). „Sphingosine 1-phosphate-induced cell rounding and neurite retraction are mediated by the G protein-coupled receptor H218.”. J. Biol. Chem. 274 (8): 4626—32. PMID 9988698. doi:10.1074/jbc.274.8.4626.
- Zhang Q; Peyruchaud O; French KJ; et al. (1999). „Sphingosine 1-phosphate stimulates fibronectin matrix assembly through a Rho-dependent signal pathway.”. Blood. 93 (9): 2984—90. PMID 10216094.
- Ancellin N, Hla T (1999). „Differential pharmacological properties and signal transduction of the sphingosine 1-phosphate receptors EDG-1, EDG-3, and EDG-5.”. J. Biol. Chem. 274 (27): 18997—9002. PMID 10383399. doi:10.1074/jbc.274.27.18997.
- Windh RT; Lee MJ; Hla T; et al. (1999). „Differential coupling of the sphingosine 1-phosphate receptors Edg-1, Edg-3, and H218/Edg-5 to the G(i), G(q), and G(12) families of heterotrimeric G proteins.”. J. Biol. Chem. 274 (39): 27351—8. PMID 10488065. doi:10.1074/jbc.274.39.27351.
- Goetzl EJ; Dolezalova H; Kong Y; et al. (1999). „Distinctive expression and functions of the type 4 endothelial differentiation gene-encoded G protein-coupled receptor for lysophosphatidic acid in ovarian cancer.”. Cancer Res. 59 (20): 5370—5. PMID 10537322.
- Lee MJ; Thangada S; Claffey KP; et al. (1999). „Vascular endothelial cell adherens junction assembly and morphogenesis induced by sphingosine-1-phosphate.”. Cell. 99 (3): 301—12. PMID 10555146. doi:10.1016/S0092-8674(00)81661-X.
- An S, Zheng Y, Bleu T (2000). „Sphingosine 1-phosphate-induced cell proliferation, survival, and related signaling events mediated by G protein-coupled receptors Edg3 and Edg5.”. J. Biol. Chem. 275 (1): 288—96. PMID 10617617. doi:10.1074/jbc.275.1.288.
- Orlati S; Porcelli AM; Hrelia S; et al. (2000). „Sphingosine-1-phosphate activates phospholipase D in human airway epithelial cells via a G protein-coupled receptor.”. Arch. Biochem. Biophys. 375 (1): 69—77. PMID 10683250. doi:10.1006/abbi.1999.1589.
- Lee H, Goetzl EJ, An S (2000). „Lysophosphatidic acid and sphingosine 1-phosphate stimulate endothelial cell wound healing.”. Am. J. Physiol., Cell Physiol. 278 (3): C612—8. PMID 10712250.
- Kimura T; Watanabe T; Sato K; et al. (2000). „Спхингосине 1-пхоспхате стимулатес пролифератион анд мигратион оф хуман ендотхелиал целлс поссиблy тхроугх тхе липид рецепторс, Едг-1 анд Едг-3.”. Биоцхем. Ј. 348 Пт 1: 71—6. ПМИД 10794715. дои:10.1042/0264-6021:3480071.
Види још
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Лyсопхоспхолипид Рецепторс: С1П3”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г.
- Лyсопхоспхолипид+рецепторс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)