Rumenke
Црвене зебе | |
---|---|
Мужјак руменке | |
Научна класификација | |
Царство: | |
Тип: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Потпородица: | |
Род: | Кауп, 1829
|
Врсте | |
Види одељак Врсте |
Црвене зебе или руменке (лат. Carpodacus) род је птица певачица из породице зеба. Већина њих се зову „руменке” и као што име наводи, већина њих има, у различитом степену, присутно црвено перје. Руменка је најпознатији представник породице. Име рода потиче од старогрчког karpos, „воће” и dakno, „гристи”.[1]
Род Carpodacus се среће широм Евроазије, али је највећи диверзитет врстама у Сино-хималајском региону, што сугерише да род потиче одавде.[2]
Систематика
[уреди | уреди извор]Године 2012. Дарио Зукон (итал. Dario Zuccon) и његове колеге објавили су компаративну молекуларну анализу целе породице зеба. На основу података који су у анализама добили и са подацима сличних анализа од раније, дошли су до закључка да је неопходно реогранизовање таксономског статуса у оквиру ове хетерогене групе.[3] Пронашли су да три северноамеричке врсте црвених зеба, Haemorhous cassinii, Haemorhous purpureus и Haemorhous mexicanus, формирају засебни кладус и да нису у блиској сродничкој вези са палеарктичким црвеним зебама. Они су предложили померање тих врста у засебан род Haemorhous.[3] Овај предлог је прихваћен од стране Интернационалног Орнитолошког Комитета и Америчке Орнитолошке Уније.[4][5] Зукон и његове колеге су такође нашли да је руменка (Carpodacus erythrinus) испала из центра кладуса црвених зеба и да је сестринска група скарлетних зеба (данас позната под именом Haematospiza sipahi). Предложили су да се руменка помери у нов монофилетски род са новим називом Erythrina. Британска Орнитолошка Унија је прихватила овај предлог,[6] али је Интернационални Орнитолошки Комитет уместо тога прихватио инклузивнији род Carpodacus, који је укључивао род Haematospiza и монотипски род Chaunoproctus у оквиру кога се налазила изумрла птица бонинска руменка (Carpodacus ferreorostris). Дугорепа руменка (Carpodacus sibiricus), која се до тада сматрала и укључивала у монофилетски род Uragus, такође је премештена у род Carpodacus.[4]
За две врсте које су пре тога припадале роду Carpodacus, (Agraphospiza rubescens) и (Procarduelis nipalensis), показало се да нису блиско повезане са овим родом и померене у два засебне монофилетска рода: Agraphospiza и Procarduelis.[3][4]
Leucosticte sillemi је дуго припадао роду Leucosticte, али је филогенетска анализа на секвенционираној митохондријалној ДНК, публикована 2016 године, показала да она припада роду Carpodacus.[7]
Верује се да је било специјске радијације црвених зеба више пута. Прве које су се одвојиле биле су преци данашњих северноамеричких врста. Те сродне групе, које су настале, одвојиле су се у средњем миоцену пре око 14–12 мyа од претеча црвених зеба. Свака од ових група би требало да конституише посебан род, као што је у случају северноамеричких врста из рода Haemorhous. Типови из рода Erythrina (Брехм 1829) и Carpodacus (Кауп 1829) често се сматрају типичним представницима црвених зеба, иако се оба односе на розе зебу Carpodacus roseus.[8]
Молекуларне филогенетске анализе показују да су хавајске медне птице из породице Drepanididae блиско повезане са црвеним зебама из Carpodacus рода.[3][9] Најближи заједнички предак је процењен од различитих извора на период од 7,24 милиона година.[9] до 15,71 милиона година.[2]
Пржевалскијева зеба (Urocynchramus pylzowi) не припада розе зебама, чак није ни права зеба и сврстана је у оквиру монофилетске породице Urocynchramidae.[10]
Врсте
[уреди | уреди извор]Род Царподацус има 26 врста:[а]
- Руменка, Carpodacus erythrinus
- Гримизна зеба, Carpodacus sipahi
- Бонински батокљун, Carpodacus ferreorostris (исчезла)
- Пругаста руменка, Carpodacus rubicilloides
- Велика руменка, Carpodacus rubicilla
- Хималајска руменка, Carpodacus grandis
- Црвеноплашта руменка, Carpodacus rhodochlamys
- Хималајска лепа руменка, Carpodacus pulcherrimus
- Кинеска лепа руменка, Carpodacus davidianus
- Ружичастолеђа руменка, Carpodacus waltoni
- Ружичастовеђа руменка, Carpodacus rhodochroa
- Тамнолеђа руменка, Carpodacus edwardsii
- Тачкастокрила руменка, Carpodacus rhodopeplus
- Шарпова руменка, Carpodacus verreauxii
- Винаста руменка, Carpodacus vinaceus
- Тајванска руменка, Carpodacus formosanus
- Синајска руменка, Carpodacus synoicus
- Бледа руменка, Carpodacus stoliczkae
- Тибетанска руменка, Carpodacus roborowskii
- Мркожутоглава планинска руменка, Carpodacus sillemi
- Дугорепа руменка, Carpodacus sibiricus
- Паласова руменка, Carpodacus roseus
- Тропојасна руменка, Carpodacus trifasciatus
- Хималајска беловеђа руменка, Carpodacus thura
- Кинеска беловеђа руменка, Carpodacus dubius
- Црвеногруда руменка, Carpodacus puniceus
- Гримизновеђа руменка, Carpodacus subhimachalus
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Руменка - Carpodacus erythrinus
-
Carpodacus rubicilla Музејски балг
-
Carpodacus grandis Музејски балг
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Јоблинг 2010, стр. 92
- ^ а б Тиетзе, D.Т.; Пäцкерт, M.; Мартенс, Ј.; Лехманн, Х.; Сун, Y.-Х. (2013). „Цомплете пхyлогенy анд хисторицал биогеограпхy оф труе росефинцхес (Авес: Царподацус)”. Зоологицал Јоурнал оф тхе Линнеан Социетy. 169: 215—234. дои:10.1111/зој.12057.
- ^ а б в г Зуццон, Дарио; Прŷс-Јонес, Роберт; Расмуссен, Памела C.; Ерицсон, Пер Г.П. (2012). „Тхе пхyлогенетиц релатионсхипс анд генериц лимитс оф финцхес (Фрингиллидае)” (ПДФ). Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион. 62 (2): 581—596. ПМИД 22023825. дои:10.1016/ј.yмпев.2011.10.002. Архивирано из оригинала (ПДФ) 26. 09. 2018. г. Приступљено 20. 08. 2017.
- ^ а б в Гилл, Франк; Донскер, Давид (ур.). „Финцхес, еупхониас”. Wорлд Бирд Лист Версион 5.4. Интернатионал Орнитхологистс' Унион. Приступљено 20. 8. 2017.
- ^ Цхессер, Р. Террy; Банкс, Рицхард C.; Баркер, Ф. Кеитх (2012). „Фифтy-тхирд Супплемент то тхе Америцан Орнитхологистс' Унион Цхецк-лист оф Нортх Америцан Бирдс” (ПДФ). Тхе Аук. 129 (3): 573—588. дои:10.1525/аук.2012.129.3.573. Архивирано из оригинала (ПДФ) 29. 08. 2012. г. Приступљено 20. 8. 2017.
- ^ Сангстер, Георге; Цоллинсон, Ј. Мартин; Цроцхет, Пиерре-Андрé; Кноx, Алан Г.; Паркин, Давид Т.; Вотиер, Степхен C. (2013). „Таxономиц рецоммендатионс фор Wестерн Палеарцтиц бирдс: нинтх репорт”. Ибис. 155 (4): 898—907. дои:10.1111/иби.12091.
- ^ Сангстер, Г.; Роселаар, C.С.; Ирестедт, M.; Ерицсон, Пер Г.П. (2016). „Силлем'с Моунтаин Финцх Леуцостицте силлеми ис а валид специес оф росефинцх (Царподацус, Фрингиллидае)”. Ибис. 158: 184. дои:10.1111/иби.12323.
- ^ Банкс, Рицхард C.; Броwнинг, M. Ралпх (1. 7. 1995). „Цомментс он тхе Статус оф Ревивед Олд Намес фор Соме Нортх Америцан Бирдс” (ПДФ). Тхе Аук. Беркелеy, Цалифорниа: Университy оф Цалифорниа Пресс. 112 (3): 633—648. ЈСТОР 4088679.
- ^ а б Лернер, Хеатхер Р.L.; Меyер, Маттхиас; Јамес, Хелен Ф.; Хофреитер, Мицхаел; Флеисцхер, Роберт C. (2011). „Мултилоцус ресолутион оф пхyлогенy анд тимесцале ин тхе еxтант адаптиве радиатион оф Хаwаииан хонеyцрееперс”. Цуррент Биологy. 21 (21): 1838—1844. ПМИД 22018543. дои:10.1016/ј.цуб.2011.09.039.
- ^ Гротх, Ј. Г. (2000). „Молецулар евиденце фор тхе сyстематиц поситион оф Уроцyнцхрамус пyлзоwи” (ПДФ). Аук. 117 (3): 787—792. ИССН 0004-8038. дои:10.1642/0004-8038(2000)117[0787:МЕФТСП]2.0.ЦО;2.
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Имена на српском нису званична (сем имена врсте руменка), већ преводи имена врста на енглеском.
Литература
[уреди | уреди извор]- Јоблинг, Јамес А. (2010). Тхе Хелм Дицтионарy оф Сциентифиц Бирд Намес. Лондон, Унитед Кингдом: Цхристопхер Хелм. стр. 92. ИСБН 978-1-4081-2501-4.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Росефинцхе видеос, пхотос анд соундс на интернационалној колекцији птица