Пређи на садржај

Пиротехника

С Википедије, слободне енциклопедије
Пиротехнички приказ кориштен у индустрији забаве

Пиротехника је наука о коришћењу метеријала који имају способност подлегања самосталним и самоодрживим егзотермним хемијским реакцијама при чему производе топлоту, светлост, гас, дим и/или звук.[1] Овај термин потиче од грчких речи pyro (ватра) и tekhnikos (вештина прављења).[2] Пиротехника обухвата не само производњу ватромета,[3][4] него и ставки попут безбедних шибица, кисеоничних свећа, експлозивних вијака и затварача,[5][6] компоненти аутомобилских ваздушних јастука и минирања гасним притиском у рударству, вађењу камена и рушењу објеката.

Индивидуе одговорне за безбедно складиштење, руковање и функционисање пиротехничким уређајима се називају пиротехничарима.

Проксимална пиротехника

[уреди | уреди извор]

Експлозије, бљескови, дим, пламени, ватромети и други пиротехнички покретани ефекти који се користе у индустрији забаве се називају специјалним позоришним ефектима, специјалним ефектима, или проксималном пиротехником. „Проксимативно” се односи на локацију пиротехничког уређаја у односу на публику. У већини јурисдикција, специјална обука и лиценца да морају добити од локалних органа власти да би се законито припремила и користила проксимална пиротехника.

Рамштајн изобилно користи пиротехнику у својим наступима, као што је ово извођење Feuer Frei.
Пиротехничка изложба акробација на „Гигантском ауто родеу”, Сине, Белгија

Многе музичке групе користе пиротехничку како би унапредили своје емисије уживо. Пинк Флојд група је изумитељ пиротехничке примене на концертима. На пример, на врхунцу њихове пјесме „Careful with That Axe, Eugene”, експлозија дима је избија на задњем делу позорнице. Бендови као што су Ху, Кис и Квин су ускоро следили њиховим стопама, примењујући пиротехнику у својим представама. Мајкл Џексон је покушао да користи пиротехнику у реклами за Пепси из 1984,[7] али је залутала искра проузроковала малу ватру у његовој коси. Немачки бенд индустијског метала Рамштејн је познат по својој инкорпорацији мноштва различитих пиротехника у своје представе, са опсегом који иде од пламених костима до бацача ватре монтираних на лице. Најтвиш, Лорди и Грин деј су исто тако познати по њиховим вивидним пиротехничким ефектима на концертима. Многи професионални рвачи су такође користили пиротехнику као део њиховог улаза у ринг.

Приказна пиротехника

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Ватромент
Ватромент за нову 2008-09 годину у Мелбурну, снимљен са Александра Гардена

Приказна пиротехника, такође позната као комерцијални ватромет, обухвата пиротехничке уређаје за употребу на отвореном простору, где публика може бити далеко, а дим и падајући остаци представљају мању опасност. Уопштено говорећи, ти ефекти су, иако често слични онима у проксималној пиротехници, знатно веће величине и много су енергичније природе. Типично је потребан цео дан да се припреми професионални ватрометни приказ. Величина тих ватромета може да буде у опсегу пречника од 50 мм (2") до преко 600 мм (24") у зависности од типа ефекта и доступног растојања од публике. У већини надлежности, специјална обука за ватромете и лиценцирање су мандаторни за легалну припрему и кориштење приказне пиротехнике.

Потрошачка пиротехника

[уреди | уреди извор]

Потрошачка пиротехника обухвата уређаје који су лако доступни за куповину широј јавности са мало или без специјалног лиценцирања или обуке. Те ставке се сматрају релативно ниско-хазардним уређајима, мада као и сва пиротехника, они још увек могу да буду хазардни и потребно је да се складиште и користе на одговарајући начин. Неки од најчешћих примера потрошачке пиротехнике са којима се јавност сусреће су рекреациони ватромети (укључујући звиждуће и искреће типове), моделе ракетних мотора, аутопутне и поморске сигналне ракете за индикацију опасности, прскалице и капе за пиштоље играчке. Пиротехника се исто тако индиректно користи у другим потрошачким производима као што су прахом активирани пиштољи за ексере, муниција за ватрено оружје, и модерни камини. Неки типови, укључујући застрашиваче птица, љуске крекера, звиждаљке и бакље, могу да буду дизајнирани за испаљивање из сачмарице у облику пиштоља или пушке.

Безбедност

[уреди | уреди извор]

Пиротехника је опасна и њом се мора пажљиво руковати. Она се мора користити исправно. Недавно је неколико великих инцидената с пиротехником поновно потврдило потребу за пажљивим руковањем овим експлозивима у сваком тренутку. Проксимална пиротехника је једно од подручја стручности које захтева додатну обуку изван онога што је неопходно код од других професионалних пиротехничких подручја, и кориштење уређаја посебно израђених за унутарњу и блиску употребу.

Домаћи уређаји

[уреди | уреди извор]
Домаћи блицеви изграђени без било каквих сигурносних механизама

Уобичајени ниско-буџетски пиротехнички флеш потпорни сноп је изграђен коришћењем модификованих електричних осигурача у обичним сијаличним грлима. Осигурачи намерно избијају, делујући као потпаљивачи за пиротехнички материјал.

Домаћи уређаји често не садрже сигурносне компоненте и могу да доведу до бројних хазарда, укључујући:

  • Струјно коло за паљење које користи високонапонске, неизоловане водове напајања наизменичном струјом може да буде хазард од струјног удара за оператора и посматраче.
  • Употреба високо напонских осигурача као иницијатора може да узрокује извацивање прекидача и осигурача главног кола, услед наглог приспећа струје јачине од више стотина ампера кроз коло у кратком споју. Прекидачи који се користе за контролу паљења могу да буду оштећени услед велике струје.
  • Могуће је да не постоје индикатори или блокаде који спречавају преурањено паљење пиротехничког материјала. Завијање осигурача под напоном у лежиште за које се не зна да је под напоном може да доведе до непосредног паљења и повреде оператора.

Комерцијални блицеви садрже сигурносна својства као што су упозоравајуће лампе, предигнициона уземљења и сигурносна кола. Они исто тако користе изоловане и ниско напонске изворе струје, и имају утичне прикључке за напајање како би се спречило случајно паљење.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Косанке, К (2004). Пyротецхниц цхемистрy (на језику: енглески). Wхитеwатер, ЦО: Јоурнал оф Пyротецхницс, Инц. стр. 30. ИСБН 978-1-889526-15-7. ОЦЛЦ 61996957. 
  2. ^ Пyротецхницс | Дефине Пyротецхницс ат Дицтионарy.цом
  3. ^ Косанке, Кеннетх L.; Косанке, Бонние Ј.; Јеннингс-Wхите, C. (1999). „Пyротецхниц Спарк Генератион”. Селецтед Пyротецхниц Публицатионс оф К. L. анд Б. Ј. Косанке, Парт 4: 1995 Тхроугх 1997. Јоурнал оф Пyротецхницс. стр. 49—62. ИСБН 978-1-889526-12-6. 
  4. ^ Ледерле, Фелиx; Коцх, Јаннис; Хüбнер, Еике Г. (21. 2. 2019). „Цолоред Спаркс”. Еуропеан Јоурнал оф Инорганиц Цхемистрy. 2019 (7): 928—37. С2ЦИД 104449284. дои:10.1002/ејиц.201801300. 
  5. ^ У.С. Армy Материал Цомманд Пампхлет 706-179 - 'Еxплосиве Траинс' (ПДФ). У.С. Армy. 9. 3. 1965. стр. 108. Архивирано (ПДФ) из оригинала 19. 8. 2022. г. 
  6. ^ Еwинг, Роберт Г.; Wалтман, Мелание Ј.; Аткинсон, Давид А.; Грате, Јаy W.; Хотцхкисс, Петер Ј. (1. 1. 2013). „Тхе вапор прессурес оф еxплосивес”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Трендс ин Аналyтицал Цхемистрy. 42: 35—48. дои:10.1016/ј.трац.2012.09.010. Приступљено 19. 8. 2022. 
  7. ^ ББЦ ОН ТХИС ДАY | 27 | 1984: Мицхаел Јацксон бурнед ин Пепси ад

Литература

[уреди | уреди извор]


Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Pirotehnika на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pirotehnika&oldid=27674541”