Молибдат
У хемији молибдат је једињење које садржи оксоањон са молибденом у његовом највишем оксидационом стању од 6. Молибден може да формира веома велики опсег таквих оксоањона који могу да буду дискретне структуре или полимерне продужене структуре, мада је овај други облик присутан само у чврстом стању. Већи оксоањони су чланови групе једињења званих полиоксометалати, и пошто они садрже само један тип металних атома често се називају изополиметалатима.[1] Дискретни молибденски оксоањони покривају опсег величина од најједноставнијег МоО42−, прусутног у калијум молибдату до екстремно великих структура присутних у изополи-молибденском плавом које садржи на пример Мо атома. Својства молибдена су различита од других елемента шесте групе. Хром формира само хромате, ЦрО42−, Цр2О72−, Цр3О102− и Цр4О132− јоне који су сви базирани на тетрахедралном хрому. Волфрам је сличан молибдену и формира мноштво волфрамата који садрже 6 координатни wолфрам.[2]
Примери молибдатних ањона
[уреди | уреди извор]Примери молибдатних оксоањона су:
- дискретни Мо2О72− у тетрабутиламонијум соли и полимерни Мо2О72− у амонијум соли;[3]
- полимерни Мо3О102− у етилендиаминској соли;[4]
- полимерни Мо4О132− у калцијумској соли;[5]
- полимерни Мо5О162− у анилинијумској, (C6Х5НХ3)+ соли;[6]
- дискретни Мо6О192−(хекса-молибдат) у тетраметуламоњиумској соли;[7]
- дискретни Мо7О246− у амонијум молибдату, (НХ4)6Мо7О24.4Х2О;[8]
- Мо8О264− у триметиламонијум соли.[1]
Именовање молибдата генерално следи конвенцију префикса који показује број присутних атома Мо. На пример, димолибдат за 2 атома молибдена; тримолибдат за 3 атома молибдена, етц.. У неким случајевима се оксидационо стање додаје као суфикс, као у пентамолибдат(VI). Хептамолибдатни јон, Мо7О24 6−, се често назива "парамолибдат".
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Греенwоод, Норман Н.; Еарнсхаw, Алан (1997). Цхемистрy оф тхе Елементс (II изд.). Оxфорд: Буттерwортх-Хеинеманн. ИСБН 0080379419.
- ^ Цоттон Ф. Алберт; Wилкинсон Геоффреy; Мурилло Царлос А; Боцхманн, Манфред (1999). Адванцед Инорганиц Цхемистрy (6тх изд.). Неw Yорк: Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 0-471-19957-5.
- ^ V. W. Даy; M. Ф. Фредрицх; W. Г. Клемперер; W. Схум (1977). „Сyнтхесис анд цхарацтеризатион оф тхе димолyбдате ион, Мо2О72−”. Јоурнал оф тхе Америцан Цхемицал Социетy. 99 (18): 6146. дои:10.1021/ја00460а074.
- ^ Гуиллоу Н.; Фереy Г. (1997). „Хyдротхермал Сyнтхесис анд Црyстал Струцтуре оф Анхyдроус Етхyленедиамине Тримолyбдате (C
2Х
10Н
2)[Мо
3О
10]”. Јоурнал оф Солид Стате Цхемистрy. 132 (1): 224—227(4). Бибцоде:1997ЈССЦх.132..224Г. дои:10.1006/јссц.1997.7502. - ^ Б. M. Гатехоусе; П. Леверетт (1971). „Црyстал струцтуре оф потассиум тетрамолyбдате, К
2Мо
4О
13, анд итс релатионсхип то тхе струцтурес оф отхер унивалент метал полyмолyбдатес”. Ј. Цхем. Соц. А: 2107—2112. дои:10.1039/Ј19710002107. - ^ W. Ласоцха; Х. Сцхенк (1997). „Црyстал Струцтуре оф Анилиниум Пентамолyбдате фром Поwдер Диффрацтион Дата. Тхе Солутион оф тхе Црyстал Струцтуре бy Дирецт Метходс Пацкаге ПОWСИМ”. Ј. Аппл. Црyст. 30 (6): 909—913. дои:10.1107/С0021889897003105.
- ^ С. Гхаммами (2003). „Тхе црyстал анд молецулар струцтуре оф бис(тетраметхyламмониум) хеxамолyбдате(VI)”. Црyст. Рес. Тецхнол. 38 (913): 913. дои:10.1002/црат.200310112.
- ^ Хоwард Т. Еванс јр.; Брyан M. Гатехоусе; Петер Леверетт (1975). „Црyстал струцтуре оф тхе хептамолyбдате(VI)(парамолyбдате) ион, [Мо7О24]6−, ин тхе аммониум анд потассиум тетрахyдрате салтс”. Ј. Цхем. Соц., Далтон Транс. (6): 505—514. дои:10.1039/ДТ9750000505.