Пређи на садржај

Крапањ

С Википедије, слободне енциклопедије
Острво Крапањ

Крапањ је најниже и најмање насељено јадранско острво. Највиша тачка на острву не прелази висину од 1,25 m. Од копна је удаљен 300 m, а површином је мањи од 0,5 km2. Шездесетих година 20. века с више од 1.500 становника био је најгушће насељено острво на Јадрану. Данас на острву живи око 200 становника. На острву се негује вековна традиција вађења сунђера из морских дубина (хрв. spužvarstvo), роњења и рибарства.

Средиште острва чини насеље од углавном камених кућа, које творе сплет уских камених уличица, карактеристично за далматинску регију. Из те се мреже издваја стољетна борова шума и самостан Св. Крижа, у чијем музеју се чувају бројни експонати који сведоче о животу Крапња у прошлим временима.

У средњем веку острво Крапањ је припадао шибенском Каптолу, који га је 1436. продао Томи Јурићу, шибенском племићу. Исте године, власник острва Тома Јурић, након одобрења папе Еугена IV на острву почиње градити капелу. У својој опоруци Тома Јурић одређује да Крапањ припадне фрањевцима. Од 1446. на острву се упоредно с црквом гради самостан, који је 1626. Надограђен, и изграђен је зденац у стилу касне ренесансе. У благоваоници самостана налази се слика Последња вечера сликара Франческо Сантакрочеа.

Иако се на острво није смело досељавати, као ни земљиште продавати или поклањати, насељавање Крапња започело је као последица турских продора, тј. бегом становништва на сигурнија подручја. Већ око 1500. године на Крапњу је било око 200 сеоских кућа. Настанивши се на острву без извора питке воде, пашњака и обрадиве земље на којој би био могућ нормалан живот, досељеници су се врло брзо почели окретати мору и преживљавати од мора. Тако је 1704. Грк са Крита, фра Антун научио Крапљане ловити сунђере.

1811. године на острву је отворена основна школа, која је радила у самостанској учионици. Крајем 19. века (1893) на острво је дошла прва тешка ронилачка опрема. Исте године је утемељена Спужварска задруга (задруга за сакупљање и обраду сунђера). Од друге половине 20. века, на острву су направљени велики инфраструктурни радови, који су олакшали живот мештана — 1959. Острво је добило струју, 19631964. доведена је текућа вода, а од 1967. до 1972. Крапањ добија асфалт.

Становништво

[уреди | уреди извор]

По попису из 1991. године, Крапањ је имао 2.513 становника. На попису 2001. године, највећи део насеља Крапањ (део који се налази на копну) издвојен је у посебно новоформирано насељено место Бродарица, па је те године у насељу Крапањ (острвски део) забележено само 228 становника.