Краљ Лир (драма)
Краљ Лир (енгл. King Lear) је трагедија Вилијама Шекспира, настала 1605. године, а први пут објављена 1623. године. Време радње је 8. век пре Христа у Енглеској.[1] Заснована је на легенди о краљу Лиру и подели своје имовине и власти својим ћеркама. Краљева ментална слабост се одмах на почетку огледа у принципу поделе власти и имовине којом приступа. Он жели лажну љубав и јавну захвалност и жели да изгледа вољено у очима света.[2]
У овом делу, као и у неким другим Шекспировим делима, као главни мотив провлачи се мотив лудила. Тај мотив који карактерише психу Шекспирових јунака проучавали су разни књижевни критичари, психолози и психијатри.[1]
Трагични крај ове драме, смрт Корделије и краља Лира био је подвргнут многим критикама у 18. и 19. веку после којих су настале верзије и извођења у којима главни јунаци преживе, а Едгар и Корделија се венчају.
Касније настаје и више телевизијских серија и филмова, као и позоришних драма инспирисаних овим делом.
Извори
[уреди | уреди извор]Шекспирова трагедија за основу има различите приче о полу-легендарном Лиру,[3][4][5] краљу Британије, о коме први записи потичу из 12. века које је оставио историчар Geoffrey of Monmouth.[6]
Један од Шекспирових извора био је ранији комад Краљ Лир. У том комаду Корделија и краљ Француске служе Лира прерушени у сељаке. Чињеница је да је древна прича о краљу Лиру постојала у бројним верзијама пре ове и вероватно је Шекспир био упознат са њима.
Шекспировим најважнијим извором сматра се друго издање The Chronicles of England, Scotlande, and Irelande које је написао Raphael Holinshed, објављено 1587. Holinshed је нашао причу у ранијем делу Historia Regum Britanniae које је написао Geoffrey of Monmouth, у 12. веку.
Име Корделије вероватно је преузето из дела Едмунда Спенсера The Faerie Queene, објављено 1590. Спенсерова Корделија такође страда вешањем као и у Краљу Лиру.
Ликови
[уреди | уреди извор]- Краљ Лир је владар Британије пре њеног потпадања под власт Римске империје. Он је трагична фигура оца чија погрешна процена најмлађе ћерке означава почетак његовог слома.
- Гонерила је Лирова најстарија ћерка и супруга војводе од Олбанија.
- Регана је Лирова друга ћерка, и супруга војводе од Конвала.
- Корделија је Лирова најмлађа ћерка. На почетку драме њу просе војвода од Бургундије и краљ Француске.
- Војвода од Олбанија је Гонерилин супруг. Гонерила га презире и руга се његовој мушкости када је прекори због односа према оцу. Касније у драми он се окреће против своје жене. На крају он преузима владавину над краљевством.
- Војвода од Конвала је Реганин супруг. Он је грофа Кента ставио у кврге, ослепео Глостера. При томе га је један од слугу смртно ранио покушавајући да одбрани Глостера.
- Гроф од Глостера је Едгаров отац, и отац ванбрачног сина, Едмунда. Едмунд обмане оца да Едгар да кује заверу против њега. Пред очевим гневом Едгар бежи прерушен у просјака Сиротог Тому.
- Гроф од Кента је веран Лиру, али протеран када се супротставио краљу због одлуке да лиши Корделију наследства. Прерушен он служи краљу скривајући од њега свој прави идентитет.
- Едмунд је Глостеров ванбрачни син. Он се удружује са Гонерилом и Реганом како би остварио своје амбиције. Њих троје чине љубавни троугао.
- Едгар је законити син грофа Глостера. Прерушен у Сиротог Тома помаже ослепљеном оцу.
- Освалд је Гонерилин слуга описан као лупеж и чанколиз. Едгар га убија када покуша да убије Глостера.
- Осман је шаљивчина која прати краља и који једини може и говори краљу истину кроз шале и увреде без последица и страха од краљевог гнева.
Синопсис
[уреди | уреди извор]Британски краљ Лир објављује да ће своју имовину поделити својим ћеркама и да ће највише дати оној која га воли највише. Прва ћерка, Гонерила изјављује своју љубав оцу преко стихова, као и да ће њега увек највише да воли. Друга ћерка Регана изјављује несто слично, како би се и она додворила оцу за што више имовине. Трећа ћерка Корделија је краљева мезимица и њу највише воли, али она не може да га лаже као остале сестре. Она каже како ће се ускоро удати и да ће њено срце бити подељено на оца и мужа. Краљ је хтео да чује још изјава љубави и додворавања и бурно реагује на ову изјаву ћерке и одриче је се. После тога војвода од Бургундије одбија Корделијину руку пошто неће да добије мираз за њу, али краљ Француске је очаран искреношћу и изјављује да жели да је узме за жену и онда њих двоје одлазе у Француску.
После разних дешавања на двору и сплетки којима се сви баве, Гонерила прекорава краља и каже му да због његових људи двор изгледа као крчма и да ће ићи на суд уколико настави са својим изливима беса и ударањем дворана. Тад се краљ наљути и решава да оде код своје друге ћерке.
Пошто је Регана већ примила писмо од Гонериле о поступцима оца, она оправдава поступке сестре и говори му да се врати Гонерили и отпусти пола пратње јер је скупо плаћати их све, а и са толико људи се не може одржати мир зато што његови људи слушају њега а Гонерилини њу и да на истом двору то не може да функционише. Тад долази Гонерила која му каже да ипак мора отпустити сву своју пратњу што њега љути и одлучује да оде са Кентом, верним племићем и дворском лудом.
Даљим сплетом околности се сазнаје да је француски краљ већ послао војску која се искрцала у Британију, а све то због Корделијине туге кад је сазнала да су сестре превариле оца.
Убрзо Корделија и француски војници сазнају где је краљ и доводе га у француски логор који су подигли приликом инвазије и ту лече краља. Две сестре организују војску и долази до битке између енглеске и француске војске где Енглези односе победу, а Лира и Корделију заробљавају. У наредним данима након битне Регана се разболева и умире јер ју је Гонерила отровала. Гонерилини планови бивају откривени и она од стида бежи и извршава самоубиство. У међувремену џелат извршава наредбу сестара и убија Корделију, али Лир успева да убије џелата, након чега од туге умире и он.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Краљ Лир анализа дела
- ^ Шекспиров краљ Лир
- ^ Јацксон 1953, стр. 459.
- ^ Екwалл 1928, стр. xлии.
- ^ Стевенсон 1918.
- ^ Фоакес 1997, стр. 94–96.
Литература
[уреди | уреди извор]- Фоакес, Р. А., ур. (1997). Кинг Леар. Тхе Арден Схакеспеаре, тхирд сериес. Блоомсбурy Публисхинг. ИСБН 978-1-903436-59-2. дои:10.5040/9781408160268.
- Хадфиелд, Андреw, ур. (2007). Кинг Леар. Тхе Барнес & Нобле Схакеспеаре. Неw Yорк: Барнес & Нобле. ИСБН 978-1-4114-0079-5.
- Хунтер, Г. К., ур. (1972). Кинг Леар. Тхе Неw Пенгуин Схакеспеаре. Пенгуин Боокс.
- Кермоде, Франк (1974). „Интродуцтион то Кинг Леар”. Ур.: Еванс, Г. Блакеморе. Тхе Риверсиде Схакеспеаре. Хоугхтон Миффлин. ИСБН 978-0-395-04402-5.
- Пиерце, Јосепх, ур. (2008). Кинг Леар. Игнатиус Цритицал Едитионс. Сан Францисцо: Игнатиус Пресс. ИСБН 978-1-58617-137-7.
- Аллфрее, Цлаире (7. 4. 2016). „Дон Wаррингтон'с Кинг Леар ис а хеартбреакинг тоур де форце”. Тхе Телеграпх. Приступљено 6. 11. 2018.
- Армстронг, Алан (2003). „Унфамилиар Схакеспеаре”. Ур.: Wеллс, Станлеy; Орлин, Лена Цоwен. Схакеспеаре: Ан Оxфорд Гуиде. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. стр. 308–319. ИСБН 978-0-19-924522-2.
- Асхлиман, D. L., ур. (9. 2. 2013). „Лове Лике Салт: Фолкталес оф Тyпес 923 анд 510”. Фолклоре анд Мyтхологy Елецтрониц Теxтс. Приступљено 2. 11. 2018.
- Бецкерман, Јим (21. 6. 2010). „Худсон Схакеспеаре Цомпанy такес Кинг Леар оутдоорс”. Тхе Рецорд. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 6. 11. 2018.
- Биллингтон, Мицхаел (2. 9. 2016). „Кинг Леар ревиеw – Схер схорес уп хис плаце ин Схакеспеаре роyалтy”. Тхе Гуардиан. Приступљено 25. 12. 2017.
- Блаке, Елисса (19. 11. 2015). „Тхрее гирлс – луцкy ме! саyс Геоффреy Русх ас хе плаyс ин Кинг Леар”. Тхе Сyднеy Морнинг Хералд. Приступљено 6. 11. 2018.
- Блоом, Харолд, ур. (2008). Кинг Леар. Блоом'с Схакеспеаре Тхроугх тхе Агес. Инфобасе Публисхинг. ИСБН 978-0-7910-9574-4.
- Брадлеy, А. C. (1905) [фирст публисхед 1904]. Схакеспеареан Трагедy: Лецтурес он Хамлет, Отхелло, Кинг Леар, анд Мацбетх (20тх импрессион, 2нд изд.). Лондон: Мацмиллан.
- Брадлеy, Лyнне (2010). Адаптинг Кинг Леар фор тхе Стаге. Роутледге. ИСБН 978-1-4094-0597-9.
- Броде, Доуглас (2001). Схакеспеаре ин тхе Мовиес: Фром тхе Силент Ера то Тодаy. Берклеy Боокс. ИСБН 978-0-425-18176-8.
- Броwн, Деннис (2001). „Кинг Леар: Тхе Лост Леадер; Гроуп Дисинтегратион, Трансформатион анд Суспендед Рецонсолидатион”. Цритицал Сурвеy. Бергхахн Боокс. 13 (3): 19—39. ИССН 0011-1570. ЈСТОР 41557126. дои:10.3167/001115701782483408. еИССН 1752-2293.
- Бурнетт, Марк Тхорнтон; Wраy, Рамона, ур. (2006). Сцреенинг Схакеспеаре ин тхе Тwентy-Фирст Центурy. Единбургх: Единбургх Университy Пресс. ИСБН 978-0-7486-2351-8.
- Греенхалгх, Сусан; Схаугхнессy, Роберт (2006). „Оур Схакеспеарес: Бритисх Телевисион анд тхе Страинс оф Мултицултуралисм”. Ур.: Бурнетт, Марк Тхорнтон; Wраy, Рамона. Сцреенинг Схакеспеаре ин тхе Тwентy-Фирст Центурy. Единбургх: Единбургх Университy Пресс. стр. 90–112. ИСБН 978-0-7486-2351-8.
- Лехманн, Цоуртнеy (2006). „Тхе Постносталгиц Ренаиссанце: Тхе 'Плаце' оф Ливерпоол ин Дон Боyд'с Мy Кингдом”. Ур.: Бурнетт, Марк Тхорнтон; Wраy, Рамона. Сцреенинг Схакеспеаре ин тхе Тwентy-Фирст Центурy. Единбургх: Единбургх Университy Пресс. стр. 72–89. ИСБН 978-0-7486-2351-8.
- Цавендисх, Доминиц (5. 11. 2016). „Кинг Леар, Олд Виц, ревиеw: 'Гленда Јацксон'с перформанце wилл бе талкед абоут фор yеарс'”. Тхе Телеграпх. Приступљено 5. 11. 2018.
- Цроаке, Јамес W. (1983). „Алдериан Фамилy Цоунселинг Едуцатион”. Индивидуал Псyцхологy. 39.
- Цроалл, Јонатхан (2015). Перформинг Кинг Леар: Гиелгуд то Русселл Беале. Блоомсбурy Публисхинг. ИСБН 978-1-4742-2385-0. дои:10.5040/9781474223898.
- Цросбy, Јохн (22. 10. 1953). „Орсон Wеллес ас Кинг Леар он ТВ ис Импрессиве”. Неw Yорк Хералд Трибуне. Приступљено 18. 11. 2018 — преко wеллеснет.цом.
- Данбy, Јохн Ф. (1949). Схакеспеаре'с Доцтрине оф Натуре: А Студy оф Кинг Леар. Лондон: Фабер анд Фабер. ОЛ 17770097М.
- Екwалл, Еилерт (1928). Енглисх Ривер-намес. Оxфорд: Цларендон Пресс. ЛЦЦН 29010319. ОЦЛЦ 2793798. ОЛ ОЛ6727840М. хдл:2027/уц1.б4598439.
- Елтон, Wиллиам Р. (1988). Кинг Леар анд тхе Годс. Леxингтон: Университy Пресс оф Кентуцкy. ИСБН 978-0-8131-0178-1.
- Еверетт, Wалтер (1999). Тхе Беатлес ас Мусицианс: Револвер Тхроугх тхе Антхологy. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-512941-0.
- Фреуд, Сигмунд (1997). Wритингс он Арт анд Литературе. Меридиан: Цроссинг Аестхетицс. Станфорд, ЦА: Станфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-8047-2973-4.
- де Гразиа, Маргрета; Wеллс, Станлеy, ур. (2001). Тхе Цамбридге Цомпанион то Схакеспеаре. Цамбридге Цомпанионс то Литературе. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-1-139-00010-9. дои:10.1017/ЦЦОЛ0521650941 — преко Цамбридге Цоре.
- Холланд, Петер (2001). „Схакеспеаре ин тхе Тwентиетх-Центурy Тхеатре”. Ур.: де Гразиа, Маргрета; Wеллс, Станлеy. Тхе Цамбридге Цомпанион то Схакеспеаре. Цамбридге Цомпанионс то Литературе. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. стр. 199—215. ИСБН 978-1-139-00010-9. дои:10.1017/ЦЦОЛ0521650941 — преко Цамбридге Цоре.
- Јацксон, Русселл (2001). „Схакеспеаре анд тхе Цинема”. Ур.: де Гразиа, Маргрета; Wеллс, Станлеy. Тхе Цамбридге Цомпанион то Схакеспеаре. Цамбридге Цомпанионс то Литературе. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. стр. 217—234. ИСБН 978-1-139-00010-9. дои:10.1017/ЦЦОЛ0521650941.014 — преко Цамбридге Цоре.
- Поттер, Лоис (2001). „Схакеспеаре ин тхе Тхеатре, 1660–1900”. Ур.: де Гразиа, Маргрета; Wеллс, Станлеy. Тхе Цамбридге Цомпанион то Схакеспеаре. Цамбридге Цомпанионс то Литературе. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. стр. 183—198. ИСБН 978-1-139-00010-9. дои:10.1017/ЦЦОЛ0521650941.012 — преко Цамбридге Цоре.
- Григгс, Yвонне (2009). Схакеспеаре'с Кинг Леар. Сцреен Адаптатионс. Блоомсбурy Публисхинг. ИСБН 978-1-4081-0592-4. дои:10.5040/9781408167168. Архивирано из оригинала 06. 09. 2023. г. Приступљено 15. 08. 2021.
- Гурр, Андреw; Ицхикаwа, Марико (2000). Стагинг ин Схакеспеаре'с Тхеатрес. Оxфорд Схакеспеаре Топицс. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-871158-2.
- Хадфиелд, Андреw (2004). Хадфиелд, Андреw, ур. Схакеспеаре анд Ренаиссанце Политицс. Арден Цритицал Цомпанионс. Лондон: Блоомсбурy Публисхинг. ИСБН 978-1-903436-17-2. дои:10.5040/9781472555212.
- Хицклинг, Алфред (7. 4. 2016). „Кинг Леар ревиеw – ас цлосе то дефинитиве ас цан бе”. Тхе Гуардиан. Приступљено 6. 11. 2018.
- Ходгдон, Барбара; Wортхен, W. Б. (2005). А Цомпанион то Схакеспеаре анд Перформанце. Блацкwелл Публисхинг. ИСБН 978-1-4051-8821-0.
- Лан, Yонг Ли (2005). „Схакеспеаре анд тхе Фицтион оф тхе Интерцултурал”. Ур.: Ходгдон, Барбара; Wортхен, W. Б. А Цомпанион то Схакеспеаре анд Перформанце. Блацкwелл Публисхинг. стр. 527—549. ИСБН 978-1-4051-8821-0.
- Холлоwаy, Јохн (2014) [фирст публисхед 1961]. Тхе Сторy оф тхе Нигхт: Студиес ин Схакеспеаре'с Мајор Трагедиес. Неw Yорк: Роутледге. ИСБН 978-1-138-01033-8.
- Хутцхисон, Давид (12. 10. 2015). „Дон Wаррингтон цаст ас Кинг Леар ат тхе Роyал Еxцханге”. Тхе Стаге. Приступљено 6. 11. 2018.
- Јацксон, Кеннетх Хурлстоне (1995) [фирст публисхед 1953]. Лангуаге анд Хисторy ин Еарлy Бритаин: А цхронологицал сурвеy оф тхе Бриттониц лангуагес, фирст то тwелфтх центурy А.D. Единбургх: Университy оф Единбургх Пресс. ИСБН 978-1-85182-140-2.
- Јацксон, Русселл, ур. (2007). Тхе Цамбридге Цомпанион то Схакеспеаре он Филм. Цамбридге Цомпанионс то Литературе (2нд изд.). Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-1-139-00143-4. дои:10.1017/ЦЦОЛ0521866006 — преко Цамбридге Цоре.
- Гунтнер, Ј. Лаwренце (2007). „Хамлет, Мацбетх анд Кинг Леар он Филм”. Ур.: Јацксон, Русселл. Тхе Цамбридге Цомпанион то Схакеспеаре он Филм. Цамбридге Цомпанионс то Литературе (2нд изд.). Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. стр. 120–140. ИСБН 978-1-139-00143-4. дои:10.1017/ЦЦОЛ0521866006.008 — преко Цамбридге Цоре.
- Хоwард, Тонy (2007). „Схакеспеаре'с Цинематиц Оффсхоотс”. Ур.: Јацксон, Русселл. Тхе Цамбридге Цомпанион то Схакеспеаре он Филм. Цамбридге Цомпанионс то Литературе (2нд изд.). Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. стр. 303–323. ИСБН 978-1-139-00143-4. дои:10.1017/ЦЦОЛ0521866006.018 — преко Цамбридге Цоре.
- Јонес, Гwилyм (2015). Схакеспеаре'с стормс. Манцхестер: Манцхестер Университy Пресс. ИСБН 978-1-5261-1185-2. ОЦЛЦ 960871054.
- Кахн, Цоппèлиа (1986). „Тхе Абсент Мотхер ин Кинг Леар”. Ур.: Фергусон, Маргарет W.; Qуиллиган, Мауреен; Вицкерс, Нанцy Ј. Реwритинг тхе Ренаиссанце: Тхе Дисцоурсес оф Сеxуал Дифференце ин Еарлy Модерн Еуропе. Wомен ин Цултуре анд Социетy. Цхицаго анд Лондон: Тхе Университy оф Цхицаго Пресс. стр. 33–49. ИСБН 978-0-226-24314-6.
- Камаралли, Анна (21. 12. 2015). „Тхоу хадст беттер авоид геттинг теарy – анд Кинг Леарy – тхис Цхристмас”. Тхе Цонверсатион. Приступљено 4. 1. 2016.
- Кроненфелд, Јудy (1998). Кинг Леар анд тхе Накед Трутх: Ретхинкинг тхе Лангуаге оф Религион анд Ресистанце. Лондон: Дуке Университy Пресс. ИСБН 978-0-8223-2038-8.
- Леwисохн, Марк (1988). Цомплете Беатлес Рецординг Сессионс: Тхе Оффициал Сторy оф тхе Аббеy Роад Yеарс 1962–1970. Хамлyн. ИСБН 978-0-600-55798-2.
- МцКернан, Луке; Террис, Олwен (1994). Wалкинг Схадоwс: Схакеспеаре ин тхе Натионал Филм анд Телевисион Арцхиве. Бритисх Филм Институте. ИСБН 0-85170-486-7.
- МцЛаугхлин, Јохн Ј. (1978). „Тхе Дyнамицс оф Поwер ин Кинг Леар: Ан Адлериан Интерпретатион”. Схакеспеаре Qуартерлy. Фолгер Схакеспеаре Либрарy. 29 (1): 37—43. ИССН 0037-3222. ЈСТОР 2869167. дои:10.2307/2869167. еИССН 1538-3555.
- МцНарy, Даве (19. 4. 2016). „Бруце Дерн, Антхонy Мицхаел Халл то Стар ин Кинг Леар Адаптатион”. Вариетy. Приступљено 26. 12. 2017.
- МцНеир, Wалдо Ф. (1968). „Тхе Роле оф Едмунд ин Кинг Леар”. СЕЛ: Студиес ин Енглисх Литературе 1500–1900. Рице Университy. 8 (2, Елизабетхан анд Јацобеан Драма): 187—216. ИССН 0039-3657. ЈСТОР 449655. дои:10.2307/449655. еИССН 1522-9270.
- Митакидоу, Соула; Манна, Антхонy L. (2002). Фолкталес фром Грееце: А Треасурy оф Делигхтс. Либрариес Унлимитед. ИСБН 978-1-56308-908-4.
- Муир, Кеннетх; Wеллс, Станлеy, ур. (1982). Аспецтс оф Кинг Леар. Аспецтс оф Схакеспеаре. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-28813-2.
- Пеат, Дерек (1982). „'Анд Тхат'с Труе Тоо': Кинг Леар анд тхе Тенсион оф Унцертаинтy”. Ур.: Муир, Кеннетх; Wеллс, Станлеy. Аспецтс оф Кинг Леар. Аспецтс оф Схакеспеаре. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. стр. 43—55. ИСБН 978-0-521-28813-2.
- Неструцк, Ј. Келлy (13. 5. 2012). „А Кинг Леар ин неед оф а кинг”. Тхе Глобе анд Маил. Приступљено 6. 11. 2018.
- Неструцк, Ј. Келлy (14. 11. 2016). „Јанет Wригхт плаyед wисе-црацкинг матриарцх он Цорнер Гас”. Тхе Глобе анд Маил. Приступљено 5. 11. 2018.
- Оузоуниан, Рицхард (26. 11. 2015). „Давид Фоx старс ин 'Уппер Цанада' Кинг Леар”. Торонто Стар. Приступљено 6. 11. 2018.
- Qуинн, Мицхаел (27. 1. 2017). „Ремастеред: тхе легендарy Арго Схакеспеаре рецордингс”. Тхе Стаге. Приступљено 7. 11. 2018.
- „Нетwорк Тхрее – 29 Септембер 1967”. Радио Тимес. св. 176 бр. 2289 (Лондон Соутх Еаст изд.). 21. 9. 1967. Приступљено 7. 11. 2018 — преко ББЦ Геноме Пројецт.
- „Сундаy Плаy: Тхе Трагедy оф Кинг Леар – ББЦ Радио 3 – 10 Април 1994”. Радио Тимес. св. 281 бр. 3665 (Лондон изд.). 7. 4. 1994. Приступљено 7. 11. 2018 — преко ББЦ Геноме Пројецт.
- Реибетанз, Јохн (1977). Тхе Леар Wорлд: А Студy оф Кинг Леар ин Итс Драматиц Цонтеxт. Торонто: Университy оф Торонто Пресс. ИСБН 978-0-8020-5375-6.
- Рингхам, Ериц (23. 2. 2017). „Гутхрие стагес а хеартбреакинг, поwерфул Леар”. МПРНеwс. Миннесота Публиц Радио. Приступљено 7. 11. 2018.
- Росенберг, Марвин (1992). Тхе Маскс оф Кинг Леар. Неwарк: Университy оф Делаwаре Пресс. ИСБН 978-0-87413-485-8.
- Росентхал, Даниел (2007). 100 Схакеспеаре Филмс. Бритисх Филм Институте. ИСБН 978-1-84457-170-3.
- Схахеен, Насееб (1999). Библицал Референцес ин Схакеспеаре'с Плаyс. Университy оф Делаwаре Пресс. ИСБН 978-0-87413-677-7.
- Схаw, Георге Бернард (1961). Wилсон, Едwин, ур. Схаw он Схакеспеаре. Апплаусе. ИСБН 1-55783-561-6.
- Стевенсон, W. Х. (1918). „А ноте он тхе дериватион оф тхе наме 'Леицестер'” (ПДФ). Тхе Арцхаеологицал Јоурнал. Роyал Арцхаеологицал Институте. 75: 30—31. ИССН 0066-5983 — преко Арцхаеологy Дата Сервице.
- Таyлор, Гарy; Wаррен, Мицхаел, ур. (1983). Тхе Дивисион оф тхе Кингдомс: Схакеспеаре'с Тwо Версионс оф Кинг Леар. Оxфорд: Цларендон Пресс. ИСБН 978-0-19-812950-9.
- Wеллс, Станлеy, ур. (1986). Тхе Цамбридге Цомпанион то Схакеспеаре Студиес. Цамбридге Цомпанионс то Литературе. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-31841-9.
- Јацксон, Русселл (1986). „Схакеспеаре он тхе Стаге фром 1660 то 1900”. Ур.: Wеллс, Станлеy. Тхе Цамбридге Цомпанион то Схакеспеаре Студиес. Цамбридге Цомпанионс то Литературе. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. стр. 187–212. ИСБН 978-0-521-31841-9.
- Wаррен, Рогер (1986). „Схакеспеаре он тхе Тwентиетх-Центурy Стаге”. Ур.: Wеллс, Станлеy. Тхе Цамбридге Цомпанион то Схакеспеаре Студиес. Цамбридге Цомпанионс то Литературе. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. стр. 257–272. ИСБН 978-0-521-31841-9.
- Wеллс, Станлеy, ур. (1997). Схакеспеаре ин тхе Тхеатре: Ан Антхологy оф Цритицисм. Оxфорд Схакеспеаре Топицс. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-871176-6.
- Wеллс, Станлеy; Орлин, Лена Цоwен, ур. (2003). Схакеспеаре: Ан Оxфорд Гуиде. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0-19-924522-3.
- Татспаугх, Патрициа (2003). „Перформанце Хисторy: Схакеспеаре он тхе Стаге 1660–2001”. Ур.: Wеллс, Станлеy; Орлин, Лена Цоwен. Схакеспеаре: Ан Оxфорд Гуиде. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. стр. 525–549. ИСБН 0-19-924522-3.
- Таyлор, Мицхаел (2003). „Тхе Цритицал Традитион”. Ур.: Wеллс, Станлеy; Орлин, Лена Цоwен. Схакеспеаре: Ан Оxфорд Гуиде. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. стр. 323–332. ИСБН 0-19-924522-3.
- Wеллс, Станлеy; Стантон, Сарах, ур. (2002). Тхе Цамбридге Цомпанион то Схакеспеаре он Стаге. Цамбридге Цомпанионс то Литературе. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-511-99957-4. С2ЦИД 152980428. дои:10.1017/ЦЦОЛ0521792959 — преко Цамбридге Цоре.
- Даwсон, Антхонy Б. (2002). „Интернатионал Схакеспеаре”. Ур.: Wеллс, Станлеy; Стантон, Сарах. Тхе Цамбридге Цомпанион то Схакеспеаре он Стаге. Цамбридге Цомпанионс то Литературе. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. стр. 174–193. ИСБН 978-0-511-99957-4. дои:10.1017/ЦЦОЛ0521792959.010 — преко Цамбридге Цоре.
- Гаy, Пеннy (2002). „Wомен анд Схакеспеареан Перформанце”. Ур.: Wеллс, Станлеy; Стантон, Сарах. Тхе Цамбридге Цомпанион то Схакеспеаре он Стаге. Цамбридге Цомпанионс то Литературе. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. стр. 155–173. ИСБН 978-0-511-99957-4. дои:10.1017/ЦЦОЛ0521792959.009 — преко Цамбридге Цоре.
- Гиллиес, Јохн; Минами, Рyута; Ли, Рури; Триведи, Поонам (2002). „Схакеспеаре он тхе Стагес оф Асиа”. Ур.: Wеллс, Станлеy; Стантон, Сарах. Тхе Цамбридге Цомпанион то Схакеспеаре он Стаге. Цамбридге Цомпанионс то Литературе. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. стр. 259–283. ИСБН 978-0-511-99957-4. дои:10.1017/ЦЦОЛ0521792959.014 — преко Цамбридге Цоре.
- Марсден, Јеан I. (2002). „Импровинг Схакеспеаре: фром тхе Ресторатион то Гаррицк”. Ур.: Wеллс, Станлеy; Стантон, Сарах. Тхе Цамбридге Цомпанион то Схакеспеаре он Стаге. Цамбридге Цомпанионс то Литературе. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. стр. 21–36. ИСБН 978-0-511-99957-4. дои:10.1017/ЦЦОЛ0521792959.014 — преко Цамбридге Цоре.
- Моодy, Јане (2002). „Романтиц Схакеспеаре”. Ур.: Wеллс, Станлеy; Стантон, Сарах. Тхе Цамбридге Цомпанион то Схакеспеаре он Стаге. Цамбридге Цомпанионс то Литературе. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. стр. 37–57. ИСБН 978-0-511-99957-4. дои:10.1017/ЦЦОЛ0521792959.003 — преко Цамбридге Цоре.
- Моррисон, Мицхаел А. (2002). „Схакеспеаре ин Нортх Америца”. Ур.: Wеллс, Станлеy; Стантон, Сарах. Тхе Цамбридге Цомпанион то Схакеспеаре он Стаге. Цамбридге Цомпанионс то Литературе. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. стр. 230–258. ИСБН 978-0-511-99957-4. дои:10.1017/ЦЦОЛ0521792959.013 — преко Цамбридге Цоре.
- О'Цоннор, Марион (2002). „Рецонструцтиве Схакеспеаре: репродуцинг Елизабетхан анд Јацобеан стагес”. Ур.: Wеллс, Станлеy; Стантон, Сарах. Тхе Цамбридге Цомпанион то Схакеспеаре он Стаге. Цамбридге Цомпанионс то Литературе. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. стр. 76–97. ИСБН 978-0-511-99957-4. дои:10.1017/ЦЦОЛ0521792959.005 — преко Цамбридге Цоре.
- Сцхоцх, Рицхард W. (2002). „Пицториал Схакеспеаре”. Ур.: Wеллс, Станлеy; Стантон, Сарах. Тхе Цамбридге Цомпанион то Схакеспеаре он Стаге. Цамбридге Цомпанионс то Литературе. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. стр. 58–75. ИСБН 978-0-511-99957-4. дои:10.1017/ЦЦОЛ0521792959.004 — преко Цамбридге Цоре.
- Таyлор, Гарy (2002). „Схакеспеаре Плаyс он Ренаиссанце Стагес”. Ур.: Wеллс, Станлеy; Стантон, Сарах. Тхе Цамбридге Цомпанион то Схакеспеаре он Стаге. Цамбридге Цомпанионс то Литературе. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. стр. 1–20. ИСБН 978-0-511-99957-4. дои:10.1017/ЦЦОЛ0521792959.001 — преко Цамбридге Цоре.
- Тхомсон, Петер (2002). „Тхе Цомиц Ацтор анд Схакеспеаре”. Ур.: Wеллс, Станлеy; Стантон, Сарах. Тхе Цамбридге Цомпанион то Схакеспеаре он Стаге. Цамбридге Цомпанионс то Литературе. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. стр. 137–154. ИСБН 978-0-511-99957-4. дои:10.1017/ЦЦОЛ0521792959.008 — преко Цамбридге Цоре.
- Wолластон, Сам (28. 5. 2018). „Кинг Леар ревиеw – Антхонy Хопкинс ис схоутy, вулнерабле анд абсолутелy месмерисинг”. Тхе Гуардиан. Приступљено 7. 11. 2018.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Кинг Леар – ат Пројецт Гутенберг
- Кинг Леар Архивирано на сајту Wayback Machine (3. август 2016) at the British Library
- King Lear public domain audiobook at LibriVox