Пређи на садржај

Јуити

С Википедије, слободне енциклопедије
Јуити у Сибиру
Сибирска Јуиткиња са кљовом моржа
Укупна популација
≈ 3.000
Региони са значајном популацијом
 Русија1.728[1]
 Сједињене Америчке Државе1.100
Језици
сибирски јуитски језици, руски језик, енглески језик
Религија
Шаманизам
Сродне етничке групе
Алутити, Централноаљаски Јупици

Јуити,[2] Сибирски Јуити, Сибирски Јупици,[3] Сибирски Ескими[3] или Азијски Ескими[4] (рус. Эскимосы) су Ескими Јупици који обитавају на обалама Чукотског полуострва на далеком североистоку Русије у Руској Федерацији и на острву Сент Лоренс на Аљасци у САД. Јуити укључују три подгрупе Чаплинце, Науканце и Сиреникце. Свака од ових група употребљава или је употребљавала посебан језик (чаплински (или централносибирско јупички), наукански и сиренички). Ови језици припадају јупичкој грани ескимских језика ескимско-алеутске фамилије језика.

Име Јуит (рус. Юит, множина: Юиты) им је званично приписано 1931. године, за време кратке кампање подршке староседелачких култура Совјетског Савеза.[5] Они себе самоозначавају Јупигитима (рус. Йупигыт) са значењем „прави људи”.

Ишчезли сиренички језик којим су говорили Сиренички Ескими из села Сиреники, показивао је много особености у поређењу са осталим ескимским језицима. Говорници овог језика се не могу споразумевати са суседима Ескимима који говоре друге сибирско-јупичке језике.[6] Постоје различити ставови о класификацији овог језика, некада је сврстан у јупичку, а некад у посебну трећу грану (поред јупичке и инуитске гране) ескимских језика.

Племена

[уреди | уреди извор]

Јуити се деле на три племена:

Култура

[уреди | уреди извор]
Сибирска јуитска насеља (у Русији и САД): говорници науканског (розе), говорници централносибирско јупичког (црвено) и говорници сиреничко ескимског (црвено оивичено жутом)

Традиционалне рукотворине

[уреди | уреди извор]

Јуити на Сент Лоренсу живе у селима Савунга и Гамбел, и надалеко су познати по својим вештинама резбарења кљова моржа и кости китова, али такође и кости за филтрирање код гренланског кита. То чак подразумева померајуће скулптуре са компликованим котуром који показује сцене лова на моржеве или традиционалног плеса.

Место становања

[уреди | уреди извор]

Зимска здања Чаплинаца (Унгазигхмиит) су округлог или куполастост облика. Називају се „јаранге” у литератури, али се сличне структуре односе на грађевине Чукчија. На језику Чаплинаца, њихово име је /məŋtˈtəʁaq/.[7] U zadnjem delu jaranga se nalazi mala prostorija, the /aːɣra/, која се користи за живот и спавање. Она је одвојена од спољног, даљег и хладнијег дела јаранге помоћу кожа ирваса и траве и све то подупрето структуром сличној кавезу. Домаћински послови се обављају у предворју јаранге, испред унутрашњег главног дела, где се у чува вечина посуђа. Док трају зимске олује и током ноћи, у тим деловима јаранге бораве и пси. Ова соба која се користи за разне ствари се назива /naˈtək/.[8]

Постоје и друге грађевине код Чаплинаца: /aːwχtaq/ modernizovani tip jarangi,[9] i /pəˈɬʲuk/ која се употребљава лети.[10]

Шаманизам

[уреди | уреди извор]

У многим ескимским културама постоји човек који се сматра медиатором (између човека и бића у које се верује) — најчешће се назива „шаман” у литератури. Иако су ескимске културе далеко од хомогених (имају сличности), шаманизам међу Ескимима има пуно варијанти.

Сибирски Јуити такође имају шамане.[11][12] У поређењу са варијантом шаманизма код америчких Ескима, шаманизам сибирских Јуита наглашава значај одржавања доброг односа са морским животињама.[13] Унгазигхмиити или Чаплинци (највећа група Сибирских Ескима) су имали /aˈliɣnalʁi/, који је добијао поклоне због вршења шаманских обреда и лечења. Ова исплата има посебно име, /aˈkiliːɕaq/ — на њиховом језику има много имена за различите поклоне и награде и ово је једно од њих.[14] (Многи поклони и речи који употребљавају су везани за културу као што су фестивали, склапање бракова итд.;[14] или за прављење суптилних разлика са стварима у смислу: „ствар, дата некоме јер нема ни једну”, „ствар, дата, није просио за њу”, „ствар, дата некоме као никоме до сада”, „ствар, дата у замену” и тако даље.[15]).

Давање имена

[уреди | уреди извор]

Слично за неколико ескимских култура, давање имена новорођенчади код Сибирских Јуита укључује неку преминулу особу и да се кроз давање имена детету, те особе реинкарнирају. Чак се пре рођење детета детаљно анализирају снови и догађаји који претходе рођењу. После рођења детета, физичке особине детета се пореде са особом која је преминула. Давање имена је јако битно - уколико дете по рођењу умре, значи да јој/њему је дато „погрешно” име. У случају болести, за давање додатних имена се верује да се може помоћи у излечењу.[16]

Амајлије

[уреди | уреди извор]

Амајлије се могу појавити у много облика и могу штитити појединачну особу која их носи или целу породицу. Такође постоје ловачке амајлије. Неки од примера су:

  • глава вране која види на улазу у кућу представља породичну амајлију;[17]
  • фигурина изрезбарена у камену у облику моржеве или псеће главе се носи као индивидуална амајлија;[18]
  • ловне амајлије се окаче на нешто или се носе.[17] Сликовни приказ китова убица на алатима морских ловаца,[12] видети шта означава веровање у овог морског сисара у даљем тексту.

Концепти који се тичу живог света

[уреди | уреди извор]

Орка, вук,[12][19][20] гавран, паук,[21] и кит[22][23] су значајни и најчешће употребљавани мотиви. То се у фолклору (бајкама) најбоље види. На пример, паук који спашава живот девојчици.[21][24] је наративни мотив који описује паука као добронамерну особу или створење, које људе спашава својој паучином, подижући их у висине када наиђе опасност. Ово је представљено у многим причама Сиреничких Ескима.[25]

Верује се да се мамац за ловљење морских животиња може вратити у море и да се од њега опет начини комплетна животиња. Зато никада нису ломили кости, само су их секли код зглобова.[26]

Кит убица и вук

[уреди | уреди извор]

У причама и веровањима ових људи, вук и кит убица се сматрају идентичним: кит убица може постати вук и обрнуто. Током зиме се појављују у облику вука, а током лета имају форму кита убице.[12][13][19][20] За кита убицу се верује да помаже људима приликом лова на мору — на бродовима се често налази као амајлија урезане на странама бродова или се праве мале дрвене амајлије које се каче на појасеве ловаца.[12] Такође се мале жртве приклањају китовима убицама бацањем дувана у море њима јер се веровало да то помаже ловцима за лов на моржеве.[27] Веровало се да орка помаже ловцима чак иако је у облику вука - вук тера ирвасе да дозволе себи да буду убијени од стране ловаца.[13]

Кит

[уреди | уреди извор]

Веровало се да само људи који су одабрани од стране духа мора могу да лове китове. Ловац мора да замоли кита да га убије: кит се мора третирати са поштовањем, као гост. Као што добар домаћин никада не оставља тек стиглог госта самог. Томе слично, убијени кит не сме бити остављен сам од стране ловца који га је убио. Као и гост, он не сме бити повређен или не сме се дозволити да буде тужан. Он се мора забављати (нпр. перкусијалном музиком, добром храном). Приликом следеће сеобе китова (китови мигрирају два пута годишње, на пролеће иду на север, а на јесен се враћају на југ), претходно убијени кит се испраћа назад ритуалним обредом. Ако је убијени кит био задовољан (током полугодишњег периода гостовања), може се очекивати да ће се јато опет вратити, а то опет значи да ће наредне сезоне лова на кита бити успешне.[22][23]

Небески концепти

[уреди | уреди извор]

У причама се небо приказује као засвођени трезор. Небеска бића формирају рупе у њему: иза овог трезора се налази специјално светли простор.[28]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Официальный сайт Всероссийской переписи населения 2010 года. Информационные материалы об окончательных итогах Всероссийской переписи населения 2010 года”. Архивирано из оригинала 05. 06. 2016. г. Приступљено 08. 09. 2017. 
  2. ^ Меновщиков Г. А., Арутюнов С. А., Членов М. А. Эскимосские сказки и мифы. — Наука, 1988.
  3. ^ а б Минц Л. М. Расы и народы. — ОЛМА Медиа Групп, 2007.
  4. ^ Академия наук СССР, Институт этнографии имени Н. Н. Миклухо-Маклая. Советская этнография. — Издательство Академии наук СССР, 1979.
  5. ^ Джарылгасинова Р. Ш., Никонов В. А. Этническая ономастика. — Наука, 1984.
  6. ^ Меновсхцхиков 1990: 70
  7. ^ Рубцова 1954, стр. 514
  8. ^ Рубцова 1954, стр. 100–101
  9. ^ Рубцова 1954, стр. 518–520.
  10. ^ Рубцова 1954, стр. 521.
  11. ^ Меновшчиков 1968, стр. 442.
  12. ^ а б в г д Духовная культура (Спиритуал цултуре) Архивирано на сајту Wayback Machine (30. август 2007), subsection of Support for Siberian Indigenous Peoples Rights (Подержка прав коренных народов Сибири) Архивирано на сајту Wayback Machine (3. новембар 2007) — сее тхе сецтион он Ескимос Архивирано на сајту Wayback Machine (30. август 2007)
  13. ^ а б в Вајда, Едwард Ј. „Сибериан Yупик (Ескимо)”. Еаст Асиан Студиес. Архивирано из оригинала 28. 10. 2016. г. Приступљено 08. 09. 2017. 
  14. ^ а б Рубцова 1954, стр. 173
  15. ^ Рубцова 1954, стр. 62.
  16. ^ Бурцх & Форман (1988), стр. 90
  17. ^ а б Рубцова 1954, стр. 380
  18. ^ Рубцова 1954, стр. 380, 551–552.
  19. ^ а б Рубцова (1954), стр. 156 (видети причу Дечак сироче и његова сестра)
  20. ^ а б Меновшчиков 1968, стр. 439, 441
  21. ^ а б Меновшчиков 1968, стр. 440–441
  22. ^ а б Меновшчиков 1968, стр. 439–440
  23. ^ а б Рубцова 1954, стр. 218
  24. ^ Рубцова 1954, тале 13, сентенцес (173)–(235)
  25. ^ Меновщиков (1964), стр. 161–162 163 (= 165)
  26. ^ Рубцова 1954, стр. 379.
  27. ^ (језик: руски) А радио интервиеw wитх Руссиан сциентистс абоут Асиан Ескимос
  28. ^ Рубцова 1954, стр. 196.

Енглеске

[уреди | уреди извор]

Руске

[уреди | уреди извор]
  • Меновщиков, Г. А. (1962). Грамматиκа языка азиатских эскимосов. Часть первая. Москва • Ленинград: Академия Наук СССР. Институт языкознания.  Тхе транслитератион оф аутхор'с наме, анд тхе рендеринг оф титле ин Енглисх: Меновсхцхиков, Г. А. (1962). Граммар оф тхе лангуаге оф Асиан Ескимос. Вол. I. Мосцоw • Ленинград: Ацадемy оф Сциенцес оф тхе УССР. 
  • Меновщиков, Г. А. (1964). Язык сиреникских эскимосов. Фонетика, очерк морфологии, тексты и словарь. Москва • Ленинград: Академия Наук СССР. Институт языкознания.  Тхе транслитератион оф аутхор'с наме, анд тхе рендеринг оф титле ин Енглисх: Меновсхцхиков, Г. А. (1964). Лангуаге оф Сиреники Ескимос. Пхонетицс, морпхологy, теxтс анд воцабуларy. Мосцоw • Ленинград: Ацадемy оф Сциенцес оф тхе УССР. 
  • Рубцова, Е. С. (1954). Материалы по языку и фольклору эскимосов (чаплинский диалект) (на језику: руски). Москва • Ленинград: Академия Наук СССР.  Тхе транслитератион оф аутхор'с наме, анд тхе рендеринг оф титле ин Енглисх: Рубцова, Е. С. (1954). Материалс он тхе Лангуаге анд Фолклоре оф тхе Ескимоес, Вол. I, Цхаплино Диалецт. Мосцоw • Ленинград: Ацадемy оф Сциенцес оф тхе УССР. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • Крупник, Игор, анд Николаy Вакхтин. 1997. "Индигеноус Кноwледге ин Модерн Цултуре: Сибериан Yупик Ецологицал Легацy ин Транситион". Арцтиц Антхропологy. 34, но. 1: 236.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Fotografije
Juiti на Викимедијиној остави.
  • „Архивирана копија” Поселок Унгазик (Чаплино) (на језику: руски). Музея антропологии и этнографии им. Петра Великого (Кунсткамера) Российской академии наук. Архивирано из оригинала 28. 2. 2009. г. Приступљено 8. 9. 2017.  Rendering in English: Ungaziq settlement, Kunstkamera, Russian Academy of Sciences.
  • „Ungazik settlement”. Kunstkamera, Russian Academy of Sciences. Архивирано из оригинала 05. 05. 2009. г. Приступљено 08. 09. 2017.  Ungaziq is the name-giving settlement for the largest Siberian Yupik group, Ungazighmiit. Enlarged versions of the above series, select with the navigation arrows or the form.
  • „Архивирана копија” Поселок Наукан (на језику: руски). Музея антропологии и этнографии им. Петра Великого (Кунсткамера) Российской академии наук. Архивирано из оригинала 28. 2. 2009. г. Приступљено 8. 9. 2017.  Rendering in English: Naukan settlement, Kunstkamera, Russian Academy of Sciences.
  • „Naukan settlement”. Kunstkamera, Russian Academy of Sciences. Архивирано из оригинала 09. 02. 2012. г. Приступљено 08. 09. 2017.  Enlarged versions of the above series, select with the navigation arrows or the form.
  • Geist, O. W. (photo by) (1927). „Gut parka”. Alaska Native Collections. Anchorage Museum of History and Art. Архивирано из оригинала 25. 07. 2011. г. Приступљено 08. 09. 2017.  “Nita Tokoyu of Gambell, St. Lawrence Island, sews a gut parka with Kakhsogon (left) and Wiyi (right) standing by".
  • Choris, Ludovik (illustration by) (c. 1825). „House interior”. Alaska Native Collections. Anchorage Museum of History and Art. Архивирано из оригинала 25. 07. 2011. г. Приступљено 08. 09. 2017.  “Yupik men wear gut parkas in this image of a St. Lawrence Island house interior, c1825".
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Juiti&oldid=26755272”