Пређи на садржај

Агутију сродни пептид

С Википедије, слободне енциклопедије
Агутију сродни протеин
Доступне структуре
1хyк​, 2иqв​, 1мр0
Идентификатори
Симболи АГРП; АГРТ; АСИП2; МГЦ118963; АРТ
Вањски ИД ОМИМ602311 МГИ892013 ХомолоГене7184 ГенеЦардс: АГРП Гене
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 181 11604
Енсембл ЕНСГ00000159723 ЕНСМУСГ00000005705
УниПрот О00253 П56473
РефСеq (мРНА) НМ_007316 НМ_007427
РефСеq (протеин) НП_001129 НП_031453
Локација (УЦСЦ) Цхр 16:
66.07 - 66.08 Мб
Цхр 8:
108.09 - 108.09 Мб
ПубМед претрага [1] [2]
Агути протеин
Идентификатори
СимболАгоути
ПфамПФ05039
Пфам кланЦЛ0083
ИнтерПроИПР007733
ПРОСИТЕПДОЦ60024
СЦОП1хyк
СУПЕРФАМИЛY1хyк
ОПМ протеин1мр0

Агутију сродни пептид (Агутију сродни протеин, AgRP) је неуропептид који производе AgRP/NPY неурони у мозгу. Њега једино синтетишу ћелије које садрже NPY, које су лоциране у вентромедијалном делу аркуатног нуклеуса у хипоталамусу.[1] AgRP се коизражава са неуропептидом Y и доприноси повећању апетита и умањењу метаболизма и утрошка енергије. Он је један од најпотентнијих и најдуготрајнијих стимулатора апетита. Код људи, агутију сродни пептид је кодиран AGRP геном.[2][3]

Структура

[уреди | уреди извор]

AgRP је паракрини сигнални молекул који се састоји од 132 аминокиселине. Њега су независно идентификовала два тима 1997. на основу сличности његове секвенце са агути сигналним пептидом (ASIP), протеином који се синтетише у кожи и контролише боју длаке.[4][5] AgRP је приближно 25% идентичан са ASIP. Мишји хомолог AgRP пептида се састоји од 131 аминокиселине и има 81% идентичних аминокиселина са хуманим протеином. Биохемијске студије индицирају да је AgRP веома стабилан у погледу термалне денатурације и киселинске деградације. Његова секундарна структура садржи углавном рандомне завоје и β-равни.[6] AgRP је налази на хуманом хромозому 16q22, и мишјем хромозому 8D1-D2.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Бäцкберг M, Мадјид Н, Огрен СО, Меистер Б (2004). „Доwн-регулатед еxпрессион оф агоути-релатед протеин (АГРП) мРНА ин тхе хyпотхаламиц арцуате нуцлеус оф хyперпхагиц анд обесе туб/туб мице”. Браин Рес. Мол. Браин Рес. 125 (1-2): 129—39. ПМИД 15193430. дои:10.1016/ј.молбраинрес.2004.03.012. 
  2. ^ Схуттер ЈР, Грахам M, Кинсеy АЦ, Сцуллy С, Лüтхy Р, Старк КЛ (1997). „Хyпотхаламиц еxпрессион оф АРТ, а новел гене релатед то агоути, ис уп-регулатед ин обесе анд диабетиц мутант мице”. Генес Дев. 11 (5): 593—602. ПМИД 9119224. дои:10.1101/гад.11.5.593. 
  3. ^ Оллманн MM, Wилсон БД, Yанг YК, Кернс ЈА, Цхен Y, Гантз I, Барсх ГС (1997). „Антагонисм оф централ меланоцортин рецепторс ин витро анд ин виво бy агоути-релатед протеин”. Сциенце. 278 (5335): 135—8. ПМИД 9311920. дои:10.1126/сциенце.278.5335.135. 
  4. ^ Схуттер ЈР, Грахам M, Кинсеy АЦ, Сцуллy С, Лüтхy Р, Старк КЛ (1997). „Хyпотхаламиц еxпрессион оф АРТ, а новел гене релатед то агоути, ис уп-регулатед ин обесе анд диабетиц мутант мице”. Генес & Девелопмент. 11 (5): 593—602. ПМИД 9119224. дои:10.1101/гад.11.5.593. 
  5. ^ Оллманн MM, Wилсон БД, Yанг YК, Кернс ЈА, Цхен Y, Гантз I, Барсх ГС (1997). „Антагонисм оф централ меланоцортин рецепторс ин витро анд ин виво бy агоути-релатед протеин”. Сциенце. 278 (5335): 135—8. ПМИД 9311920. дои:10.1126/сциенце.278.5335.135. 
  6. ^ Росенфелд РД, Зени L, Wелцхер АА, Нархи ЛО, Хале C, Марасцо Ј, Деланеy Ј, Глеасон Т, Пхило ЈС, Катта V, Хуи Ј, Баумгартнер Ј, Грахам M, Старк КЛ, Карбон W (1998). „Биоцхемицал, биопхyсицал, анд пхармацологицал цхарацтеризатион оф бацтериаллy еxпрессед хуман агоути-релатед протеин”. Биоцхемистрy. 37 (46): 16041—52. ПМИД 9819197. дои:10.1021/би981027м. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]