Пређи на садржај

Хронологија ФНРЈ и КПЈ март 1948.

С Википедије, слободне енциклопедије
Грб ФНР Југославије, од 1945. до 1963. године
Грб ФНР Југославије, од 1945. до 1963. године

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ) и деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току марта месеца 1948. године.


← фебруар Хронологија ФНРЈ и КПЈ током 1948. године април →
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31


  • У Београду одржана седница ЦК КПЈ Југославије, на којој је разматран и одбијен захтев Јосифа Стаљина, предат још 10. фебруара југословенској делегацији у Москви, за стварање федерације ФНР Југославије, НР Бугарске и НР Албаније, са образложењем да би то представљало опасност за Југославију, њен суверенитет и привредни развој. Тито је сматрао да би питање федерације са Бугарском захтевало стварање јединствене комунистичке партије, а између КПЈ и БРП(к) су постојале идеолошке разлике. На крају је подвучено да се Југославија налази у борби за извршење Петогодишњег плана и да би је улажење у федерацију са Бугарском и Албанијом омело у томе.[1][2]
  • У Београду председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито примио Филипа Нелбаба директора Уједињеног фонда Сједињених Америчких Држава за помоћ Југославији. Пријему је присуствовао и Павле Грегорић, министар без ресора у Влади ФНРЈ.[2]
  • У Београду, 6. и 7. марта, одржан Други конгрес Друштва за културну сарадњу Југославија—СССР, на коме је разматран извештај о раду друштва између два конгреса и изабрана нова Управа, чији је председник био Маријан Стилиновић.[3][4]
  • У Новом Саду одржана Годишња конференција Покрајинског одбора Народног фронта Србије за Војводину, на којој је поднет извештај о раду Народног фронта у протеклој години. Конференција је утврдила даље задатке и изабрала нови Покрајински одбор од 121 члана.[3]
  • Поводом трогодишњице потписивања Уговора о узајамној помоћи и послератној сарадњи између ФНРЈ и СССР председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито упутио телеграм Јосифу Стаљину у коме је изразио жељу „да тај истински чин послужи нашим народима као гаранција мирног развитка”.[2]
  • Влада СССР донела одлуку о опозиву из Југославије свих војних стручњака, а наредног дана и одлуку о опозиву цивилних стручњака, са образложењем да су „окружени непријатељством”.[3][4]
  • Председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито упутио писмо министру иностраних послова СССР Вјачеславу Молотову у коме га је упозорио на штетност поступака и неоснованост разлога, наведених од стране совјетске владе, за повлачење војних и цивилних стручњака из Југославије.[3][2][4]
  • Објављена „Трипартитна деклерација” којом су Сједињене Америчке Државе, Велика Британија и Француска предлагале ревизију Уговора о миру са Италијом (потписан 10. фебруара 1947) којом би целокупна Слободна територија Трста, укључујући Зону „Б”, којом је од 16. септембра управљала Југословенска армија, припадне Италији.[3][4]
  • У Београду, 20. и 21. марта, одржан Други конгрес Народног фронта Србије, коме је присуствовало 1.137 делегата. Конгрес је као основни задатак истакао јачање организација Народног фронта и његово ангажовање на реализацији Петогодишњег плана. Заставицу најбоље среске организације Народног фронта у Србији добио је Тимочки срез, за најуспешнију градску организацију Народног фронта проглашен је Нови Сад, а подељено је и 4.904 одликовања најбољим члановима. За председника Главног одбора поново је изабран Благоје Нешковић.[3][2]
  • Влада ФНРЈ предала протестне ноте владама Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и Француске, у којима је протествовала против предлога промене одредаба мировног уговора са Италијом у погледу Трста, без претходне сагласности Југославије.[3][4]
  • У Новом Саду одржана Друга покрајинска конференција Народне омладине Србије за Војводину, на којој су изнети радни резултати омладине између Прве и Друге конференције. Након утврђивања задатака, Конференција је изабрала Покрајинско веће од 69 чланова.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963.  COBISS.SR 54157575
  • Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978.  COBISS.SR 50094343
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739598
  • Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48700167
  • Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48703239
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479
  • Модерна српска држава 1804—2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004.  COBISS.SR 119075084