Хронологија ФНРЈ и КПЈ март 1948.
Изглед
Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ) и деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току марта месеца 1948. године.
← фебруар | Хронологија ФНРЈ и КПЈ током 1948. године | април → | ||||||||||||||||||||||||||||
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
1. март
[уреди | уреди извор]- У Београду одржана седница ЦК КПЈ Југославије, на којој је разматран и одбијен захтев Јосифа Стаљина, предат још 10. фебруара југословенској делегацији у Москви, за стварање федерације ФНР Југославије, НР Бугарске и НР Албаније, са образложењем да би то представљало опасност за Југославију, њен суверенитет и привредни развој. Тито је сматрао да би питање федерације са Бугарском захтевало стварање јединствене комунистичке партије, а између КПЈ и БРП(к) су постојале идеолошке разлике. На крају је подвучено да се Југославија налази у борби за извршење Петогодишњег плана и да би је улажење у федерацију са Бугарском и Албанијом омело у томе.[1][2]
4. март
[уреди | уреди извор]- У Београду председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито примио Филипа Нелбаба директора Уједињеног фонда Сједињених Америчких Држава за помоћ Југославији. Пријему је присуствовао и Павле Грегорић, министар без ресора у Влади ФНРЈ.[2]
6. март
[уреди | уреди извор]- У Београду, 6. и 7. марта, одржан Други конгрес Друштва за културну сарадњу Југославија—СССР, на коме је разматран извештај о раду друштва између два конгреса и изабрана нова Управа, чији је председник био Маријан Стилиновић.[3][4]
7. март
[уреди | уреди извор]- У Новом Саду одржана Годишња конференција Покрајинског одбора Народног фронта Србије за Војводину, на којој је поднет извештај о раду Народног фронта у протеклој години. Конференција је утврдила даље задатке и изабрала нови Покрајински одбор од 121 члана.[3]
10. март
[уреди | уреди извор]- Поводом трогодишњице потписивања Уговора о узајамној помоћи и послератној сарадњи између ФНРЈ и СССР председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито упутио телеграм Јосифу Стаљину у коме је изразио жељу „да тај истински чин послужи нашим народима као гаранција мирног развитка”.[2]
18. март
[уреди | уреди извор]- Влада СССР донела одлуку о опозиву из Југославије свих војних стручњака, а наредног дана и одлуку о опозиву цивилних стручњака, са образложењем да су „окружени непријатељством”.[3][4]
20. март
[уреди | уреди извор]- Председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито упутио писмо министру иностраних послова СССР Вјачеславу Молотову у коме га је упозорио на штетност поступака и неоснованост разлога, наведених од стране совјетске владе, за повлачење војних и цивилних стручњака из Југославије.[3][2][4]
- Објављена „Трипартитна деклерација” којом су Сједињене Америчке Државе, Велика Британија и Француска предлагале ревизију Уговора о миру са Италијом (потписан 10. фебруара 1947) којом би целокупна Слободна територија Трста, укључујући Зону „Б”, којом је од 16. септембра управљала Југословенска армија, припадне Италији.[3][4]
- У Београду, 20. и 21. марта, одржан Други конгрес Народног фронта Србије, коме је присуствовало 1.137 делегата. Конгрес је као основни задатак истакао јачање организација Народног фронта и његово ангажовање на реализацији Петогодишњег плана. Заставицу најбоље среске организације Народног фронта у Србији добио је Тимочки срез, за најуспешнију градску организацију Народног фронта проглашен је Нови Сад, а подељено је и 4.904 одликовања најбољим члановима. За председника Главног одбора поново је изабран Благоје Нешковић.[3][2]
22. март
[уреди | уреди извор]- Влада ФНРЈ предала протестне ноте владама Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и Француске, у којима је протествовала против предлога промене одредаба мировног уговора са Италијом у погледу Трста, без претходне сагласности Југославије.[3][4]
24. март
[уреди | уреди извор]- У Новом Саду одржана Друга покрајинска конференција Народне омладине Србије за Војводину, на којој су изнети радни резултати омладине између Прве и Друге конференције. Након утврђивања задатака, Конференција је изабрала Покрајинско веће од 69 чланова.[3]
27. март
[уреди | уреди извор]- Централни комитет СКП(б) упутио писмо Централном комитету КПЈ у коме је поновио образложење Владе СССР за повлачење совјетских војних и цивилних стручњака из Југославије (донето 18. и 19. марта). У писму су проширене оптужбе и клевете на рачун руководства ФНРЈ и КПЈ, наводећи да је Совјетска армија у Југославији дискредитована, да у КПЈ нема демократије, да у Југославији јачају капиталистички елементи на селу и др. Писмо је истовремено упућено руководствима комунистичких партија чланица Информбироа. Са писмом се најпре 8. априла сложило руководство КП Мађарске, а потом руководства комунистичких партија Чехословачке, Румуније и Бугарске.[3][2][4]
- У Београду, на седму годишњицу великих мартовских демонстрација (1941) организован пренос посмртних остатака народних хероја и револуционара Иве Лоле Рибара (1916—1944), који су пренети из Јајца и Ивана Милутиновића (1901—1944), који су пренети са Новог гробља. Након што су били изложени у Дому армије, где су им грађани одали почаст, њихови посмртни остаци су сахрањени у новоизграђену Гробницу народних хероја на Калемегдану.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963. COBISS.SR 54157575
- Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
- Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239
- Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985. COBISS.SR 68649479
- Модерна српска држава 1804—2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004. COBISS.SR 119075084