Хавијер Солана

Хавијер Солана
Солана 2015. после минхенског савета безбедности
Лични подаци
Датум рођења	(1942-07-14)14. јул 1942.
Место рођења	Мадрид, Шпанија
Народност	Шпанац
Религија	католик
Образовање	Complutense University of Madrid, Универзитет Вирџиније
Универзитет	Универзитет Комплутенсе у Мадриду, Универзитет Вирџиније
Професија	Физичар
Породица
Деца	2
Политичка каријера
Политичка странка	Шпанска социјалистичка радничка партија (PSOE)
Мандати Генерални секретар НАТО пакта Претходник Серђо Баланцино (в.д.) Наследник Џорџ Робертсон Посланик представничког дома за Мадрид 15. јун 1977 — 19. децембар 1995.

Франциско Хавијер Солана Мадариага (шп. Francisco Javier Solana Madariaga; Мадрид, Шпанија, 14. јул 1942) био је Високи представник за заједничку спољну политику и безбедност и генерални секретар Савета Европске уније (ЕУ) и Западноевропске уније.

Од 1959. до 1965. апсолвирао је факултет физике на Мадридском универзитету „Комплутенсе“. Године 1963. је због свог ангажмана у опозиционом покрету против Франсиска Франка протеран са факултета. Прво је отишао у Холандију а касније у Велику Британију гдје је завршио факултет. После тога, живи неко време у САД финансиран од стипендије Фулбрајт (енгл. Fulbright), која се углавном финансира из буџета САД. Предавао је физику је 1968. на Вирџинијском универзитету, где се до 1971. бавио истраживачким радом. Исте године се вратио у Шпанију где се запослио као професор физике.

Ожењен је Консепсион Хименес (шп. Concepción Gimenéz), кћерком једног Франковог генерала. Има двоје одрасле деце, сина Дијега и кћерку Вегу.

Политиком се почео бавити у служби Фелипа Гонзалеза, где је провео 13 година, пре него што је постао Генерални секретар НАТО-а, што је дужност на којој је био од 1995. до 1999. Најзначајнији догађај у овом периоду је било НАТО бомбардовање СРЈ. Солана је именован да постане министар спољних послова Европске уније 2006, али ће вероватно наставити да обавља своју тренутну дужност док се не одлучи будућност Европске уније.

Био је против НАТО-а током почетка своје каријере, када је и написао 50 разлога да се каже не НАТО-у, али је касније променио свој став, и у референдуму за останак Шпаније у НАТО пакту 1986. се залагао за останак.