Пређи на садржај

Мислођин

Координате: 44° 37′ 34″ С; 20° 13′ 36″ И / 44.6261° С; 20.2267° И / 44.6261; 20.2267
С Википедије, слободне енциклопедије
Мислођин
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБеоградски
ОпштинаОбреновац
Становништво
 — 2011.Раст 2424
Географске карактеристике
Координате44° 37′ 34″ С; 20° 13′ 36″ И / 44.6261° С; 20.2267° И / 44.6261; 20.2267
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина173 m
Мислођин на карти Србије
Мислођин
Мислођин
Мислођин на карти Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Мислођин је насеље у градској општини Обреновац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 2424 становника.

У овом селу налазе се манастир Светог великомученика Христифора,[1] Црквине у селу Мислођин и Механа Узун Мирка Апостоловића у Мислођину.

Историја

[уреди | уреди извор]

Почетком 20. века 1901. године Мислођин је село у склопу Баричке општине.[2] Године 1903. одвоје се вољом мештана села Мислођин и Јасенак у нову Мислођинску општину.

Основна школа је 1902. године радила у новој згради. Њени први учитељи су били: Ненад Вујковић (1901), супружници Божидар и Зорка Аврамовић дошли су из Вранића 1901. године (до 1904).[3]

У месту од 1903. године ради Земљорадничка задруга. Две године по оснивању, 1905. има 17 чланова са капиталом од 3.600 динара.[4]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Мислођин живи 1895 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (39,7 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 729 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 1.206
1953. 1.260
1961. 1.305
1971. 1.395
1981. 1.834
1991. 2.151 2.074
2002. 2.313 2.391
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
2.250 97,27%
Црногорци
  
16 0,69%
Југословени
  
10 0,43%
Македонци
  
9 0,38%
Хрвати
  
8 0,34%
Руси
  
3 0,12%
Роми
  
3 0,12%
Муслимани
  
2 0,08%
Мађари
  
1 0,04%
непознато
  
7 0,30%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Обнова древне светиње (СПЦ, 7. август 2014)”. Архивирано из оригинала 12. 08. 2014. г. Приступљено 10. 08. 2014. 
  2. ^ "Полицијски гласник", Београд 4. март 1901.
  3. ^ "Просветни гласник", Београд 1901-1904.
  4. ^ "Трговачко-занатлијски шематизам Краљевине Србије", Београд 1. јануара 1905.
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]