Prostaglandin

Prostaglandini su članovi grupe lipidnih jedinjenja koji nastaju enzimatskim putem masnih kiselina, i koji imaju važne funkcije u telu životinja. Svaki prostaglandin sadrži 20 atoma ugljenika, čime je obuhvaćen prsten sa 5-ugljenika.

Oni su intermedijari koji izazivaju niz jakih fizioloških efekata, kao što je regulacija kontrakcije i relaksacije glatkog mišićnog tkiva.^[1] Prostaglandini nisu hormoni, nego su autokrini ili parakrini, lokalno dejstvujući molekulski glasnici. Oni se razlikuju od hormona po tome što se oni ne proizvode na posebnim lokacijama nego na mnogim mestima u telu. Takođe, njihove ciljne ćelije su prisutne u neposrednoj blizini mesta njihovog izlučivanja (kojih ima mnogo).

Prostaglandini, zajedno sa thomboksanima i prostaciklinima, formiraju prostanoidnu klasu masnih kiselina i derivata, koja je podklasa eikosanoida.

Funkcija

Poznato je deset prostaglandinskih receptora na raznim ćelijskim tipovima. Prostaglandini su ligandi ove potfamilije 7TM receptora, G-protein-spregnuti receptori. Ti receptori se nazivaju DP1-2, EP1-4, FP, IP1-2, i TP, npr. DP1-2 receptori vezuju PGD2).

Raznovrsnost receptora ukazuje na činjenicu da prostaglandini dejstvuju na niz ćelijskih tipova i da imaju raznovrsne efekte, kao što su:

konstrikcija ili dilatacija ćelija vaskularnih glatkih mišića
agregacija ili disagregacija trombocita
senzibiliziraji kičmene neurone za bol
umanjuju intraokularni pritisak
regulišu posredovanje upalih procesa
regulišu kretanje kalcijuma
kontrolišu hormonsku regulaciju
kontrolišu ćelijski rast
dejstvuju na termoregulatorni center hipotalamusa
dejstvuju na tkivo bubrega

Prostaglandini su potentni ali imaju kratak polu-život pre nego što su inaktivirani ili izlučeni.

Tipovi

Ovo je upoređenje raznih tipova prostaglandina, prostaglandin I₂ (PGI₂), prostaglandin E₂ (PGE₂), i prostaglandin F_2α (PGF_2α).

Tip	Receptor	Funkcija
PGI₂	IP	vazodilacija inhibira agregaciju trombocita bronhodilatacija
PGE₂	EP₁	bronhokonstrikcija kontrakcija glatkih mišića GI trakta
	EP₂	bronhodilatacija relaksacija glatkih mišića GI trakta vazodilacija
	EP₃	↓ sekrecija gastrične kiseline ↑ sekrecija gastrične sluzi kontrakcija uterus (kod trudnoće) kontrakcija glatkih mišića GI trakta inhibicija lipolize ↑ autonomni neurotransmiteri^[2] ↑ platelet response to their agonists^[3][1] and ↑ atherothrombosis in vivo^[4][2]
	Nespecifikovano	hiperalgezija^[2] Groznica
PGF_2α	FP	kontrakcija uterusa bronhodilatacija

Reference

^ Nelson, Randy F. (2005). An introduction to behavioral endocrinology. Sunderland, Mass: Sinauer Associates. стр. 100. ISBN 0-87893-617-3.
^ ^а ^б Rang, H. P. (2003). Pharmacology (5th изд.). Edinburgh: Churchill Livingstone. стр. 234. ISBN 0-443-07145-4.
^ Fabre JE, Nguyen M, Athirakul K, Coggins K, McNeish JD, Austin S, Parise LK, FitzGerald GA, Coffman TM, Koller BH. Journal of Clinical investigation, 2001, 107:603
^ Gross S,Tilly P, Hentsch D, Vonesch JL, Fabre JE. Journal of Experimental Medicine, 2007, 204:311

Literatura

Rang, H. P. (2003). Pharmacology (5th изд.). Edinburgh: Churchill Livingstone. стр. 234. ISBN 0-443-07145-4.
Nelson, Randy F. (2005). An introduction to behavioral endocrinology. Sunderland, Mass: Sinauer Associates. стр. 100. ISBN 0-87893-617-3.

Spoljašnje veze

Prostaglandins на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)

[isbn0-87893-617-3-1] Nelson, Randy F. (2005). An introduction to behavioral endocrinology. Sunderland, Mass: Sinauer Associates. стр. 100. ISBN 0-87893-617-3.

[Rang-2] а ^б Rang, H. P. (2003). Pharmacology (5th изд.). Edinburgh: Churchill Livingstone. стр. 234. ISBN 0-443-07145-4.

[3] Fabre JE, Nguyen M, Athirakul K, Coggins K, McNeish JD, Austin S, Parise LK, FitzGerald GA, Coffman TM, Koller BH. Journal of Clinical investigation, 2001, 107:603

[4] Gross S,Tilly P, Hentsch D, Vonesch JL, Fabre JE. Journal of Experimental Medicine, 2007, 204:311

[1]

[2]

[3]

[4]