Халед
Халед Хаџ Ибрахим (арап. خالد حاج إبراهيم, фр. Khaled Hadj Ibrahim; Оран, 29. фебруар 1960), познатији под псеудонимима Халед (арап. خالد, фр. Khaled) и Шеб Халед (арап. الشاب خالد, фр. Cheb Khaled) алжирски је певач, музичар и текстописац. Жанровски, Халед се сматра „краљем раи музике”, музичког правца специфичног за Алжир у ком се комбинују елементи традиционалне арапске, берберске и јужноевропске музике. Познат је и као музичар који изводи још и поп, поп-фолк, блуз и џез музику, али и као мултиинструменталиста који свира неколико инструмената. Радио је музику за бројне филмове и серије, а најпознатије међу њима су песме Алеш тади за филм Пети елемент и Бени за филм Такси 4.
| Халед خالد | |
|---|---|
.jpg) Халед на концерту у Орану 2011. | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Халед Хаџ Ибрахим |
| Друга имена | Шеб Халед |
| Датум рођења | 29. фебруар 1960. |
| Место рођења | Оран, (Алжир) |
| Држављанство | Алжир Француска Мароко |
| Занимање | певач, музичар |
| Музички рад | |
| Активни период | 1974−данас |
| Жанр | рај, поп, блуз, џез |
| Инструменти | вокал, гитара, дарбука, хармоника, синтесајзер, саксофон, труба |
| Издавачке куће | Јуниверзал мјузик груп |
| Остало | |
| Повезани чланци | Сафи Бутела, Амр Диаб, Рашид Таха, Ненси Ажрам |
| Веб-сајт | http://www.khaled-lesite.com/ |
Своје песме изводи превасходно на арапском, али и на француском језику. Светску популарност донеле су му песме Didi, Aïcha и C’est la viе. Добитник је бројних националних и међународних признања. Током каријере сарађивао је са бројним светски познатим музичарима као што су Милен Фармер, Жан Мишел Жар, Амр Диаб, Ненси Ажрам, Сафи Бутела и други.
Ожењен је Самиром Диаби са којом има петоро деце, четири кћерке и једног сина.
Биографија
уредиХалед је почео да се бави музиком још као четрнаестогодишњи тинејџер када је са неколико другова из родног Орана основао бенд Пет звезда (фр. Les Cinq Étoiles) са којим је наступао на локалним свечаностима и венчањима. У том периоду написао је и своју прву песму Trigue Lycée (Пут ка старој школи). Крајем 1970-их започиње са извођењем песама у рај стилу и појављује се на локалној музичкој сцени под псеудонимом Шеб Халед (у дословном преводу са арапског његово име је Млади Халед).[1][2] На почетку каријере његова музика је била проткана класичним арапским утицајима, а касније као своје узоре наводи француске певаче као што су Едит Пијаф, Шарл Азнавур и Жак Брел.
Прво место и гран-при на музичком фестивалу у Орану 1985. донели су му и незваничну титулу „Краља рај музике”. Због претњи од стране радикалних исламиста који су његову музику сматрали сувише „модерном и про-западном” Халед годину дана касније емигрира у Француску где са успехом почиње да гради међународну каријеру. Године 1988. у сарадњи са Сафи Бутелом објављује песму под називом Chebba/Baroud која за кратко време доспева на прво место француских топ-листа. Велике међународне успехе постижу и синглови Didi (1992, његов најпродаванији сингл у каријери) и Ајша (Aïcha; 1996), а посебно овај потоњи који је заузео водеће позиције на топ-листама у многобројним земљама, и који је обрађен на многим другим језицима (српску верзију под насловом Хајде погледај ме отпевала је Драгана Мирковић). Са песмом Didi наступио је и на отварању Светског првенства у фудбалу 2010. у Јужноафричкој Републици.
Након што је 2001. на концерту у Риму наступио са израелском певачицом Ахиноам Нини, а концерту су присуствовали и неки израелски политичари, Хелд се поново нашао на мети критика и претњи радикалних исламских кругова широм арапског света. Потом су уследили успешни синглови Même pas fatigué !!! (2009) који је објавио у сарадњи са шпанским бендом Magic System, те песма C'est la vie коју је написао марокански композитор RedOne. Његов студијски албум C'est la vie издат 2012. продат је у преко 5 милиона примерака широм света, што га чини једним од најпродаванијих арапских музичара у светским оквирима.
Године 2013. напушта Француску и сели се у Мароко, а пар месеци касније краљ Мухамед VI му лично уручује мароканско држављанство.[3][4]
Дискографија
уредиСтудијски албуми
уреди- 1974 Trig lycee
- 1978 Nenssa Souad
- 1983 Der Ghalta
- 1985 Khoude K'rak
- 1988 Kutché
- 1992 Khaled
- 1993 N'ssi N'ssi
- 1996 Sahra
- 1998 Hafla (албум уживо)
- 1999 Kenza
- 2004 Ya-Rayi
- 2009 Liberté
- 2012 C'est la vie
Међународна сарадња
уреди| Година | Песма | Носилац пројекта | Албум |
|---|---|---|---|
| 1990. | Be Not Afraid | The Blow Monkeys | Springtime for the World |
| 1992. | Amdyaz | Ектор Зазу | Sahara Blue |
| 1995. | Revolution, Revolutions ElDorado (званична химна UNESCO-а) |
Жан Мишел Жар | Concert Pour La Tolerance |
| Didi (са Џонијем Клегом) | Разни извођачи | Duos Taratata | |
| Kebou N'ssi N'ssi Chebba |
Разни извођачи | Going Global Series Voila | |
| Numb (Gimme Some More Dignity mix) | U2 | Melon: Remixes for Propaganda | |
| 1997. | La poupée qui fait non | Милен Фармер | Live à Bercy |
| Chanson du herisson | Разни извођачи | Emilie Jolie | |
| Koubou Koubou | Разни извођачи | The Rough Guide to the Music of North Africa | |
| Mâardi | Разни извођачи | Sol En Si (Solidarité Enfants Sida) | |
| 1998. | Ensemble (Understand) Crimes |
Алан Стивел | 1 Douar |
| Oasis de los Dioses | Кетама | Konfusion | |
| 1999. | Bladi | Фриман (ft. |K-Rhyme Le Roi & Халед) |
L'palais de justice |
| ¡Oh Madre! | Текамели | Ida y Vuelta | |
| Albey | Амр Диаб | Amarain | |
| 2000. | L'aziza | Разни извођачи | Balavoine Hommages ... |
| Time for a Change | Разни извођачи | The Rapsody | |
| Emmenez-moi | Les Enfoirés | XXème siècle | |
| Le rêve de mon père | Kertra | Labyrinthe | |
| 2001. | Aich Rebel Sun | Разни извођачи | Big Men, Raï Meets Reggae |
| 2002. | Ojos de la Alhambra | Винсенте Амиго | Ciudad de los Ideas |
| Saludo A Chango | Компај Сегундо | Duets | |
| 2004. | Agir Réagir | Разни извођачи | Agir Réagir |
| Retour aux sources | Kore & Skalp | Raï'N'B Fever | |
| L'enfant du pays | Rim'K | L'enfant du pays | |
| Dance with me | Енцо Авитабиле & Ботари | Save the World | |
| 2005. | Henna | Камерон Картио | Borderless |
| 2006. | Mas and Louly | Дијана Хадад | Diana 2006 |
| Face à la mer | Les Négresses Vertes | À l'affiche (Best of), | |
| El Marsem | Енрике Моренте | Morente sueña la Alhambra (DVD издање) | |
| 2007. | Benthi | Мелиса М | Taxi 4 |
| Bilovengo Erjaii ya alf leila |
Bratsch | Plein du monde | |
| Salam | Андраник Мададјан | Airport | |
| 2010. | Citizens of the World | Flying Machines, Кинг Сани Аде, Кајлаш Кер, Ченг Лин |
Citizens of the World |
Саундтрекови
уреди| Година | Песме на саундтреку | Филм |
|---|---|---|
| 1993. | Ragda Mauvais Sang Kebou Les ailes Alech Taadi Bakhta |
Un, deux, trois, soleil |
| Didi | Caro diario | |
| 1995. | Didi | L' Âge des possibles |
| Didi | Highway | |
| Les Ailes | Party Girl | |
| 1997. | Wahrane Wahrane Cameleons (у сарадњи са Шебом Мамијем) |
100% Arabica |
| "Alech taadi" | Пети елемент | |
| 1999. | El Arbi | Vila Madalena (теленовела) |
| 2000. | Wana wana aamel eih Dour biha ya chibani |
Origine contrôlée |
| 2002. | Ragda | Истина о Чарлију |
| Minuit | L'Homme de la Riviera | |
| 2004. | De l'autre côté | |
| 2006. | Ya Dzayer Mort de Messaoud Nostalgie Sur la tombe El Babour |
Indigènes |
| 2007. | Benthi (ft. Мелиса М) | Такси 4 |
| 2012. | Wahran Wahran | Диктатор |
Референце
уреди- ^ Bio raï Архивирано на сајту Wayback Machine (1. септембар 2018), Libération
- ^ Dictionary of African Biography: Abach - Brand. Oxford University Press. 2012. стр. 2. ISBN 978-0-19-538207-5.
Gregory, Andy (2002). The International Who's Who in Popular Music 2002. Psychology Press. стр. 276. ISBN 978-1-85743-161-2.
Clarke, Donald (1998). The Penguin encyclopedia of popular music. Penguin Books. стр. 960.
Sullivan, Steve (2017). Encyclopedia of Great Popular Song Recordings. Rowman & Littlefield Publishers. стр. 692. ISBN 978-1-4422-5449-7. - ^ Le roi du raï algérien Cheb Khaled prend la nationalité marocaine, Jeune Afrique, 19. September 2013
- ^ „Decret royal sur le bulletin officiel” (PDF). Sgg.gov.ma. стр. 2321. Архивирано из оригинала (PDF) 1. 2. 2014. г. Приступљено 29. 6. 2014.
Спољашње везе
уреди