Жагањ (пољ. Żagań, нем. Sagan, чеш. Záhaň, лат. Saganum) је град и општина у војводству Лубуш, седиште жагањског повјата. Кроз град протиче Бобр.

Жагањ
пољ. Żagań

Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Пољска
Војводство Војводство лубушко
Основану XII веку
Становништво
Становништво
 — 2012.26.653
 — густина660,05 ст./km2
Географске карактеристике
Координате51° 37′ 00″ С; 15° 19′ 00″ И / 51.616667° С; 15.316667° И / 51.616667; 15.316667
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина40,38 km2
Жагањ на карти Пољске
Жагањ
Жагањ
Жагањ на карти Пољске
Остали подаци
ГрадоначелникСлавомир Јан Ковал
Поштански бројод 68-100 до 68-103
Позивни број+(48) 68
Регистарска ознакаFZG
Веб-сајт
http://www.um.zagan.pl

Јужно од града налази се шума из које истичу леве притоке Бобра, реке Квиса и Черна. Од 1975. до 1998. град је административно припадао Зеленогорском војводству.

По подацима од 30. јуна 2004. у граду је живело 26.665 становника.

Жагањ је и седиште истоимене општине.

Пољска је од 1999. године подељена на 16 области које се називају војводства (пољ. województwa).

Структура површине

уреди

По подацима из 2002, Жагањ заузима површину од 39,92 km², од чега је:

  • пољопривредна површина: 14%
  • шуме: 48%

Град чини 3,53% површине повјата.

Демографија

уреди

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2011. живело 26.791 становника.[1]

Демографија
2002.2011.2012.
26.781[1]26.791[1]26.653

Историја

уреди

По предању град је основан око 700. године од стране словенске кнегиње Жаганне ћерке Ванде (кнегиње из легенди). По историјским изворима насеље је основано у другој половини XII века од стране кнеза Болеслава IV Кудравог. Град је основан као утврђење које је имало да чува прелаз преко реке Бобр. Први документи о Жагњу потичу из 1202. године. Град је настао пре тога, али сигурно после 1155. јер папска була која спомиње градове у Шлеској не спомиње Жагањ. Претпоставља се да се првобитно насеље налазило на око 1,5 km северно од садашњег града.

У близини утврђења је већ половином XIII века настало трговачко насеље које се налазило на територији данашњег села Стари Жагањ у коме се и данас налази црква из тог периода.

Жагањ је статус града добио 1285. године.

Жагањ је једно време био престоница Жагањске кнежевине, као и Жагањско-Глоговске кнежевине.

Преде крај XVIII века Жагањ је потпао под власт породице Биронова, а после Талеирандова. Тај период назван је златно доба Жагња јер су тада саграђене многе грађевине.

Привреда

уреди

У граду је развијена дрвна индустрија, металургија, текстилна индустрија, прехрамбена индустрија, као и индустрија грађевинског матерјала.

Спорт

уреди

Спортски клубови у граду су:

  • ФК Чарњи Жагањ што значи Црни Жагањ (Czarni Żagań)
  • WKS Собјески Жагањ WKS (Sobieski Żagań)
  • Формоза Жагањ (Formoza Żagań)
  • Бубр Жагањ (KS Bóbr Żagań)

Туристичке атракције

уреди
 
Споменик поред замка
  • манастирски комплекс Августоваца
  • манастир Језуита, пре тога Фрањевца са црквом (XIV-XVI век)
  • барокни компллекс замка (1670—1686)
  • мостови (1803—1804)
  • црква светог Петра и Павла (XIV-XVI век)
  • црква светог Духа (1701—1702)
  • остаци градских бедема (XIV-XVI век)
 
Makieta Stalagu Luft III

Култура

уреди
  • Биоскоп Pałac (Замак)
  • Замак Културе

Образовање

уреди

Основне школе:

  • Основна школа бр. 1
  • Основна школа бр. 2
  • Основна школа бр. 3
  • Основна школа бр. 4
  • Основна школа бр. 5
  • Основна школа бр. 7

Гимназије у поском образовном систему гимназија је трогодишња школа која следи после 6 година школаовања у основној школи:

  • Државна гимназија бр. 1
  • Државна гимназија бр. 2
 
Државна гимназија бр. 2

Средње школе:

  • Општа Гимназија
  • Удружење Механичких школа
  • Удружење Текстилно-трговачких школа

Познате особе из Жагња

уреди

До Другог светског рата град се звао Жегањ, а садашње име је дато четрдесетих година 20. века.

Име означава место на коме је изгорела шума, и највероватније је добијено при почетку насељавања када су паљене шуме да би се добило обрадиво земљиште.

Међународна сарадња

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди