Википедија

Vero ćelija

Vero ćelije su loza ćelija koje se koriste u ćelijskim kulturama.[1] One su prvobitno izolovane iz bubrega zdravog odraslog afričkog zelenog majmuna (Cercopithecus aethiops poznatog i kao Cercopithecus aethiops, iz grupe majmuna koja je podeljena na nekoliko različitih vrsta). Lozu Vero ćelije su 27. marta 1962. godine na Univerzitetu Chiba u Japanu, razvili Jasumura i Kavakita.[2] Na 93. pasažu, ova ćelijska linija je dostavljena Nacionalnom institutu za alergije i zarazne bolesti pri Nacionalnom institutu za zdravstvo u Sjedinjenim Američkim Državma i ustupljena kolekciji American Type Culture Collection (ATCC).[3]

Vero ćelije

Naziv

уреди

Originalna ćelijska linija je nazvana „Vero“ po skraćenici od verda reno, što na esperantu znači „zeleni bubreg“, dok sam reč vero na esperantu znači „istina“,[4] jer su prvobitno izolovane iz bubrega zdravog odraslog afričkog zelenog majmuna.

Istorija

уреди

Vero ćelijsku liniju izveli su iz bubrega normalnog, odraslog, afričkog zelenog majmuna 27. marta 1962. godine Jasumura i Kavakita na Univerzitetu Čiba u Čibi, Japan.[5] Ćeliju je preuzela Laboratorija za tropsku virusologiju, NIAID, NIH, od prolaza broj 93 Univerziteta Čiba 15. juna 1964. Postoji dokumentacija o vrstama kulture i medijima i koncentracijama goveđeg seruma korišćenog u medijima tokom istorije ove ćelije.[6]

Linija proizvedena iz prolaza broj 113 isporučena je ATCC - u kako bi se uspostavila održiva banka ćelija. 4​ Većina proizvodenih vakcina danas se vrši sa ćelijama na nivoima prolaza 130-ih ili 140-ih.[7]

Karakteristike

уреди

Vero ćelijska linija je aneuploidna i kontinurana,[8][9][10] podložne infekciji brojnim virusima kao što su SV-40, virus malih boginja, arbovirusi, virus rubeole, poliovirusi, virusi gripa i simijan sincicijalni virusi. Takođe su podložne bakterijskim toksinima, uključujući toksin difterije i šiga toksine.

 
Пресек кроз веро ћелију који открива садржај вакуоле у којој расте Coxiella burnetii

Zbog kontinuirane prirode i osetljivosti na brojne različite viruse, Vero ćelije su intenzivno korišćene u proizvodnji vakcina i za proučavanje različitih vrsta patogena u nastajanju, kao što su virus gripa H5N1, MERS (koronavirus), Zika virus i niz virusa hemoragične groznice.[11][12][13]

Ćelijske kulture se kao supstrati široko koriste za proizvodnju mnogih biotehnoloških i bioloških proizvoda za ljudsku upotrebu, poput već pomenutih vakcina. Budući da upotreba biološkog materijala može dovesti do potencijalne kontaminacije poznatim i nepoznatim spoljašnjim agensima, ćelijski supstrati moraju biti pravilno testirani kako bi se izbegle štetne posledice kod pacijenata. Da bi se iubegle neželjene posledice uvedene su smernice koje pružaju  regulatorne agencije (Evropska agencija za lekove, evropska farmakopeja, američka administracija za hranu i lekove, svetska zdravstvena organizacija) koje zahtevaju ćelijsku liniju bez bilo kakvih stranih agenasa, eubakterija i ukrštenih kontaminanata.[14]

Neželjena dejstva

уреди

Kontinuirane ćelijske linije mogu predstavljati rizik za primaoce bioloških proizvoda, budući da mogu biti nosioci onkogenih i virusnih komponenti, proisteklih tokom procesa imortalizacije.

Kako je upotreba više tumorskih ćelijskih linija koje su prihvaćena za proizvodnju virusnih vakcina, na osnovu procene rizika i koristi (na primer, Vero ćelije se još uvek koriste u proizvodnji vakcine protiv poliovirusa), nedavni podaci pokazali su rastuće dokaze sticanja tumorogenosti tokom serijske subkultivacije.[15][16][17][18]

Primena

уреди

Vero ćelije se koriste u mnoge svrhe, uključujući:

  • skrining na toksin Escherichia coli, prvo nazvan "Vero toksin" po ovoj ćelijskoj liniji, a kasnije nazvan "Shiga-like toksin" zbog njegove sličnosti sa Shiga toksinom izolovanim iz Shigella disenteriae,[19]
  • kao ćelije domaćini za uzgoj virusa; na primer, za merenje replikacije u prisustvu ili odsustvu istraživačkog leka, testiranje na prisustvo virusa besnila ili rast virusnih zaliha u istraživačke svrhe. Kao nedavni primer navodi se, CoronaVac, vakcina protiv kovida19 koju je razvio Sinovac Biotech koristeči vero ćelije u proizvodnji, i izraz „Vero“ se može videti i na pakovanju vakcine.

Loza (rod)

уреди
  • Vero (ATCC br. CCL-81) - izolovan iz bubrega C. aethiops-a 27. marta 1962. godine
  • Vero 76 (ATCC br. CRL-1587) - izolovan od Veroa 1968. godine, raste do niže gustine zasićenja (ćelije po jedinici površine) od originalnog Veroa. Koristan je za otkrivanje i brojanje virusa hemoragične groznice pomoću testova plaka.
  • Vero E6, takođe poznat kao Vero C1008 (ATCC br. CRL-1586) - je linija ili klon od Vero 76. Vero E6 ćelije pokazuju izvesnu kontaktnu inhibiciju, tako da su pogodne za razmnožavanje virusa koji se sporo repliciraju.
  • Istraživački sojevi transficirani virusnim genima: Vero F6 je ćelija transfektovana genom koji kodira ulazni protein HHV-1 glikoprotein-H (gH).[20] Vero F6 je transfektovan preko spojenog plazmida sa gH genom nakon kopije HHV-1 glikoprotein-D (gD) regiona promotera. U Vero lozi F6, ekspresija gH je pod kontrolom promotorskog regiona gD. (Takođe F6B2; ops. F6B1.1)

Kupovina

уреди

Vero ćelije se mogu kupiti u:[21]

  • American Type Culture Collection (ATCC) i
  • European Collection of Animal Cell Cultures (ECACC).

Izvori

уреди
  1. ^ History and Characterization of the Vero Cell Line -- A Report prepared by CDR Rebecca Sheets, Ph.D., USPHS CBER/OVRR/DVRPA/VVB for the Vaccines and Related Biological Products Advisory Committee Meeting to be held on May 12, 2000 OPEN SESSION www.fda.gov pdf
  2. ^ 晴也, 河野; 昌功, 小長谷; 優, 菅沼 (1968). „Establishment of a Clone of Bhk-21 Cells Favorable to Rubella Hemagglutinin Production”. Japanese Journal of Medical Science and Biology. 21 (4): 289—293. PMID 5304276. doi:10.7883/yoken1952.21.289. 
  3. ^ Ammerman, Nicole C.; Beier-Sexton, Magda; Azad, Abdu F. (1. 11. 2008). „Growth and Maintenance of Vero Cell Lines”. Current Protocols in Microbiology. APPENDIX: Appendix—4E. ISSN 1934-8525. PMC 2657228  . PMID 19016439. doi:10.1002/9780471729259.mca04es11. 
  4. ^ Shimizu B . Seno K, Koyama H, Kuroki T (eds.). Manual of selected cultured cell lines for bioscience and biotechnology (in Japanese). . Tokyo: Kyoritsu Shuppan. 1993. стр. 299—300. ISBN 978-4-320-05386- Проверите вредност параметра |isbn=: length (помоћ).  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  5. ^ Yasumura Y, Kawakita M (1963). „The research for the SV40 by means of tissue culture technique”. Nippon Rinsho. 21 (6): 1201—1219. .
  6. ^ Haytlick, L., Plotkin, S., and Stevenson, R.E.; “History of the Acceptance of Human Diploid Cell Strains as Substrates for Human Virus Vaccine Manufacture;” Developments in Biological Standardizat~, 68:9-17; 1987
  7. ^ History and Characterization of the Vero Cell Line A Report prepared by CDR Rebecca Sheets, Ph. D., USPHS CBEFVOVRFVDVRPANVB for the Vaccines and Related Biological Products Advisory Committee Meeting to be held on May 12,2000
  8. ^ Zhu, Jin; Tsai, Hung-Ji; Gordon, Molly R.; Li, Rong (2018-02-26). „Cellular Stress Associated with Aneuploidy”. Developmental Cell. 44 (4): 420—431. ISSN 1534-5807. PMC 6529225  . PMID 29486194. doi:10.1016/j.devcel.2018.02.002. 
  9. ^ Torres, Eduardo M.; Williams, Bret R.; Amon, Angelika (1. 6. 2008). „Aneuploidy: Cells Losing Their Balance”. Genetics. 179 (2): 737—746. ISSN 0016-6731. PMC 2429870  . PMID 18558649. doi:10.1534/genetics.108.090878. 
  10. ^ „Aneuploidy - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Приступљено 2022-01-26. 
  11. ^ Nippon Rinsho 21:1209-1210(1963) 2. Osada N., Kohara A., Yamaji T., Hirayama N., Kasai F., Sekizuka T., Kuroda M., Hanada K.; The genome landscape of the African green monkey kidney-derived Vero cell line; DNA Res. 21:673-683(2014).
  12. ^ History and Characterization of the Vero Cell Line -- A Report prepared by CDR Rebecca Sheets, Ph.D., USPHS CBER/OVRR/DVRPA/VVB for the Vaccines and Related Biological Products Advisory Committee Meeting to be held on May 12, 2000 OPEN SESSION
  13. ^ E. A. GOVORKOVA, G. MURTI,1 B. MEIGNIER, C. DE TAISNE, AND R. G. WEBSTER African Green Monkey Kidney (Vero) Cells Provide an Alternative Host Cell System for Influenza A and B Viruses. JOURNAL OF VIROLOGY, Aug. 1996, p. 5519–5524 Vol. 70, No. 8
  14. ^ Klug, Bettina; Robertson, James S.; Condit, Richard C.; Seligman, Stephen J.; Laderoute, Marian P.; Sheets, Rebecca; Williamson, Anna-Lise; Chapman, Louisa; Carbery, Baevin (2016-12-12). „Adventitious Agents and Live Viral Vectored Vaccines: Considerations for Archiving Samples of Biological Materials for Retrospective Analysis”. Vaccine. 34 (51): 6617—6625. ISSN 0264-410X. PMC 5130882  . PMID 27317264. doi:10.1016/j.vaccine.2016.02.015. 
  15. ^ Levenbook, I. S.; Petricciani, J. C.; Elisberg, B. L. (1984). „Tumorigenicity of Vero cells”. Journal of Biological Standardization. 12 (4): 391—398. ISSN 0092-1157. PMID 6526826. doi:10.1016/s0092-1157(84)80063-3. 
  16. ^ Furesz, J.; Fanok, A.; Contreras, G.; Becker, B. (1989). „Tumorigenicity testing of various cell substrates for production of biologicals”. Developments in Biological Standardization. 70: 233—243. ISSN 0301-5149. PMID 2759351. 
  17. ^ Zhang, D. L.; Liu, S. G.; Yan, L. F.; Li, L. J.; Huang, G. S.; Fang, F. D.; Xia, G. T.; He, X. Y.; Gao, B. X. (2001). „Carcinogenesis or tumourigenicity testing of animal cell lines for vaccine preparation by colony formation on soft agar and by agglutination under plant lectins”. Cell Biology International. 25 (10): 997—1002. ISSN 1065-6995. PMID 11589616. S2CID 21780610. doi:10.1006/cbir.2001.0745. 
  18. ^ Dotti, Silvia; Lombardo, Tina; Villa, Riccardo; Cacciamali, Andrea; Zanotti, Cinzia; Andreani, Nadia Andrea; Cinotti, Stefano; Ferrari, Maura (2017-03-01). „Transformation and Tumorigenicity Testing of Simian Cell Lines and Evaluation of Poliovirus Replication”. PLOS ONE (на језику: енглески). 12 (1): e0169391. Bibcode:2017PLoSO..1269391D. ISSN 1932-6203. PMC 5207746  . PMID 28046048. doi:10.1371/journal.pone.0169391  . 
  19. ^ а б Osada, Naoki; Kohara, Arihiro; Yamaji, Toshiyuki; Hirayama, Noriko; Kasai, Fumio; Sekizuka, Tsuyoshi; Kuroda, Makoto; Hanada, Kentaro (2014). „The Genome Landscape of the African Green Monkey Kidney-Derived Vero Cell Line”. DNA Research. 21 (6): 673—83. PMC 4263300  . PMID 25267831. doi:10.1093/dnares/dsu029. .
  20. ^ Forrester, A.; Farrell, H.; Wilkinson, G.; Kaye, J.; Davis-Poynter, N.; Minson, T. (1992). „Construction and properties of a mutant of herpes simplex virus type 1 with glycoprotein H coding sequences deleted”. Journal of Virology. 66 (1): 341—348. PMC 238293  . PMID 1309250. doi:10.1128/JVI.66.1.341-348.1992. 
  21. ^ „Vero ćelije”. Vakcine.org. 

Literatura

уреди
  • Chen SM, Popov VL, Feng HM, Wen J, Walker DH (1995). „Cultivation of Ehrlichia chaffeensis in mouse embryo, Vero, BGM, and L929 cells and study of Ehrlichia-induced cytopathic effect and plaque formation”. Infect Immun. 63: 647—655. .
  • Hegde R, Gomes AR, Byregowda SM, Hugar P, Giridhar P, Renukaprasad C (2008). „Standardization of large scale production of homologous live attenuated PPR vaccine in India”. Trop Anim Health Prod. 40: 11—16. .
  • Mariotti E, Mirabelli P, Di Noto R, Fortunato G, Salvatore F (2008). „Rapid detection of Mycoplasma in continuous cell lines using a selective biochemical test”. Leukemia Research. 32: 323—326. .
  • Nahapetian AT, Thomas JN, Thilly WG (1986). „Optimization of environment for high density Vero cell culture: effect of dissolved oxygen and nutrient supply on cell growth and changes in metabolites”. J Cell Sci. 81: 65—103. .
  • Phelan MC. Basic techniques in mammalian cell tissue culture. Curr Protoc Cell Biol. 2007;Chapter 1(Unit 1.1)
  • Sato JD, Kan M. Media for culture of mammalian cells. Curr Protoc Cell Biol. 2001;Chapter 1(Unit 1.2)
  • Silva AC, Delgado I, Sousa MFQ, Carrondo MJT, Alves PM (2008). „Scalable culture systems using different cell lines for the production of Peste des Petits ruminants vaccine”. Vaccine. 26: 3305—3311. .
  • Uphoff CC, Drexler HG (2002). „Comparative antibiotic eradication of Mycoplasma infections from continuous cell lines”. In Vitro Cell Biol. 38: 86—89. .
  • Zamboni DS, Mortara RA, Rabinovitch M (2001). „Infection of Vero cells with Coxiella burnetii phase II: relative intracellular bacterial load and distribution estimated by confocal laser scanning microscopy and morphometry”. J Microbiol Methods. 42: 223—232. .

Spoljašnje veze

уреди

  Медији везани за чланак Vero ćelija на Викимедијиној остави

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vero_ćelija&oldid=28526140”