Prazikvantel je organsko jedinjenje, koje sadrži 19 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 312,406 Da.[1][2][3][4]

Prazikvantel
Klinički podaci
Drugs.comMonografija
Način primeneOralno
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije0,8-1,5 h
Identifikatori
CAS broj55268-74-1 ДаY
ATC kodP02BA01 (WHO)
PubChemCID 4891
DrugBankDB01058 ДаY
ChemSpider4722 ДаY
KEGGC07367 ДаY
ChEMBLCHEMBL976 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC19H24N2O2
Molarna masa312,406
  • O=C(C1CCCCC1)N1CC2N(CCC3=CC=CC=C23)C(=O)C1
  • InChI=1S/C19H24N2O2/c22-18-13-20(19(23)15-7-2-1-3-8-15)12-17-16-9-5-4-6-14(16)10-11-21(17)18/h4-6,9,15,17H,1-3,7-8,10-13H2 ДаY
  • Key:FSVJFNAIGNNGKK-UHFFFAOYSA-N ДаY
Fizički podaci
Tačka topljenja136 °C (277 °F)
Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 2
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 1
Particioni koeficijent[5] (ALogP) 2,5
Rastvorljivost[6] (logS, log(mol/L)) -3,1
Polarna površina[7] (PSA, Å2) 40,6

Reference

уреди
  1. ^ Doenhoff, M. J.; Cioli, D.; Utzinger, J. (децембар 2008). „Praziquantel: Mechanisms of action, resistance and new derivatives for schistosomiasis”. Current Opinion in Infectious Diseases. 21 (6): 659—67. PMID 18978535. doi:10.1097/QCO.0b013e328318978f. 
  2. ^ McManus, D. P.; Loukas, A. (јануар 2008). „Current status of vaccines for schistosomiasis”. Clinical Microbiology Reviews. 21 (1): 225—42. PMC 2223839 . PMID 18202444. doi:10.1128/CMR.00046-07. 
  3. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  4. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  5. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  6. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  7. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).