Свети мученик Неофит је родом из Никеје. Будући још дететом чињаше чудеса велика благодаћу Божјом. Извео воду из камена, васкрсао своју мртву мајку.[1] Белим голубом одведен у гору Олимпијску где из једне пећине истера лава и он се настани унутра. Мучен за Христа у петнаестој години својој, у време цара Диоклецијана, и то у Никеји.[2] Никако се не хте одрећи Христа. После бијења и тамновања бачен у огањ, но Бог га очува жива. Тада га ставише пред гладног лава, но лав се умиљаваше око Неофита. Светитељ позна у томе лаву онога истог, у чијој се пећини он подвизавао, па га помилова и нареди му да иде опет у своју пећину. Тада Неофита прободу копљем и он се пресели душом у дворе Господње.[3]

Српска православна црква слави га 21. јануара по црквеном, а 3. фебруара по грегоријанском календару.

Извори

уреди
  1. ^ „Православни подсетник”. www.pravoslavno.rs. Приступљено 2024-01-23. 
  2. ^ „Свети мученик Неофит”. Prijateljboziji.com (на језику: српски). Приступљено 2024-01-23. 
  3. ^ „Храм Св. Јована Крститеља Кончарево Преподобни Максим Исповедник; Свети мученик Неофит - Храм Св. Јована Крститеља Кончарево”. Храм Св. Јована Крститеља Кончарево (на језику: српски). Приступљено 2024-01-23. 

Велики део овог текста је преузет из охридског пролога светог владике Николаја Велимировића. Он не подлеже ауторским правима