Источноамерички кунић
Источноамерички кунић или флоридски кунић (лат. Sylvilagus floridanus, чеш. Králík východoamerický, енгл. Eastern cottontail, рус. Флоридский кролик), је врста сисара (Mammalia) из рода Sylvilagus породице зечева (Leporidae), која припада реду двозубаца (Lagomorpha).
| Источноамерички кунић | |
|---|---|
| |
| Источноамерички кунић | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Подрод: | |
| Врста: | S. floridanus
|
| Биномно име | |
| Sylvilagus floridanus (J. A. Allen, 1890)
| |
| |
| Ареал источноамеричког кунића | |
Опис
уреди.JPG)
Источноамерички кунић је у поређењу са другим врстама из рода Sylvilagus средње величине. Уши су му дуге, има велике очи, велика задња стопала, кратак и пуфнаста реп. Крзно источноамеричког кунића је риђосмеђе или сивосмеђе са горње стране тела, док је са доње стране тела бело, реп му је такође беле боје и једно је од његових главних обележја. По њему је у енглеском језику назван источни памучнорепи кунић (Eastern cottontail). Источноамерички кунић достиже дужину тела од 36-48 cm, репа од 4-6 cm и ушију од 5-7 cm.[2][3] Достиже тежину од 800-2.000 g, при чему је просечна тежина коју достиже око 1.200 g. Женке су обично теже.[4][5] Могуће је да постоји мања разлика у величини и тежини између јединки које живе на северу и оних које живе на југу, при чему се величина и тежина повећава од југа ка северу у складу са Бергмановим правилом. Примерци одраслих јединки који су прикупљени на Флориди и који се налазе у Флоридском Музеју Историје Природе имају просечну тежину од 1.018 g.[6] Док је измерена просечна тежина 346 одраслих јединки из Мичигена била 1.445 g.[7]
Распрострањеност
уредиИсточноамерички кунић насељава ливаде и жбуновите области у источном и југоисточном делу САД, у јужној Канади, источном Мексику, Централној Америци и крајњем северу Јужне Америке. У великом броју живи на америчком Средњем западу, а има га и у Новом Мексику и Аризони, као и деловима западног Мексика. Проширио се на север, након што су први амерички насељеници искрчили шуме.[8] Првобитно га није било у Новој Енглеској, али је тамо пренет и данас представља конкуренцију домаћој врсти новоенглеском кунићу (Sylvilagus transitionalis). Такође је пренет у делове Орегона, Вашингтона и Британске Колумбије.[9] Средином 1960-их, пренет је на Кубу, Јамајку, Кајманска острва, Порто Рико, Доминиканску републику, Барбадос, Бахаме, Хаити, Гренаду, Гваделуп, Сент Крој и у северну Италију, где се брзо намножио и проширио.[10][11]
Станиште
уредиОптимално станиште источноамеричког кунића представљају отворене травнате површине, пропланци и пољане, који обилују травом и зељастим биљем, на којима расту и жбунови, који кунићима представљају заклон.[12] Веома је битно да у станишту источноамеричког кунића постоје добро распоређени жбуњаци, који му представљају заклон, као и отворене травнате површине, где се храни.[13] По правилу источноамерички кунићи су насељени у близини фарми, на пољима, пашњацима, на ивицама шума и предграђима у којима постоји довољно заклона и хране. Такође их има и у мочварама, а обично избегавају густе шуме.[8]
Извори
уреди- ^ Mexican Association for Conservation and Study of Lagomorphs (AMCELA); Nielsen, C. & Lanier, H.C. (2019). „Sylvilagus floridanus”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN: e.T41299A45191626. doi:10.2305/IUCN.UK.2019-1.RLTS.T41299A45191626.en. Приступљено 10. 9. 2019.
- ^ GAWW: Species Description Архивирано на сајту Wayback Machine (30. децембар 2013). Naturalhistory.uga.edu.
- ^ Mikita, K. (1999). Sylvilagus floridanus. Animal Diversity Web.
- ^ Elder, William H.; Lyle K. Sowls (1942). „Body Weight and Sex Ratio of Cottontail Rabbits”.
- ^ Eastern Cottontail (Sylvilagus floridanus) Архивирано на сајту Wayback Machine (14. новембар 2016). Nsrl.ttu.edu.
- ^ „FLMNH Mammal Master Database- Sylvilagus floridanus”. Florida Museum of Natural History.
- ^ Craighead, J.J. & Craighead, F.C. (1956) Hawks, Owls and Wildlife.
- ^ а б Godin, Alfred J. (1977). Wild mammals of New England.
- ^ Reid, Fiona (2006). "A Field Guide to Mammals of North America."
- ^ „Eastern cottontail”. Архивирано из оригинала 10. 10. 2014. г. Приступљено 22. 02. 2017.
- ^ Silvano, Fabrizio; Acquarone, Camilla; Cucco, Marco (2000). „Distribution of the eastern cottontail Sylvilagus floridanus in the province of Alessandria”.
- ^ Hon, Tip. (1981). "Effects of prescribed fire on furbearers in the South". стр. 121–128.
- ^ Allen, A. W. (1984). "Habitat suitability index models: eastern cottontail."
Литература
уреди- Elder, William H.; Sowls, Lyle K. (1942). „Body Weight and Sex Ratio of Cottontail Rabbits”. The Journal of Wildlife Management. 6 (3): 203—207. doi:10.2307/3795902.
- Craighead, J.J. & Craighead, F.C (1956). Hawks, Owls and Wildlife. Wildlife Management Institute. ISBN 978-0-486-22123-6.
- Godin, Alfred J. (1977). Wild mammals of New England. Baltimore, MD: The Johns Hopkins University Press
- Reid, Fiona (2006). A Field Guide to Mammals of North America. New York, New York: Houghton Mifflin Company.
- Silvano, Fabrizio; Acquarone, Camilla; Cucco, Marco (2000). „Distribution of the eastern cottontail Sylvilagus floridanus in the province of Alessandria” (PDF). Hystrix. 11: 75—78. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 10. 2013. г. Приступљено 22. 02. 2017.
- Hon, Tip. (1981). "Effects of prescribed fire on furbearers in the South". стр. 121–128 in: Wood, Gene W. (ed.) Prescribed fire and wildlife in southern forests: Proceedings of a symposium; 1981 April 6–8; Myrtle Beach, SC. Georgetown, SC: Clemson University, Belle W. Baruch Forest Science Institute
- Allen, A. W. (1984). "Habitat suitability index models: eastern cottontail." FWS/OBS 0197-6087. Washington, DC: U.S. Department of the Interior, Fish and Wildlife Service, Division of Biological Sciences, Western Energy Land Use Team.
Спољашње везе
уреди
