svekar
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /sʋěkar/
- Hifenacija: sve‧kar
Imenica
[uredi]svèkar m (ćirilica свѐкар)
Kategorije:
pren.pren.
Oblici:
Značenja:
- Muževljev otac. [1]
- Deverov otac. [1]
- Stariji čovek u muževljevoj rodbini. [1]
- Koji se ponaša kao svekar, koji stalno kritikuje i naređuje. [1]
Primeri:
- Svekar je otac đuvegijin i on u svatovima kod njegove kuće igra ulogu domaćina ( — Be Čr; M; Mo; Kšv) [K II 72; TK II]. [2] [1]
- Kòjā se ùdā mȏra da pòštuje i svèkra i svȅkrvu. Laćarak [1]
- Ȍnda príja ìzāđe pred svèkra i svȅkrvu. Dobrinci [1]
- Svèkrom sam čètr gȍdine bíla, pa je ȕmro. [3] [4] Tomaševac Vizić Beška Šimanovci Pačir Sombor Bečej Kula Turija Kać Novi Sad Đala Kikinda [1]
- Ìmala sam svèkra i svȅkrvu, dȅvera i jétrvu. Obzir [1]
- Kad sam se ȕdala, jȃ sam zatèkla i svȅkra, i svȅkrovu, i dȅvera, a tek posle dȅset gȍdina smo se mȋ odélili. Jaša Tomić [1]
- Devȏjka čȅkala svȅkra i svȅkrvu kȕći. [5] [6] Jasenovo Bačinci Sremska Mitrovica Ruma Subotica Šurjan Aradac Boka Neuzina Veliki Gaj Tomaševac Izbište Pomaz Lovra Deska Čenej [1]
- Pȓvom darȋva svékra i svȅkrvu ; ˜. Izbište Pavliš [1]
- Ìde svȅkar i svȅkrva da prȍse dèvōjku. Žabalj [1]
- Moja svȅkrva kȃže tȍ mojim svékru. Vršac [1]
- Kad su se dèvōjke udávale, ȍnda je svȅkar dȁo n[a] ástal stȏ forínti. [7] [8] Novo Miloševo Susek Sviloš Martonoš Čurug Gospođinci Begeč Kumane Melenci Elemir Zrenjanin Orlovat Kalaz Ivanda [1]
- Provodȃč dȏđe sa svékrom i ȏn ȍndak pȋta za devȏjku. [1]
- Deverovog oca zovu „devernji otac”, „devernji svekar” i on u svadbi ima ulogu domaćina. [9] Dupljaja Dolovo Starčevo [1]
- Sviráči sàmo nuz svèkrova kȍla. Bačinci Novi Sad [1]
- Nije vȉše mȁmina ćérka nego svȅkrova ćérka. Jasenovo [1]
- Nova mlada je [...] posle svadbe nedelju dana i više morala da pere noge „svekrovima” (starijim ljudima iz rodbine), kao i deveru, kumu i starom svatu. [9] [1]
- Mužóvljeva mȁti bíla mi svȅkrva. A ȍtaѕ bȉjo svȅkar. Mȍjīm mȗžu opet mȏj ȍtaѕ bȉjo svȅkar, a mȁma mu svȅkrva bíla. [5] Pomaz [1]
- Devojka je bila „na većoj ceni” ako je imala više prosilaca ili, kako to negde u Bačkoj kažu, „svekrova”. [10] [1]
Sinonimi:
Deklinacija
[uredi] deklinacija imenice svekar
| jednina | množina | |
|---|---|---|
| nominativ | svekar | svekrovi |
| genitiv | svekra | svekrova |
| dativ | svekru | svekrovima |
| akuzativ | svekra | svekrove |
| vokativ | svekre | svekrovi |
| lokativ | svekru | svekrovima |
| instrumental | svekrom | svekrovima |
Reference
[uredi]- „svekar” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 52.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 234.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 307.
- ↑ 5,0 5,1 Marija Špis-Ćulum, Iz leksike Pomazi i Čobanca (kod Sentandreje), rukopis.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 126, 134, 154, 158.
- ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ 9,0 9,1 Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu. — Rad, 33, 1991, 133—162, str. 143. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Bačkoj. — Rad, 34, 1992, 137— 158, str. 140.