poznavati
Izgled
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /poznǎːʋati/
- Hifenacija: poz‧na‧va‧ti
Glagol
[uredi]poznávati (ćirilica позна́вати) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Značenja:
- Biti upoznat s nekim, znati. [1]
- Prepoznavati, raspoznavati. [1]
- Prepoznavati se. [1]
- Prepoznati, raspoznati. [1]
- Biti upoznat s nekim ili nečim, znati. [1]
Primeri:
- A kȇr je poznávo, níje lȁjo [SG 356GG 201; Ban I 128. Novi Sad Martinci Čerević Vrdnik Ledinci Čortanovci Šimanovci Dobanovci Gospođinci Srpski Krstur Melenci Žitište Farkaždin [1]
- Ondak tȁmo jèdan čòek što ga pòznāe mȏj brȃt, trȃži kȃrte (kȏ nȇma kȃrtu, ga ìzbāci nȁpolje). [2] [3] Zrenjanin Farkaždin [1]
- Devȏjka ne poznȁje njȅgovoga ȍca i mȁter. [1]
- Òne se po mȉrisu pòznājedu (svȁka kȍšnica ȉma drȕgi mȉris). [2] Melenci [1]
- Óne [pčele] se poznȁju, ȉmaju onȅ prúge, jáke prúge preko trȗpa. Izbište [1]
- Zàto se nàdimidu i popŕskaju malo mȅdom, da se ne túku, da se nè koljedu (ȍnda se ne pòznāju po mȉrisu, ȍnda su jèdno). [2] Melenci [1]
- Kad ȏn nè dōđe po pȇ[t]-čȇs nȅdēlja, bráda narásti vȅlika — nȍva mlȃda nè mož da ga pòzna. [2] Novo Miloševo [1]
- Tȁko da mi ȍma poznámo — nȇma mȁtica, pa naȉšla je lȃžna mȁtica. Izbište [1]
- Poznam njine brige. [4] Čenej [1]
Izvedene reči:
Sinonimi:
Izrazi:
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola poznavati
Infinitiv: poznavati | Glagolski prilog sadašnji: poznávajūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: poznávānje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
poznajem | poznaješ | poznaje | poznajemo | poznajete | poznaju | |
Budućnost |
Futur I. |
poznavat ću1 poznavaću |
poznavat ćeš1 poznavaćeš |
poznavat će1 poznavaće |
poznavat ćemo1 poznavaćemo |
poznavat ćete1 poznavaćete |
poznavat će1 poznavaće |
Futur II. |
budem poznavao2 | budeš poznavao2 | bude poznavao2 | budemo poznavali2 | budete poznavali2 | budu poznavali2 | |
Prošlost |
Perfekt |
poznavao2 sam | poznavao2 si | poznavao2 je | poznavali2 smo | poznavali2 ste | poznavali2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam poznavao2 | bio si poznavao2 | bio je poznavao2 | bili smo poznavali2 | bili ste poznavali2 | bili su poznavali2 | |
Imperfekt |
poznavah | poznavaše | poznavaše | poznavasmo | poznavaste | poznavahu | |
Kondicional I. |
poznavao2 bih | poznavao2 bi | poznavao2 bi | poznavali2 bismo | poznavali2 biste | poznavali2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih poznavao2 | bio bi poznavao2 | bio bi poznavao2 | bili bismo poznavali2 | bili biste poznavali2 | bili bi poznavali2 | |
Imperativ |
- | poznaj | - | poznajmo | poznajte | - | |
Glagolski pridjev radni |
poznavao m. / poznavala f. / poznavalo n | poznavali m. / poznavale f. / poznavala n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
poznavan m. / poznavana f. / poznavano n | poznavani m. / poznavane f. / poznavana n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
[uredi]- „poznavati” u Hrvatskom jezičnom portalu
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /poznǎːʋati/
- Hifenacija: poz‧na‧va‧ti
Glagol
[uredi]poznávati (ćirilica позна́вати) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Značenja:
- Biti upoznat s nekim, znati. [1]
- Prepoznavati, raspoznavati. [1]
- Prepoznavati se. [1]
- Prepoznati, raspoznati. [1]
- Biti upoznat s nekim ili nečim, znati. [1]
Primeri:
- A kȇr je poznávo, níje lȁjo [SG 356GG 201; Ban I 128. Novi Sad Martinci Čerević Vrdnik Ledinci Čortanovci Šimanovci Dobanovci Gospođinci Srpski Krstur Melenci Žitište Farkaždin [1]
- Ondak tȁmo jèdan čòek što ga pòznāe mȏj brȃt, trȃži kȃrte (kȏ nȇma kȃrtu, ga ìzbāci nȁpolje). [2] [3] Zrenjanin Farkaždin [1]
- Devȏjka ne poznȁje njȅgovoga ȍca i mȁter. [1]
- Òne se po mȉrisu pòznājedu (svȁka kȍšnica ȉma drȕgi mȉris). [2] Melenci [1]
- Óne [pčele] se poznȁju, ȉmaju onȅ prúge, jáke prúge preko trȗpa. Izbište [1]
- Zàto se nàdimidu i popŕskaju malo mȅdom, da se ne túku, da se nè koljedu (ȍnda se ne pòznāju po mȉrisu, ȍnda su jèdno). [2] Melenci [1]
- Kad ȏn nè dōđe po pȇ[t]-čȇs nȅdēlja, bráda narásti vȅlika — nȍva mlȃda nè mož da ga pòzna. [2] Novo Miloševo [1]
- Tȁko da mi ȍma poznámo — nȇma mȁtica, pa naȉšla je lȃžna mȁtica. Izbište [1]
- Poznam njine brige. [4] Čenej [1]
Izvedene reči:
Sinonimi:
Izrazi:
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola poznavati
Infinitiv: poznavati | Glagolski prilog sadašnji: poznávajūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: poznávānje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
poznajem | poznaješ | poznaje | poznajemo | poznajete | poznaju | |
Budućnost |
Futur I. |
poznavat ću1 poznavaću |
poznavat ćeš1 poznavaćeš |
poznavat će1 poznavaće |
poznavat ćemo1 poznavaćemo |
poznavat ćete1 poznavaćete |
poznavat će1 poznavaće |
Futur II. |
budem poznavao2 | budeš poznavao2 | bude poznavao2 | budemo poznavali2 | budete poznavali2 | budu poznavali2 | |
Prošlost |
Perfekt |
poznavao2 sam | poznavao2 si | poznavao2 je | poznavali2 smo | poznavali2 ste | poznavali2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam poznavao2 | bio si poznavao2 | bio je poznavao2 | bili smo poznavali2 | bili ste poznavali2 | bili su poznavali2 | |
Imperfekt |
poznavah | poznavaše | poznavaše | poznavasmo | poznavaste | poznavahu | |
Kondicional I. |
poznavao2 bih | poznavao2 bi | poznavao2 bi | poznavali2 bismo | poznavali2 biste | poznavali2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih poznavao2 | bio bi poznavao2 | bio bi poznavao2 | bili bismo poznavali2 | bili biste poznavali2 | bili bi poznavali2 | |
Imperativ |
- | poznaj | - | poznajmo | poznajte | - | |
Glagolski pridjev radni |
poznavao m. / poznavala f. / poznavalo n | poznavali m. / poznavale f. / poznavala n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
poznavan m. / poznavana f. / poznavano n | poznavani m. / poznavane f. / poznavana n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
[uredi]- „poznavati” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 158. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>
; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ 3,0 3,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 225.
- ↑ 4,0 4,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).