Prijeđi na sadržaj

karta

Izvor: Wiktionary

Srpskohrvatski

[uredi]

Izgovor

[uredi]
  • IPA: /kâːrta/
  • Hifenacija: kar‧ta

Imenica

[uredi]

kȃrta f (ćirilica ка̑рта)


Oblici:

  1. kȃrte [1]
  2. kȃrta [1]
  3. kȃrta Đurđevo [1]


Značenja:

  1. Komad kruće hartije utvrđenog oblika, obrasca koji služi za dopisivanje, prepisku, dopisnica, razglednica. [1]
  2. Isto. [1]
  3. Manji karton ili listić hartije četvorougaonog oblika, obično štampan, koji služi kao potvrda o pravu na vožnju kakvim prevoznim sredstvom, kao ulaznica, pozivnica, propusnica i sl. [1]
  4. Primerak iz snopa pravougaonih kartončića koji se među sobom razlikuju po crtežima i boji i koji služe za različite igre, kockanje, gatanje i sl. Novi Kneževac[1]


Primeri:

  1. Pisao nam jednu kartu. Novi Kneževac Crvena Crkva [1]
  2. Ondak tȁmo jèdan čòek što ga pòznāe mȏj brȁt trȃži kȃrte (kȏ nȇma kȃrtu, ga ìzbāci nȁpolje), a mène je pùstijo zàto što smo ìšli jȃ i mȏj brȁt ȕvek tȁmo. [2] Zrenjanin Mol Đurđevo [1]
  3. Njegov je otac kadgod bio zakupnik vode pa nama karte prodavao, siromašnim ribarima. Ako nemaš pare, dobro. Budi pošten, evo ti karte. Pa vi onda lovite pa mu otplaćivate. [3] Klenak [1]
  4. Ù [o]no se dȏba pláćalo dvȃ forínta o[d] dvȇ vȁtre, o[d] dvȇ cȇvi pȕška, i ìzvādim kȃrtu (tȏ je dr̀žāvna bíla kȃrta) — dvánajst forínti u [o]no dȍba. [2] Novo Miloševo [1]


Sinonimi:

  1. dozvola [1]


Izrazi:

  1. [1]
  2. Bácati ("vračati, proricati sudbinu"). Vršac [1]
  3. Vȁditikȃrtu ("kupovati ulaznicu, kartu"). Vršac [1]



Deklinacija

[uredi]

Reference

[uredi]
  • karta” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 158. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem
  3. Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.