Prijeđi na sadržaj

Pride and Prejudice (TV serija, 1995)

Izvor: Wikipedija
Pride and Prejudice
omot britanskog DVD-izdanja na kome su prikazani Jennifer Ehle (Elizabeth Bennet) i Colin Firth (Mr Darcy)
Žanrkostimirana drama
ScenarioAndrew Davies (po romanu Jane Austen)
RežijaSimon Langton
NastupajuJennifer Ehle
Colin Firth
Kompozitor(i)Carl Davis
Zemlja porijekla Ujedinjeno Kraljevstvo
Jezik/ciengleski
Broj epizoda6
Produkcija
Producent(i)Sue Birtwistle
Postavke kamerejedna kamera
Trajanje55 min. (po epizodi)
Emitiranje
Originalni kanalBBC One
Originalno prikazivanje24. septembar 1995. – 29. oktobar 1995.
Eksterni linkovi
Službene stranice

„Gordost i predrasuda“ je britanska televizijska serija od šest epizoda snimljena 1995. godine. Po žanru je to kostimirana drama, adaptacija istoimenog romana Džejn Ostin iz 1813. godine. Seriju je režirao Endru Dejvis, a u glavnim ulogama se pojavljuju Dženifer Ili, koja tumači lik Elizabet Benet i Kolin Fert, koji tumači lik gospodina Darsija. Serija, čiji je izvršni producent bila Su Bertvisel, realizovana je u saradnji britanske televizijske mreže Bi-Bi-Si i američke televizijske mreže Ej-end-I netvork (engl. A&E Network). Serija je premijerno prikazivana na prvom programu Bi-Bi-Sija u periodu od 24. septembra do 29. oktobra 1995. godine, a svaka epizoda je trajala 55 minuta. Televizijska mreža A&E netvork je, kao ekskluzivni nosilac prava za prikazivanje serije u Sjedinjenim Američkim Državama, emitovala seriju u tri termina u kojima su prikazivane po dve epizode. Serija je u Sjedinjenim Američkim Državama premijerno prikazivana u periodu od 14. do 17. januara 1996. godine.

„Gordost i predrasuda“ je prostorno i vremenski smeštena u Englesku sa početka devetnaestog veka. Priča govori o pet neudatih kćerki gospodina i gospođe Benet nakon što se dobrostojeći i još uvek neoženjeni gospodin Bingli, zajedno sa svojim prijateljem, gospodinom Darsijem, doseljava u njihovo susedstvo. Dok Bingliju odmah počinje da privlači pažnju najstarija kćerka gospodina Beneta, Džejn, dotle Darsi sa velikim poteškoćama pokušava da se navikne na novi život i okolinu, provodeći većinu svog vremena u neprestanom nadmudrivanju sa Benetovom drugom po starosti kćerkom, Elizabet. „Njujork tajms“ je ovu seriju opisao kao „duhovitu mešavinu ljubavnih priča i društvenih spletki, mudro uvijenu u ambicije i iluzije provincijskog višeg staleža“ [1].

Serija je pobrala veoma pozitivne kritike i dobila je i veliki broj nagrada, uključujući i televizijsku nagradu BAFTA za najbolju glumicu, koju je dobila Dženifer Ili, kao i nagradu Emi za „izvanredno individualno dostignuće u kostimografiji za miniseriju ili televizijski specijal“. Scena koja prikazuje Ferta u mokroj košulji ocenjena je kao „jedan od najnezaboravnijih momenata u istoriji britanske televizije“ [2]. Ova serija inspirisala je autora Helen Filding da napiše niz romana o Bridžet Džouns. U filmskoj adaptaciji jednog od romana Fert je igrao Marka Darsija, čoveka u koga je Bridžet zaljubljena.

Opis

[uredi | uredi kod]

1. epizoda – Gospodin Čarls Bingli, bogataš sa severa Engleske, nameravajući da leto provede u okrugu Hartfordšir, kupuje zamak Nederfild pokraj sela Meriton. Gospođa Benet, za razliku od svoga supruga, veoma je uzbuđena zbog mogućnosti da se jedna od njihovih pet kćerki (Džejn, Elizabet, Meri, Kiti i Lidija) uda za novopridošlog bogataša. Na lokalnom kantri plesu Binglijevu pažnju odmah počinje da privlači najstarija Benetova kćerka, Džejn, dok gospodin Darsi, Binglijev najbolji prijatelj, za koga se pričalo da je dvaput bogatiji od Binglija, odbija da započne razgovor sa bilo kim, uključujući i Elizabet, drugu po starosti Benetovu kćerku. Loš utisak koji je Elizabet stekla o gospodinu Darsiju, samo je još više produbljen i utemeljen tokom Elizabetinog boravka u zamku Nederfild, tokom kojeg je vodila brigu o svojoj bolesnoj sestri Džejn.

2. epizoda – Gospodin Vilijam Kolins, sveštenik veoma čudne naravi, dolazi u posetu svojim rođacima, porodici Benet. On je zakonski naslednik njihovog kompletnog imanja, i kako bi imovina ostala u vlasništvu porodice Benet, odlučuje da se oženi sa Elizabet. Tokom šetnje kroz Meriton, oni susreću pripadnike novopridošle vojske, a između ostalog i gospodina Džordža Vikama. Kada Elizabet konačno uočava Darsijevu netrpeljivost prema Vikamu, Vikam joj, tokom jednog razgovora, naglašava da ga je Darsi prevario u pogledu njegovog nasledstva. Na balu u dvorcu Nederfild, Darsi iznenađuje Elizabet i poziva je na ples, koji ona nerado, ali ljubazno prihvata. Sledećeg dana, gospodin Kolins prosi Elizabet, ali ga ona bez premišljanja odbija. Dok su gospodin i gospođa Benet i dalje nezadovoljni Elizabetinom odlukom, Elizabetina bliska prijateljica, Šarlot Lukas, poziva gospodina Kolinsa da odsedne u njihovom domu.

3. epizoda – Elizabet je preneražena kada saznaje da je Šarlot Lukas pristala da se uda za gospodina Kolinsa, ali ubrzo obnavlja prijateljstvo sa Šarlot. Gospodin Bingli, zajedno sa svojim sestrama, ubrzo odlazi u London, a Džejn ostaje sa svojim skromnim rođacima iz Londona, porodicom Gardiner. Međutim, Džejn ubrzo saznaje da je Bingli sve više ignoriše. Nakon druženja sa gospodinom Vikamom, Elizabet na proleće odlazi u Kent, u dom gospodina Kolinsa. Gospodin Kolins živi blizu Rouzingsa, dvorca čuvene dame Ketrin Debor. Pošto je Ketrin Debor Darsijeva tetka, Elizabet se susrela sa Darsijem nekoliko puta. Ubrzo nakon što je Elizabet saznala da je Darsi direktno umešan u rastanak Džejn i Binglija, Darsi je neočekivano prosi, ali ga ona odlučno odbija, naglašavajući njegov arogantni, neprijatni i ponosni karakter, kao i njegovu umešanost u raskid ljubavne veze između Džejn i Binglija i nesreću koje je zadesila gospodina Vikama.

4. epizoda – U dugačkom pismu upućenom Elizabet, Darsi pokušava da opravda svoja pređašnja ponašanja: navodi da je pogrešno procenio Džejninu ljubav prema Bingliju i otkriva joj da je gospodin Vikam kockar, koji je jednom pokušao da pobegne sa njegovom sestrom Džordžijanom, kako bi se dočepao njenog nasledstva. Vrativši se u svoj dom, gospodin Benet daje dozvolu Lidiji da, kao lična prijateljica pukovnikove žene, prati vojsku do Brajtona. Elizabet se pridružuje porodici Gardiner na zanimljivom putovanju i usput posećuje dvorac Pemberli, dom gospodina Darsija, dok je on u odsustvu. Veoma impresionirana ogromnom veličinom i bogatstvom dvorca, Elizabet sa velikom pažnjom sluša priču batlera dvorca, koji sve vreme naglašava dobrotu gospodina Darsija. Vrativši se neočekivano ranije nego što je trebalo, Darsi odlazi da se osveži u jezeru pokraj dvorca. Nakon neočekivanog i pomalo neprijatnog susreta sa Elizabet, mokar Darsi nastoji da na sve načine spreči preuranjen odlazak gostiju, pokazujući u neuobičajenoj meri svoju blagonaklonost i ljubaznost.

5. epizoda – Porodica Gardiner i Elizabet dobijaju poziv da odsednu u dvorcu Pemberli, gde počinje da tinja ljubavna iskra između Darsija i Elizabet. Sledećeg jutra, Elizabet dobija dva pisma od svoje sestre Džejn, u kojima se navodi da je Lidija odbegla zajedno sa Vikamom. Rešena u nameri da se odmah vrati svojoj kući, Elizabet postaje iznenađena činjenicom da joj Darsi nudi bilo kakvu vrstu pomoći. Odlazeći iz dvorca, kroz njenu glavu se provlači misao da više nikada neće videti gospodina Darsija. Gospodin i gospođa Benet pokušavaju da se izbore sa mogućim skandalom sve dok ne dobiju pismo od gospodina Gardinera, u kome se navodi da su Lidija i Vikam lokalizovani, da nisu u braku i da će ubrzo biti pod Gardinerovom zaštitom. Gospodin Benet je iznenađen brzinom kojom je ovaj problem rešen, a Elizabet obaveštava Džejn o svom poslednjem susretu sa Darsijem, uključujući i svoja dvostruka osećanja prema njemu.

6. epizoda – Nakon što je Lidija nehajno pomenula Darsijevu umešanost u njeno venčanje, gospodin Gardiner je Elizabet razjasnio činjenicu da je Darsi pronašao odbegli par i platio sve troškove koje su oni načinili. Vrativši se u dvorac Nederfild, Darsi se Bingliju izvinjava zbog svoje umešanosti u Binglijevu vezu sa Džejn i daje mu blagoslov za venčanje. Ketrin Debor, koja je želela da Darsi oženi njenu bolesnu kćerku En, a do koje su doprle glasine o veridbi Elizabet i Darsija, iznenada posećuje Elizabet. Ketrin insistira da Elizabet odbije Darsija, ali Elizabet još uvek nije odbacila mogućnost veridbe. Priča koju je čuo od Ketrin Debor, ohrabrila je Darsija da sam sebi potvrdi svoja osećanja prema Elizabet. Zahvaljujući mu se na ulozi koju je imao u Lidijinom venčanju, Elizabet priznaje Darsiju da su se njena osećanja prema njemu potpuno preoblikovala i pristaje na veridbu. Njena porodica ostaje potpuno iznenađena saznavši za ovaj čin. Serija se završava dvostrukim venčanjem u zimskim mesecima: Džejn sa Binglijem, a Elizabet sa Darsijem.

Uloge

[uredi | uredi kod]

Kada su vršili izbor glumaca za seriju „Gordost i predrasuda“, producent Su Bertvisel i reditelj Sajmon Langdon nastojali su da odaberu inteligentne, šarmantne i harizmatične glumce, koji bi uspešno mogli da igraju scene iz istorije Engleske u periodu između 1811. i 1820. godine. Izbor glumaca za protagoniste ove priče, dvadesetogodišnju Elizabet Benet i dvadesetosmogodišnjeg gospodina Darsija, uticao je i na izbor ostalih glumaca. Više od stotinu glumica između petnaest i dvadeset osam godina prošlo je audiciju, a one koje su ostavile najbolji utisak, morale su da odglume u nekoliko unapred pripremljenih scena u televizijskom studiju sa kompletnim kostimima i šminkom. Producent i reditelj su uputili nekoliko ponuda i određenom broju već poznatih i afirmisanih glumaca [3].

Britanska glumica američkog porekla, Dženifer Ili, izabrana je među desetinama ozbiljnih kandidata za ulogu Elizabet, druge po starosti Benetove kćerke, najbistrije i najverdrije devojke, a povrh svega i očeve ljubimice. Dobivši veliku glavnu ulogu u svojim dvadesetim godinama života, a priznavši da je roman Džejn Ostin „Gordost i predrasuda“ pročitala sa 12 godina, Dženifer Ili je bila jedina glumica koja je učestvovala u celokupnom snimanju ove serije[3][4][5]. Su Bertvisel je naročito želela da Kolin Fert, do tada skoro potpuno nepoznat glumac u svojim tridesetim godinama, igra bogatog i distanciranog gospodina Darsija (prema romanu Džejn Ostin, njegovo ime je Ficvilijam) [6]. Bertvisel je sa Fertom zajedno radila sredinom osamdesetih godina dvadesetog veka na filmu „Holandske devojke“, međutim, Fert je bez razmišljanja najpre odbio ulogu gospodina Darsija, verujući da on nije pravi glumac za tu ulogu, a i ne želeći da igra u adaptacijama dela Džejn Ostin, koja su, prema njegovom mišljenju, svet i život sagledavala prvenstveno sa ženske tačke gledišta. Nakon neprestanog ubeđivanja Su Bertvisel, njegovo interesovanje za scenario je sve više raslo i Fert je na kraju ipak prihvatio ponuđenu ulogu[7][8]. Tokom snimanja, Fert i Ili su započeli su romantičnu ljubavnu vezu, koja je naročitu pažnju medija dobila kada su se njih dvoje rastali [9].

Bendžamin Vitrou i Alison Stedman, glumica koja je svojevremeno bila nominovana za nagradu BAFTA, izabrani su za uloge gospodina i gospođe Benet, Elizabetine ugledne, ali finansijski nepromišljene roditelje. Stedmanovoj je uloga ponuđena bez ikakve audicije i probnog snimanja. Elizabetine četiri sestre, koje su imale od 15 do 22 godine, izabrane su tako da izgledaju potpuno drugačije jedna od druge. Suzana Harker je igrala Elizabetinu prelepu stariju sestru Džejn, koja nastoji da vidi samo dobro u ljudima. Lusi Brajers, Poli Mejberli i Džulija Savala su igrale Elizabetine mlađe sestre — prostodušnu Meri, ljubaznu, ali ponekad nestabilnu i osetljivu Kiti i neozbiljnu i neoubuzdanu Lidiju. Deset godina starija od lika Lidije, koja u romanu ima 15 godina, Džulija Savala je imala sasvim dovoljno glumačkog iskustva, tako da je dobila ulogu bez ikakve audicije. Džoana Dejvid i Tim Vilton igraju uloge Gardinerovih, Elizabetinih ujaka i ujne. Dejvid Bamber igra gospodina Kolinsa, rođaka gospodina Beneta, sveštenika i po prirodi veoma čudnog čoveka. Lusi Skot igra ulogu Šarlot Lukas, Elizabetine najbolje prijateljice i supruge gospodina Kolinsa [3].

Producenti su zaključili da najbolje fizičke i psihičke karakteristike, koje su u potpunoj suprotnosti sa likom Fertovog gospodina Darsija, ima glumac Krispin Bonam–Karter, koji je i dobio ulogu gospodina Binglija, veoma prefinjenog i bogatog čoveka [3]. Bonam–Karter je najpre učestvovao na audiciji za ulogu gospodina Džordža Vikama [10], zgodnog poručnika koji šarmom uspeva da veoma dobro prikrije svoju nemoralnost i pohlepu, ali je umesto njega ulogu dobio Ejdrijan Lukis. Ana Čanselor, glumica poznata po filmu „Četiri venčanja i sahrana“, dobila je ulogu Karolajn Bingli, sestre gospodina Binglija [11]. Uloge druge sestre gospodina Binglija i njegovog zeta igrali su Lusi Robinson (Luiza Harst) i Rupert Vansitart (gospodin Harst). Potraga za glumicom koja će igrati ulogu mlađe sestre gospodina Darsija, Džordžijane, ispostavila se veoma teškom, jer su producenti želeli glumicu koja će izgledati nevino, čedno i još uvek stidljivo, koja će odavati duh višeg građanskog staleža i koja ume da svira klavir. Nakon audicije kroz koju je prošlo više od 70 glumica, Sajmon Langdon je predložio da ulogu dobije Emilija Foks, ćerka Džoane Dejvis, a predlog je odmah i prihvaćen. Barbara Lej–Hant je, bez ikakve audicije i probnog snimanja, dobila ulogu Darsijeve nametljive tetke, Ketrin Debor [3].

Produkcija

[uredi | uredi kod]

Koncepcija i adaptacija

[uredi | uredi kod]

Roman Džejn Ostin „Gordost i predrasuda“ „doživeo“ je već veoma veliki broj filmskih i televizijskih adaptacija, od kojih su pet realizovane u produkciji televizijske mreže Bi-Bi-Si i to 1938, 1952, 1958, 1962. i 1980. godine. U jesen 1986. godine, Su Bertvisel i Endru Dejvis su se složili u nameri da urade televizijsku adaptaciju romana „Gordost i predrasuda“ [12]. Su je verovala da će najnovija adaptacija ovog romana uneti mnogo više drame od prethodnih, koje su, prema njenom mišljenju, izgledale suviše „neuhranjeno“ i „nepoetično“ [12]. Programska šema televizijske mreže primorala je Dejvisa da svoj prvobitni scenario od pet epizoda proširi za još jednu epizodu. Bertvisel i Dejvis su zatim, krajem 1986. godine, poslali scenario za prve tri epizode televizijskim mrežama ITV i Bi-Bi-Si, ali nijedna od njih nije bila zainteresovana. Kada su, sredinom 1993. godine, obe televizijske mreže konačno pokazale interesovanje za scenario, umetnički direktor televizijske mreže Bi-Bi-Si Majkl Vering, uspeo je da, zajedno sa američkom televizijskom mrežom A&E netvork, obezbedi finansijska sredstva za ovaj projekat [12]. Reditelj Sajmon Langdon je zajedno sa svojim saradnicima počeo pripreme za produkciju krajem januara i početkom februara 1994. godine [5][13].

Poneli smo se prema ovoj priči sa veoma velikim poštovanjem, ali, da smo hteli da izgleda potpuno isto kao i u romanu, angažovali bismo nekog da je izrecituje na radiju.

– reditelj Sajmon Langdon, [14]

Poštujući ton i duh priče Džejn Ostin [15], Bertvisel i Dejvis su želeli da kreiraju „novu, živahnu priču o stvarnim ljudima“ [12], a ne „tipičnu prevaziđenu englesku televizijsku dramu koja bi se prikazivala za vreme popodnevne čajanke“ [7]! Naglašavajući seks i novac kao ideje vodilje u priči [12], Dejvis je usmerenost na lik Elizabet, veoma brzo skrenuo ka odnosu između Elizabet i Darsija, ističući narativni smisao Darsijevog lika mnogo ranije nego što je to u romanu navedeno. Da bi prikazao karaktere kao stvarna ljudska bića, Dejvis je dodao nekoliko scena, koje su trajale kratko, kao na primer ulepšavanje Benetovih kćerki pred izlazak u šetnju i upoznavanje sa potencijalnim mladoženjama. Dejvis je dodao i scene koje prikazuju glavne muške likove koji uživaju u svojim hobijima, kako bi na neki način bar malo „skrenuo“ tok romana, koji je pre svega usmeren na ženske likove [15]. Najveću tehničku prepreku predstavljala je adaptacija veoma dugačkih pisama koja se javljaju u drugom delu priče. Međutim, Dejvis je uspeo i ovaj problem da prevaziđe, pre svega prikazivanjem scena u kojima glavni likovi čitaju pisma jedni drugima. Dejvis je uveo dijalog kako bi dešavanja u romanu prilagodio modernoj publici, ali su dijalozi koji se javljaju u romanu, u seriji ostali gotovo nepromenjeni [15] .

Snimanje serije

[uredi | uredi kod]

Budžet od oko milion britanskih funti po epizodi (ukupan budžet za seriju je iznosio 6.9 miliona američkih dolara) omogućio je 20 nedelja snimanja, a u svakoj nedelji se snimalo po pet dana, kako bi se kompletiralo svih 6 epizoda od po 55 minuta. Dnevno se na snimanju provodilo više od 10 časova, uključujući i vreme za kostimografiju i šminku [4]. Dve nedelje pred sam početak snimanja više od 70 ljudi koji su činili glumačku i produkcijsku ekipu, okupilo se kako bi zajedno uvežbavali scenario, a za većinu glumaca su obezbeđeni dodatni časovi plesa, jahanja, mačevanja i drugih veština koje su glumci morali perfektno da izvedu [16]. Sama serija je snimana u periodu između juna i 1. novembra 1994. godine, kako bi se „obuhvatila“ gotovo sva godišnja doba potrebna za pojedine scene. Post–produkcija serije započeta je sredinom maja 1995. godine. Scene koje su snimane na istom geografskom području bile su grupisane u zajednički raspored snimanja [4][5].

Dvorac Lajm poslužio je za prikazivanje eksterijera dvorca Pemberli, Darsijevog doma u okrugu Derbišir

Serija je snimana na 24 različite geografske lokacije, a korišćeno je i 8 filmskih studija [13][16]. Da bi prikazali razlike između glavnih likova, producenti su nastojali da za dom Benetovih odaberu jednu prostranu i udobnu porodičnu kuću, dok je Darsijev dvorac Pemberli trebalo da izgleda kao „najlepše mesto za stanovanje u Engleskoj“, koje odiše potpunim aristokratskim duhom [6]. Gradić Lakok izabran je za lokaciju sela Meriton. Delovi Lakington dvora su poslužili za prikazivanje enterijera i eksterijera dvorca Longborn tokom deset nedelja snimanja. Dvorac Lajm je odabran kao lokacija za Pemberli, ali su producenti, zbog izvesnih poteškoća, unutrašnjost Pemberlija morali da snimaju u dvorcu Sadburi.[17]

Producenti su odabrali dvorac Belton kao lokaciju za dvorac Rouzings, dom Ketrin Debor [6][17]. Dvorac „Old rektori“ je izabran kao skroman dom gospodina Kolinsa. „Edkout hol“ je poslužio kao lokacija za snimanje enterijera i eksterijera dvorca Nederfild, Binglijevog doma, dok su u „Broket holu“ snimane scene balskih igara koje su se odvijale u Nederfildu. Londonske ulice i scene u gostionicama su snimane u gradiću Vorvik. Scene dvorca Remstidž, u kojem su živeli gospodin Vikam i Džordžijana, snimane su na nekoliko lokacija u gradiću Somerset.[17]

Kostimografija i šminka

[uredi | uredi kod]

Pošto je delo „Gordost i predrasuda“ vezano za jedan određeni, specifični period britanske istorije, pripreme za kostimografiju i šminku su bile opsežne i intenzivne. Likovi u delu, a pre svega njihova zdravstvena i psihička stanja, najviše su odslikani kroz kostime koje su nosili; na primer, Binglijeve sestre su uvek nosile najskuplje haljine, a frizure su im bile ukrašene velikim perima [6]. Kostimograf Dina Kolin je sama kreirala većinu kostima, jer televizijska mreža Bi-Bi-Si nije posedovala dovoljno kostima koji su na najbolji način mogli da reprezentuju Englesku sa samog početka devetnaestog veka. Dina Kolin je inspiracije za kostime našla kroz brojne posete muzejima, a nastojala je da kostime kreira na takav način da budu atraktivni modernoj publici. Kostimi koje je nosila Elizabet imali su živahan ton i bili su skrojeni tako da omoguće lako i brzo kretanje, što je bilo u skladu sa Elizabetinom aktivnošću i živahnošću. Za razliku od Elizabet, Kolin je za ostale Benetove kćerke kreirala krem i bledo–bele kostime, kako bi naglasila njihovu nevinost, dobrodušnost i jednostavnost. Kostimi za Binglijeve sestre i za Ketrin Debor su imali znatno bogatiji kolorit. Kolin Fert je učestvovao u izboru kostima za njegov lik, nastojeći da kostimi budu što tamnijih boja, ostavljajući one svetlije i živahnije kostime za lik Binglija.[18]

Producenti su Darsija zamislili kao izrazito mračnog čoveka, iako to u romanu nigde nije posebno naglašeno, pa su zbot toga zamolili Ferta da njegovu prirodno smeđu kosu, zajedno sa obrvama i trepavicama, ofarba u crno. Producenti su savetovali muškim glumcima da dozvole da im kosa izraste što je više moguće, a takođe su ih upozorili na činjenicu da moraju obrijati brkove. Kratka, plava kosa Dženifer El, nadograđena je sa 3 smeđa umetka, dok je jedan specijalan umetak nadograđen u kosu Alison Stedman (gospođa Benet). Kosa Suzane Harker (Džejn) ofarbana je u svetloplavu boju za razliku od Elizabetine, a bila je uređena u klasičnom grčkom stilu, kako bi naglasila lepotu Džejninog lika. Pege koje je na licu trebalo da ima Meri (Lusi Brajers) postignute su specijalnim šminkerskim efektima. Pošto su Kiti i Lidija bile suviše mlade da bi njihova kosa morala specijalno da se uređuje, glumice koje su tumačile ove likove nisu morale da preuređuju svoje frizure. Glavni šminker, Kerolajn Noubl je lik gospodina Kolinsa smatrala posebno zanimljivim i učinila je da njegova gornja usna izgleda naročito zadebljano.[18]

Muzika i koreografija

[uredi | uredi kod]
Pet pozicija čuvenog „Ridžensi plesa“, slika iz 1811. godine

Kompozitor Karl Dejvis komponovao je muziku za veoma veliki broj filmskih i televizijskih adaptacija klasičnih romana, pa je bio i prvi izbor Su Bertvisel. Nastojeći da spoji duhovitost i živahnost romana sa njegovim glavnim temama, brakom i ljubavlju u malom mestu sa početka devetnaestog veka, Dejvis je koristio savremenu klasičnu muziku kao inspiraciju, naročito Betovenov „Septet “, koji je komponovan u vreme radnje romana. Da bi se postigla kompletna kontrola zvuka, kompletna muzika koja se koristi u seriji je unapred snimljena. Snimanje je trajalo 6 časova, a učestvovalo je 18 muzičara. Glumice čiji likovi sviraju klavir u seriji, imale su priliku da vežbaju nekoliko nedelja pre početka snimanja, iako su Lusi Brajers (Meri) i Emilija Foks (Džordžijana) bile već veoma umešne pijanistkinje [19]. Kroz muziku koja se javlja u seriji provlače se dela Hendla, Mocartova „Figarova ženidba“ i „Don Đovani“, kao i delovi poznate Betovenove „Sonatine br.4“. Kompilacija sa kompletnom muzikom koja se javlja u seriji izdata je 1995. godine.

Kako je ples bio nezaboravni deo društvenog života u vremenu koje je opisano u romanu, mnogo ključnih scena odigrava se na balovima ili na lokalnim kantri plesovima. Koreograf Džejn Gibson je za instrukcije koristila knjigu iz 1966. godine pod nazivom „Prikladna knjiga za učenje kantri plesova“, koju je napisao V. S. Porter. Pre početka snimanja urađena je koreografija za više od 15 plesova i urađene su sve neophodne probe. Poli Mejberli i Džulija Savala, koje igraju likove Kiti i Lidije, devojaka koje su posebno opčinjene plesom, morale su za samo tri dana da nauče koreografiju za sve plesove. Tri dana je bilo predviđeno za snimanje bala u dvorcu Nederfild, čiji su raskoš i elegancija potpuno odudarali od lokalnih plesova u Meritonu, na kojima su učesnici pre svega uživali u zajedništvu, a ne u raskoši i eleganciji [5][20]. Mnoge scene koje su prikazivale isključivo Elizabet i Darsija tokom bala izbrisane su, jer je Elizabetina dugačka kosa stalno zaklanjala objektiv pokretne kamere [21].

Teme i stilovi

[uredi | uredi kod]

Adaptacije romana Džejn Ostin „Gordost i predrasuda“ bile su predmet mnogobrojnih analiza i studija. Umetnički i dramski program televizijske mreže Bi-Bi-Si dobio je pohvale za vernost i odanost originalnom romanu [1][22], koji naglašava važnost sredine, vaspitanja i obrazovanja za razvoj mladih ljudi i njihovog morala, iako visoki društveni stalež i bogatstvo ne moraju da predstavljaju odlučujuću prednost [23]. Opisujući ovu adaptaciju kao „duhovitu mešavinu ljubavnih priča i društvenih spletki, mudro uvijenu u ambicije i iluzije provincijskog višeg staleža“ [1], kritika je naglasila da je Dejvis, usmeravajući priču na seks i novac, u kombinaciji sa ironičnim i oštroumnim humorom Džejn Ostin i njenom dubokom karakterizacijom likova, „sprečio da ova adaptacija postane veoma lepo kostimirana melodrama“ [24] .

Široko je prihvaćena istina da srećan i neoženjen čovek mora biti u potrazi za ženom.

– prva rečenica romana „Gordost i predrasuda“

Kako bi dočarao naglasak na subjektivnim iskustvima glavnih ženskih junaka koji je potencirala Džejn Ostin, i to bez ironičnog i nametljivog naratora, prva scena koja se javlja u romanu, a koja predstavlja Elizabetino ironično izlaganje, ne predstavlja i prvu scenu u seriji [25][26]. Umesto toga, prva scena u seriji prikazuje konje gospodina Binglija i gospodina Darsija kako jure kroz polja prema dvorcu Nederfild, a na taj način unosi vitalnost u živote glavnih junaka; Elizabet ih posmatra pre nego što i sama kreće u trku kroz polja. Dok roman ističe Elizabetinu nezavisnost i energiju koju je koristila na putu dugom 3 milje do Nederfilda, dotle adaptacija ove scene pokazuje Elizabetin buntovnički duh i ljubav prema prirodi [27].

Dejvisov scenario koji „verovatno predstavlja najradikalniju reviziju teksta Džejn Ostin“ [28], omogućio je dramskom programu televizije Bi-Bi-Si da u velikoj meri umanji i ograniči društvene poglede sa kraja osamnaestog veka, koji su se odnosili na potpuno ograničavanje i obuzdavanje emocija, i da, umesto toga, emocije prikaže kroz modernu interpretaciju priče [28]. Dok roman ostavlja i Elizabet i čitaoca nesigurnim u pogledu Darsijevih emocija, u adaptaciji se javljaju dodatne scene koje prikazuju Darsijevu nemogućnost da verbalno izrazi svoj emocionalni metež [29]. Sve studije se slažu da aktivnosti kao što su bilijar, plivanje ili mačevanje svakako popravljaju utisak o Darsiju kod osoba ženskog pola [30].

Roman „Gordost i predrasuda“ napisan je na veoma inteligentan način koji ironiju prikazuje kroz „nepogrešive lance cinizma, ruganja ljudskoj prirodi, bez bilo kakve nade u njenu promenu“ [31]. Smeh koji se u priči javlja kao „neodgovorni“ smeh, smeh upućen drugom čoveku ili smeh kao posledica olakšanja ili zabave, takođe se može povezati sa seksualnim tenzijama koje vladaju među različitim likovima. Iako su oni uobičajeni modernoj publici, smeh i inteligencija su se smatrali vulgarnim i nepodobnim u vreme života Džejn Ostin [32]. Dramski program televizije Bi-Bi-Si je napravio određene izmene „sa namerom da likove još više izloži publici, ali i da doda humora i ironije u komediju situacije“ [26]. Ova adaptacija, u pojedinim scenama, prikazuje na potpuno komičan način gospođu Benet, gospodina Binglija i gospodina Kolinsa, dok se u određenim scenama na samom početku serije prikazuje lik gospođe Benet na samoj ivici histerije [26].

U odnosu na druge televizijske adaptacije, ova serija proširuje metaforičke poglede Džejn Ostin na pejzaže, jačajući njihovu lepotu i autentičnost. Elizabet koristi svaku priliku kako bi uživala u prirodi, a u isto vreme i pobegla od zavidnih pogleda gospodina Kolinsa i Ketrin Debor. Najznačajniji prikaz prirode u ovoj priči je Elizabetina poseta dvorcu Pemberli u okviru Derbišir [27][33], gde Elizabet postaje zbunjena u pogledu njene ljubavi prema Darsiju. Dramski program televizije Bi-Bi-Si je omogućio da priroda postane jedan sveobuhvatni deo priče, a Elizabetino oduševljenje lepotama okruga Derbišir „podiže“ Darsija u njenim i u očima njenih rođaka [27][34].

Prijem kod gledalaca

[uredi | uredi kod]

Emitovanje

[uredi | uredi kod]

Između 10 i 11 miliona ljudi posmatralo je premijerno emitovanje serije na prvom programu televizijske mreže Bi-Bi-Si, nedeljom uveče, u periodu od 24. septembra do 29. oktobra 1995. godine [35][36]. Svaka epizoda je nedelju dana nakon premijernog emitovanja reprizirana na drugom programu televizijske mreže Bi-Bi-Si [4]. Poslednja epizoda serije „Gordost i predrasuda“ imala je udeo od oko 40% u ukupnom televizijskom auditorijumu u Velikoj Britaniji [7]. U to vreme, osam inostranih država otkupilo je prava za prikazivanje serije [36]. Više od 3.7 miliona Amerikanaca posmatralo je premijerno prikazivanje serije, koja se emitovala na televizijskoj mreži A&E netvork, u periodu od 14. januara do 17. januara 1996. godine [35][37].

Kućna izdanja i njihova prodaja

[uredi | uredi kod]

Kompletna serija je realizovana na VHS kaseti u Velikoj Britaniji samo nedelju dana nakon prikazivanja poslednje epizode. Kompletan početni tiraž od 12.000 primeraka rasprodat je za samo 2 časa. 70.000 kopija je prodato za samo nedelju dana [38], dok je u prvoj godini prodato više od 200.000 kopija [39]. Portparol televizijske mreže Bi-Bi-Si ocenio je ovu prodaju kao „ogroman fenomen“, naglašavajući da „nikad nije čuo da se neki video snimak, koji gledaoci mogu besplatno da snime na svoje VHS kasete, prodaje u ovolikoj razmeri [38].“ Kompilacija sa muzikom koja se javlja u seriji takođe je bila veoma popularna, pa je za samo nekoliko dana prodato više od 20.000 kopija. Serija je realizovana na DVD diskovima četiri puta: najpre 2000. godine, zatim je u septembru 2005. godine urađena kompletna digitalna remasterizacija i izdat je komplet DVD diskova pod nazivom „Specijalno desetogodišnje izdanje“. U aprilu 2007. godine izdat je komplet DVD diskova pod nazivom „DVD klasične drame“ na kome se našla i ova serija. U oktobru 2008. godine, serija je realizovana i u visokoj rezoluciji tako što je objavljen komplet blu-rej diskova.[40][41]. Serija u visokoj rezoluciji još uvek nije prikazana na televizijskim ekranima.

Ocena kritike

[uredi | uredi kod]

Serija „Gordost i predrasuda“ je od strane televizijske i novinarske kritike ocenjena veoma pozitivno [42]. Novinar britanskog dnevnog lista „Independent“, Džerard Gilbert, preporučio je premijernu epizodu serije dan pre njenog emitovanja ističući da je ovo „najverovatnije najbolje kreirana televizijska adaptacija nekog romana klasične književnosti“. Glumci koji učestvuju u seriji zaslužuju dubok naklon od strane BAFTE; Kolin Fert, jer nije ni na najmanji način pokazao deo svoje nežnosti, a Dženifer Ili zbog neverovatne sposobnosti da na veoma veran način dočara lik inteligentne Elizabet. Gilbert je ocenio Bendžamina Vitroua kao „vanserijskog kradljivca scene sa likom gospodina Beneta“, dok za ulogu gospođe Benet, koju je tumačila Alison Stedman, Gilbert nije mogao da da nikakav specijalan komentar [43]. Iznoseći svoju kritiku o prvoj epizodi serije, jedan dan nakon njenog premijernog emitovanja, Džim Vajt, novinar istoimenog britanskog lista, pohvalio je Endru Dejvisa zbog njegove sposobnosti da „ubrizga tempo i energiju dešavanjima u seriji i da na taj način vizuelno dočara inteligentnu stranu romana Džejn Ostin. Izgleda kao da likovi u seriji rade nešto što niko ne bi ni pretpostavio da su ljudi radili u vreme života Džejn Ostin: zabavljaju se“ [44].

Nekoliko dana pre američke premijere, Hauard Rozenberg, novinar dnevnog lista „Los Anđeles tajms“, ocenio je ovu adaptaciju „izuzetno prijatnom“ i naveo je da su glavni nosioci humora u seriji Elizabetini roditelji i gospodin Kolins [45]. Džon O'Konor, novinar „Njujork tajmsa“, ocenio je seriju kao „veličanstvenu adaptaciju koja ima izuzetno tačan i osežajno iznijansiran scenario“. On je ukazao i na sposobnost Dženifer Ili da lik Elizabet učini „upečatljivo inteligentnim i autoritativnim, ali ne i nadmenim“, kao i na činjenicu da je Fert „briljantno dočarao snobovski ponos gospodina Darsija, koji ga je u velikoj meri onemogućavao pre svega samom sebi prizna da je zaljubljen u Elizabet“. O'Konor je pohvalio i Barbaru Lej–Hant, navodeći da je svojom glumom pretvorila lik Katrin Debor u „predivnu imperatorsku vešticu“, a takođe je naveo da su njene scene sa Dejvidom Bamberom (gospodin Kolins) bile „urnebesne“ [1].

Međutim, O'Konor je ukazao i na činjenicu da bi američka publika mogla da scene kao što su „dugačke šetnje livadama“ i „plesovi koji su koreografisani na kitnjast način“ smatra suviše sporim [1]. U jednoj od najnegativnijih ocena kritike, magazin „Pipl“ je ocenio adaptaciju „preterano temeljnom, čak mnogo temeljnijom nego što bi to trebalo da bude“ i kao „ne baš najbolju adaptaciju na ionako pretrpanom američkom tržištu“. Iako je ocenjeno da je Fert lik Darsija odglumio na veličanstven način, takođe je istaknuto da Dženifer Ili, sa svojim oblim licem nije na najbolji način mogla da dočara lepotu engleskih žena s početka devetnaestog veka“ [46]. Zvanični magazin televizijske mreže A&E netvork je, godinu dana nakon prikazivanja serije istakao da je „kritika uglavnom pohvalila ogromnu produkciju, da je publika obožavala seriju i da ženski deo publike prosto nije mogao da odoli liku Darsija“. Zapravo se toliko govorilo o liku Darsija, da su novine počele da prave šale na račun „Darsijeve groznice“ [8]. Serija je doživela ogroman broj kritika i u godinama koje su sledile nakon njenog premijernog prikazivanja.

Nagrade i nominacije

[uredi | uredi kod]

Serija „Gordost i predrasuda“ nominovana je za BAFTA nagradu u tri kategorije: „Najbolja dramska televizijska serija“, „Najbolja kostimografija“ i „Najbolja šminka/frizura“ 1996. godine. Dženifer Ili je osvojila BAFTA nagradu za „najbolju glumicu“, dok Kolin Fert i Bendžamin Vitrou svoje nominacije za „najboljeg glumca“ nisu uspeli da pretoče i u nagradu, koja je otišla u ruke Najdželu Houtornu [47]. Fert je 1996. godine osvojio i nagradu Broadcasting Press Guild za „najboljeg glumca“, a serija je dobila istu nagradu u kategoriji „najbolja televizijska dramska serija“ [48]. Serija „Gordost i predrasuda“ je dobila i Emi nagradu za „izvanredno individualno dostignuće u kostimografiji za miniseriju ili televizijski specijal“, a za istu nagradu je bila nominovana i u kategorijama: „Izvanredna miniserija“, „Najbolja koreografija“ i „Najbolji scenario“ [49]. Između mnoštva brojnih nagrada i nominacija, serija „Gordost i predrasuda“ je osvojila i „Pebodi“ nagradu [50], nagradu „Asocijacije televizijskih kritičara“, kao i nominaciju za nagradu „Zlatni satelit“ za „neverovatno dostignuće na polju televizijskih specijala“.[51].

Uticaj i nasleđe

[uredi | uredi kod]

Kao jedan od najuspešnijih i najzahtevnijih poduhvata koji su zajednički sprovele televizijske mreže Bi-Bi-Si i A&E netvork [36][52], serija „Gordost i predrasuda“ predstavljala je „kulturni fenomen, koji je dao inspiraciju mnogobrojnim novinarima i kritičarima, i koji je predstavljao program koji su gledaoci preferirali“ [53]. Serija je zajedno sa filmovima „Ubeđenje“ „Razum i osećajnost“ i „Ema“ predstavljala komplet televizijski adaptiranih romana Džejn Ostin, a sve ove adaptacije su zajednički uticale da „Udruženje ljubitelja Džejn Ostin“ u Sjedinjenim Američkim Državama za samo godinu dana poveća broj svojih članova za 50%, tako da je u jesen 1997. godine udruženje brojalo više od 4.000 članova [39]. Određeni broj dnevnih listova, a među njima i „Volstrit džurnal“, pokušali su da ovu „Ostinmaniju“ objasne činjenicom da su britanska i američka produkcija prvenstveno bile usmerene na ostvarenje profita [54].

Za razliku od Dženifer Ili, koja nije želela da finansijski kapitalizuje uspeh koji je ostvarila igrajući ulogu Elizabet Benet [55], uloga gospodina Darsija je Kolinu Fertu donela neočekivano veliku slavu [9]. Iako Fert nije mario za to što ga je većina prepoznavala kao „gospodina Darsija, romantičnog idola sa tinjajućim srceparajućim pogledom“ [56][57], ipak je izrazio želju da ga publika ne povezuje zauvek sa serijom „Gordost i predrasuda“ [8] i bio je nerad da istu ulogu ponovo prihvati. Umesto toga, prihvatao je različite uloge u visokobudžetnim filmovima kao što su: „Engleski pacijent“ (1996), „Zaljubljeni Šekspir“ (1998), „Dnevnik Bridžet Džouns“ (2001), „Devojka sa bisernom minđušom“ (2003), „Ustvari ljubav“ (2003) i „Bridžet Džouns: Na ivici razuma“ (2004) [9][57].

Serija „Gordost i predrasuda“ nastavila je da dobija priznanja i u godinama nakon njenog premijernog emitovanja. Britanski filmski institut rangirao je seriju na poziciju 99. u kategoriji „100 najuspešnijih britanskih televizijskih programa u dvadesetom veku“ uz obrazloženje da je serija „uspela da iskombinuje odanost prema romanu sa svežinom koju je usmerila prema gledaocima svih generacija“ [22]. Radio „Tajms“ uvrstio je seriju u svoju listu „40 najuspešnijih televizijskih programa ikada napravljenih“ 2003. godine [58]. Britanski filmski savet je 2007. godine deklarisao seriju „Gordost i predrasuda“ kao jednu od televizijskih drama koje su postale „virtuelne brošure“ u britanskoj istoriji i kulturi. Dvorac Lajm, koji je poslužio za prikaz eksterijera dvorca Pemberli, utrostručio je svoju posećenost u mesecima nakon prikazivanja serije, a još uvek je veoma posećena turistička destinacija [59].

Scena na jezeru

[uredi | uredi kod]
Scena koja prikazuje Ferta u mokroj košulji ocenjena je kao „jedan od najnezaboravnijih momenata u istoriji britanske televizije“.[2]

Serija „Gordost i predrasuda“ je najčešće povezivana sa jednom scenom u četvrtoj epizodi u kojoj gospodin Darsi, kompletno obučen, nakon plivanja u jezeru, slučajno susreće Elizabet. Dok je većina kritičara ovu scenu povezivala sa Fertovom fizičkom privlačnošću i obrnuto [56][60][61], Endru Dejvis je smatrao da ovom scenom nije „opljačkao, već nadogradio misao Džejn Ostin“ [62]. Kada je prvobitno napisao scenario za ovu scenu (koja nije deo originalnog romana), Dejvis nije imao nameru da istakne seksualnu privlačnost između Elizabet i Darsija, već da kreira „jedan zabavan i zanimljiv momenat u kome Darsi, neprimereno obučen i mokrog odela, pokušava da sačuva svoje dostojanstvo“ [7]. Prvobitni Dejvisov plan da Darsi ovu scenu odglumi potpuno nag, televizijska mreža Bi-Bi-Si je odbila i ponudila alternativu u kojoj bi ovu scenu Fert odglumio u donjem vešu. Međutim, Endru Dejvis je, zajedno sa svojim kolegama, odmah odbio ovu alternativu, smatrajući je anahroničnom i smešnom [63]. Pošto je (prema Dejvisovom mišljenju) Fert takođe imao određeni strah da scenu odglumi potpuno nag [62], scena je snimljena tako što je Fert nosio lanenu košulju, pantalone i čizme. Jedan od statista je bio primoran da u jednom delu jezera zameni Ferta, zbog toga što je u to vreme u parku dvorca Lajm postojao rizik od infekcije leptospirozom [6][63].

Britanski list „Gardijan“ ocenio je ovu scenu kao „jedan od najnezaboravnijih momenata u istoriji britanske televizije“ [2]. Ova scena se našla i u grupi od „najboljih 100 televizijskih momenata“ u izboru britanskog „Kanala 4“ 1999. godine [64]. „Njujork tajms“ je uporedio ovu scenu sa scenom iz filma „Tramvaj zvani želja“, u kojoj Marlon Brando uzvikuje: „Stela!“, dok u pokvašenoj košulji izlazi iz vode [65]. Fertovi budući projekti aludirali su na ovu scenu više puta [66][67][68] .

Šeril L. Nikson je u knjizi „Džejn Ostin u Holivudu“ ocenila da Darsijev skok u vodu predstavlja „otkrovenje njegovih emotivnih sposobnosti“, izražavajući „romantičnu vezu sa prirodom, uzdizanje svog doma, gde on može da pliva potpuno nag, kako bi iz svojih misli izbrisao društvene predrasude, ili ... kako bi se ponovo rodila njegova ljubav prema Elizabet“ [69]. Linda Trust i Sajr Grinfild su u svojoj knjizi sumirali da scena „govori više o trenutnoj opsednutošću čoveka fizičkim izgledom, nego što govori o Darsiju kakvog je Ostin zamislila, ali ova slika tranšira novi aspekt u sam tekst“ [70].

Bridžet Džouns

[uredi | uredi kod]

Izmišljena novinarka Bridžet Džouns — a u stvarnosti britanska književnica i novinar lista „Independent“, Helen Filding, u svojoj kolumni pod nazivom „Dnevnik Bridžet Džouns“ pisala je o svojoj zaljubljenosti u seriju „Gordost i predrasuda“ tokom njenog premijernog emitovanja [9], navodeći svoju jednostavnu ljudsku potrebu da se Darsi konačno zbliži sa Elizabet“ [71]. Filding je, neznatno preradivši originalni scenario serije, 1996. godine izdala romana pod nazivom „Dnevnik Bridžet Džouns“, u kome je čoveku u koga je Bridžet zaljubljena dala ime Mark Darsi, opisujući ga potpuno isto kao Kolina Ferta [9][72]. Kada se prvi put susrela sa Fertom, tokom snimanja njegovog filma „Fiver pič“ (1996), Filding ga je zamolila da učestvuje u intervjuu koji bi Bridžet Džouns vodila sa njim u nastavku romana pod nazivom „Bridžet Džouns: Na ivici razuma“. Vodeći stvarni intervju sa Fertom u Rimu, Filding se u jednom delu, stavljajući se u ulogu Bridžet Džouns, potpuno pripila uz Ferta, koji je u tom trenutku nosio pokvašenu košulju, specijalno pripremljenu za ovaj čin. Kritika je ovaj intervju, u kome je Fert učestvovao sa velikim zadovoljstvom, ocenila kao „jedan od najsmešnijih detalja iz drugog romana“ [57][73]. Oba romana koje je napisala Helen Filding u velikoj meri se pozivaju na delove scenarija koji je za seriju napisao Endru Dejvis [74].

Scenarista serije „Gordost i predrasuda“, Endru Dejvis, sarađivao je i na scenarijima za filmove o Bridžet Džouns, koji su realizovani 2001. i 2004. godine, a u kojima su Krispin Bonam–Karter (gospodin Bingli) i Lusi Robinson (gospođa Harst) ostvarili sporedne uloge. Šala koju je na njegov račun napravila Filding, tokom intervjua u Rimu, ubedila je Ferta da prihvati ulogu Marka Darsija [9] i tako mu dala priliku da „se nasmeje samom sebi i da se oslobodi od svog lika u seriji“ [75]. Filmski kritičar Džejms Berardineli naveo je da je Fert „odigrao ulogu Marka Darsija na potpuno isti način kao i u seriji, ističući da su dva Darsija potpuno indentična“ [24]. Producenti nikada nisu pronašli način da u filmove o Bridžet Džouns uključe i intervju koji su vodili Filding i Fert u Rimu [76].

Druge adaptacije

[uredi | uredi kod]

Više od deset godina televizijska serija „Gordost i predrasuda“ je smatrana „toliko dominantnom, toliko obožavanom, da se u svesti gledalaca zadržala kao najviši televizijski standard“ [77]. Upoređujući šest najznačajnijih adaptacija romana „Gordost i predrasuda“, britanski list „Dejli miror“ je 2005. godine visoku ocenu (9/10) dao seriji iz 1995. („koja će verovatno i ostati najbolja adaptacija“) i tadašnjoj novoj filskoj adaptaciji romana, rangirajući ostale adaptacije, kao na primer film iz 1940. godine, daleko iza, sa ocenom šest ili još nižom [60]. Film iz 2005. godine „očigledno nije bio tako smeo i revizionistički“ kao serija iz 1995. godine [78], ali je mladost glavnih glumaca, Kire Najtli i Metjua Makfedena spomenuta kao pohvalna karakteristika, za razliku od glumaca koji su učestvovali u seriji, jer se pre svega za Dženifer Ili govorilo da je „suviše stara za ulogu Elizabet“ [79]. Novinar lista „Gardijan“, Piter Bredšo, zapazio je da u filmu iz 2005. godine „Kira Najtli izgleda mnogo bolje nego što bi Elizabet uopšte trebalo da izgleda“ [78]. Osvrt kritike na Makfedenovog Darsija kretao se od pohvala, preko pozitivnog iznenađenja, do nezadovoljstva [79][80][81]. Nekoliko kritičara se složilo sa mišlju da je Makfedenov Darsi nije ostavio apsolutno nikakav utisak, niti pozitivni niti negativni. Gart Pirs, novinar „Sandej tajmsa“, naveo je 2007. godine da će „Kolin Fert zauvek ostati upamćen kao savršeni gospodin Darsi“ [61], a Džin Simor, novinar „Njuzdeja“, zaključila je u svom članku iz 2005. godine da je Fert ostao „široko prihvaćen kao konačni gospodin Darsi“ [82].

Bibliografija

[uredi | uredi kod]

Literatura

[uredi | uredi kod]
  • Birtwistle, Sue and Conklin, Susie (1995). The Making of Pride and Prejudice. (ISBN 0-14-025157-X)
  • Ellington, H. Elisabeth (1998). “'The Correct Taste in Landscape' – Pemberley as Fetish and Commodity” In: Troost, Linda and Greenfield, Sayre (ed.) Jane Austen in Hollywood. University Press of Kentucky. (ISBN 0-8131-9006-1)
  • Hopkins, Lisa (1998). “Mr. Darcy's Body – Privileging the Female Gaze”, In: Troost, Linda and Greenfield, Sayre (ed.) Jane Austen in Hollywood. University Press of Kentucky. (ISBN 0-8131-9006-1)
  • Looser, Devoney (1998). “Feminist Implications of the Silver Screen Austen”, In: Troost, Linda and Greenfield, Sayre (ed.) Jane Austen in Hollywood. University Press of Kentucky. (ISBN 0-8131-9006-1)
  • Nixon, Cheryl L. (1998). “Balancing the Courtship Hero – Masculine Emotional Display in Film Adaptations in Austen's Novels”, In: Troost, Linda and Greenfield, Sayre (ed.) Jane Austen in Hollywood. University Press of Kentucky. (ISBN 0-8131-9006-1)
  • Sokol, Ronnie Jo (1999). “The Importance of Being Married – Adapting Pride and Prejudice”, In: Lupack, Barbara Tepa (ed.) Nineteenth-century Women at the Movies: Adapting Classic Women's Fiction to Film. University of Wisconsin Press. (ISBN 0-87972-805-1)
  • Troost, Linda and Greenfield, Sayre (1998). “Introduction – Watching Ourselves Watching”, In: Troost, Linda and Greenfield, Sayre (ed.) Jane Austen in Hollywood. University Press of Kentucky. (ISBN 0-8131-9006-1)

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 O'Connor, John (13 January 1996). "Television review: An England Where Heart and Purse Are Romantically United". The New York Times. (en) preuzeto 21. avgust 2008.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Gibbons, Fiachra (2 June 2003). "Universally acknowledged hunk vetoed nude scene". The Guardian. (en) Preuzeto 20. avgust 2008.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Birtwistle and Conklin 1995, str. 15–21 (en)
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 Birtwistle and Conklin 1995, str. 27–34 (en)
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 Birtwistle and Conklin 1995, str. 79–87.
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 Pride and Prejudice – The Making of.... DVD featurette. Universal. 1999. (en)
  7. ↑ 7,0 7,1 7,2 7,3 Grimes, William (14 January 1996). "Cover Story: An Austen Tale of Sex and Money In Which Girls Kick Up Their Heels". The New York Times. (en) Preuzeto 17. maja 2008.
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 Passero, Kathy (December 1996). Pride, Prejudice and a Little Persuasion. A&E Monthly Magazine. (en) Preuzeto 20. maj 2008. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "ae_magazine" je zadan više puta s različitim sadržajem
  9. ↑ 9,0 9,1 9,2 9,3 9,4 9,5 Steiner, Susie (31 March 2001). "Twice Shy". The Guardian. (en) Preuzeto 20. avgusta 2008.
  10. ↑ Behind the scenes: Crispin Bonham-Carter aetv.com (A&E Netvork) (en) preuzeto 7. aprila 2007.
  11. ↑ The Anna Chancellor Page Arhivirano 2008-12-28 na Wayback Machine-u Pandp2.home.comcast.net (en) preuzeto 28. decembra 2008.
  12. ↑ 12,0 12,1 12,2 12,3 12,4 Birtwistle and Conklin 1995, str. 5–8 (en)
  13. ↑ 13,0 13,1 Birtwistle and Conklin 1995, str. 35–43 (en)
  14. ↑ Mills, Bart (14—20 januar 1996). Colin Firth talks about Pride and Prejudice in the 20th century TV Times (en)
  15. ↑ 15,0 15,1 15,2 Birtwistle and Conklin 1995, str. 1–13. (en)
  16. ↑ 16,0 16,1 Birtwistle and Conklin 1995, str. 73–78. (en)
  17. ↑ 17,0 17,1 17,2 Birtwistle and Conklin 1995, str. 22–26 (en)
  18. ↑ 18,0 18,1 Birtwistle and Conklin 1995, str. 47–60. (en)
  19. ↑ Birtwistle and Conklin 1995, str. 61–66. (en)
  20. ↑ Birtwistle and Conklin 1995, str. 67–72. (en)
  21. ↑ Birtwistle and Conklin 1995, str. 107–113. (en)
  22. ↑ 22,0 22,1 Taylor, Veronica (2000). British Film Institute TV 100 entry on Pride and Prejudice Arhivirano 2006-02-14 na Wayback Machine-u British Film Institute (en) preuzeto 21. septembra 2008.
  23. ↑ Pinion, F B (1973). A Jane Austen Companion ISBN 333-12489-8 Uneseni ISBN nije važeći. (en)
  24. ↑ 24,0 24,1 Berardinelli, James (2001). Bridget Jones's Diary ReelViews (en) preuzeto 21. maja 2008.
  25. ↑ Morrison, Sarah R. (Fall 1999). Emma Minus Its Narrator: Decorum and Class Consciousness in Film Versions of the Novel Persuasions On-Line (en) preuzeto 4. jula 2008.
  26. ↑ 26,0 26,1 26,2 Macinnes, Carolyn (1995). The Times Educational Suppliment Arhivirano 2009-01-12 na Archive.is-u The Times (en) preuzeto 4. jula 2008.
  27. ↑ 27,0 27,1 27,2 Parrill, Sue (1999). What Meets the Eye: Landscape in the Films Pride and Prejudice and Sense and Sensibility Persuasions (en) preuzeto 4. jula 2008.
  28. ↑ 28,0 28,1 Nixon 1998, str. 24–29. (en)
  29. ↑ Nixon 1998, str. 31–35. (en)
  30. ↑ Hopkins 1998, str. 112–113. (en)
  31. ↑ Halperin, John (16 December 1996). Inside Pride and Prejudice Persuasions (en) preuzeto 5. jula 2008.
  32. ↑ Casal, Elvira (Winter 2001). Laughing at Mr. Darcy: Wit and Sexuality in Pride and Prejudice Persuasions On-Line (en) preuzeto 4. jula 2008.
  33. ↑ Ellington 1998, str. 90–94. (en)
  34. ↑ Ellington 1998, p. 107. (en)
  35. ↑ 35,0 35,1 Sokol 1999, p. 78. (en)
  36. ↑ 36,0 36,1 36,2 Helm, Siegfried (23 November 1995). Ein 182 Jahre alter Fernseh-Straßenfeger Die Welt (de) preuzeto 6. juna 2008.
  37. ↑ Carman, John (13 January 1996). Austen's 'Pride' Glows Enchanting evenings in A&E series. San Francisco Chronicle. (en) preuzeto 12. januara 1996.
  38. ↑ 38,0 38,1 Moyes, Jojo (28 October 1995). BBC cashes in as 'Darcy phenomenon' has nation in a swoon The Independent. (en) preuzeto 20. maja 2008.
  39. ↑ 39,0 39,1 Troost and Greenfield 1998, p. 2. (en)
  40. ↑ Foster, Dave (26 February 2009). 2 Entertain in March. DVD Times. (en) preuzeto 7. marta 2009.
  41. ↑ Dreuth, Josh (31 Marth 2009). Pride and Prejudice Restoration Video. blu-ray.com. (en) preuzeto 2. aprila 2009.
  42. ↑ Sokol 1999, p. 99. (en)
  43. ↑ Gilbert, Gerard (23 September 1995). – Recommended Viewing This Weekend. The Independent. (en)
  44. ↑ White, Jim (25 September 1995). Television Review. The Independent. (en)
  45. ↑ Rosenberg, Howard (12 January 1996). The Latest Chapter in the Austen Renaissance. Los Angeles Times. (en)
  46. ↑ (15 January 1996). Pride and Prejudice. People Magazine. (en)
  47. ↑ "Television Nominations 1995. bafta.org. (en) preuzeto 21. maja 2008.
  48. ↑ Broadcasting Press Guild Awards 1996. broadcastingpressguild.org. (en) preuzeto 21. maja 2008.
  49. ↑ Primetime Awards. emmys.org. (en) preuzeto 21. maja 2008.
  50. ↑ "The Peabody Awards. Arhivirano 2008-07-26 na Wayback Machine-u peabody.uga.edu. (en) preuzeto 11. juna 2008.
  51. ↑ Past winners of the TCA Awards. tvcriticsassociation.com. (en) preuzeto 21. maja 2008.
  52. ↑ Stevens, Liz (26 November 2004). For fortysomethings, a Firth-rate fantasy. The Boston Globe. (en) preuzeto 27. maja 2009.
  53. ↑ Watson, Louise (1995). Pride and Prejudice (1995). screenonline. (en) preuzeto 8. juna 2008.
  54. ↑ Looser 1998, str. 160–161. (en)
  55. ↑ Picardie, Justine (23 April 2005). What Lizzie did next . Telegraph Magazine and re-published by The Age . (en) preuzeto 20. maj 2008.
  56. ↑ 56,0 56,1 James, Caryn (29 July 2007). Austen Powers: Making Jane Sexy . The New York Times. (en) preuzeto 17. maja 2005.
  57. ↑ 57,0 57,1 57,2 Ryan, Tom (6 Marth 2004). Renaissance man. The Age. (en) preuzeto 25. maja 2008.
  58. ↑ Soaps join TV classics list. BBC News . (en) preuzeto 23. jun 2008.
  59. ↑ Alberge, Dalya (27 August 2007). British film and TV are 'brochures' for tourism . Arhivirano 2009-05-08 na Wayback Machine-u The Times . (en) preuzeto 19. maja 2008.
  60. ↑ 60,0 60,1 Edwards, David (9 September 2005). Pride and Passion. Daily Mirror. (en)page 18.
  61. ↑ 61,0 61,1 Pearce, Garth (17 June 2007). On the move: Colin Firth.[mrtav link] The Sunday Times . (en) preuzeto 19. maja 2008.
  62. ↑ 62,0 62,1 Teaman, Tim (20 September 2007). Colin Firth's Darcy dilemna .[mrtav link] The Times . (en) preuzeto 19. maja 2008.
  63. ↑ 63,0 63,1 Leith, William (9 April 2000). True Romance . The Observer . (en) preuzeto 21. maja 2008.
  64. ↑ McDaid, Carol (9 June 2000). There's no escaping Mr Darcy .[mrtav link] The Independent . (en) preuzeto 22. maja 2008.
  65. ↑ Lyall, Sarah (6 November 2005). Mr. Darcy Has a Mullet: A Jane Austen Hero for the 21st Century. The New York Times. (en) preuzeto 2. juna 2008.
  66. ↑ Curtis, Richard (2003). Actually audio commentary - We joke that ever since Pride and Prejudice, when I do a film with Colin [Firth], he falls into the water because the girls like him in a wet shirt.. Universal Pictures. (en)
  67. ↑ Fenton, Andrew (7 March 2008). Colin Firth has ended his feud with Rupert Everett. Herald Sun . (en) preuzeto 6. juna 2008.
  68. ↑ Buck, Michele (27 August 2008). On location: Lost in Austen. Broadcast Now. (en) preuzeto 30. avgusta 2008.
  69. ↑ Nixon 1998, p. 24. (en)
  70. ↑ Troost and Greenfield 1998, p. 6. (en)
  71. ↑ Jones, Bridget (Fielding, Helen). Bridget Jones's Diary The Independent. p 5. (en) 25. oktobra 1995.
  72. ↑ Pearlman, Cindy (4 May 2001). Brit Colin Firth is newest hottie Chicago Sun-Times. (en) preuzeto 27. maja 2008.
  73. ↑ Grice, Elizabeth (3 April 2001). He's back - without the breeches. Arhivirano 2008-12-06 na Wayback Machine-u The Daily Telegraph . (en) preuzeto 3. juna 2008.
  74. ↑ Salber, Cecilia (Winter 2001). Bridget Jones and Mark Darcy: Art Imitating Art ... Imitating Art . Persuasions On-Line . (en) preuzeto 19. juna 2008.
  75. ↑ Faillaci, Sara (16 October 2003). Me Sexy? Vanity Fair(Italy) . (en)
  76. ↑ Kidron, Beeban (2004). Bridget Jones: The Edge of Reason – Deleted scenes United International Pictures. (en)
  77. ↑ Briscoe, Joanna (31 July 2005 ). A costume drama with muddy hems. Arhivirano 2011-06-15 na Wayback Machine-u The Times. (en) preuzeto 2. juna 2008.
  78. ↑ 78,0 78,1 Bradshaw, Peter (16 September 2005). Pride & Prejudice . The Guardian. (en) preuzeto 2. juna 2008.
  79. ↑ 79,0 79,1 Hastings, Chris (8 August 2005 ). Colin Firth was born to play Mr Darcy. So can anyone else shine in the lead role?. The Daily Telegraph. (en) preuzeto 3. juna 2008.
  80. ↑ Alberge, Dalya (11 June 2004). Hunt for Darcy nets star of TV spy drama. Arhivirano 2011-09-16 na Wayback Machine-u The Times . (en) preuzeto 2. juna 2008.
  81. ↑ Holden, Stephen (11 November 2005 ). Pride & Prejudice (2005) – Marrying Off Those Bennet Sisters Again, but This Time Elizabeth Is a Looker. The New York Times. (en) preuzeto 2. juna 2008.
  82. ↑ Seymour, Gene (27 April 2008). Fast chat: Colin Firth.[mrtav link] Newsday. (en) preuzeto 10. jula 2008.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Pride_and_Prejudice_(TV_serija,_1995)&oldid=42228500