Itivuttaka
Itivuttaka (u prevodu "Tako bi rečeno") je zbirka 112 kratkih Budinih govora. Ovaj spis je dugo figurirao kao najomiljenija zbirka u čitavom pali kanonu, pre svega zato što pokriva veliki deo Budinog učenja lako razumljivoj formi.
Ime je dobila po uvodnoj rečenici svakog od ovih govora: tako (iti) bi rečeno (vuttam). Autorstvo ove zbrke se u celini pripisuje Khuđutari, koja je služila u palati kralja Udene u Kosambiju, kao sluškinja jedne od njegovih žena po imenu Samavi. Pošto kraljica nije mogla da izađe iz palate kako bi čula Budine govore, Khuđutara je otišla umesto nje, zapamtila ono što je Buda rekao i potom se vratila u palatu da poduči kraljicu i 500 njezinih pratilja. Zbog ovakvog podviga Buda je naveo Khuđutaru kao najučeniju od svojih nezaređenih sledbenica.[1]
Itivuttaka je prvobitno usmeno prenošena, a prvi put je zapisana tek nekoliko vekova posle Budine smrti.