Prijeđi na sadržaj

Hulagu-kan

Izvor: Wikipedija
Hulagu-kan

Hulaguova vojska napada Bagdad, 1258. Opsadne sprave su u pozadini
Hulaguova vojska napada Bagdad, 1258. Opsadne sprave su u pozadini

Datum rođenja 1217.
Datum smrti 8. februar 1265.
Poreklo i porodica

Hulagu-kan (12178. februar 1265) je bio mongolski vladar, koji je osvojio veliki deo jugozapadne Azije. Unuk je Džingis-kana i brat Kublaj-kana. Prvi je kan Ilkanata u Persiji. Osnovao je dinastiju Hulagida. Osvojio je Bagdad 1258. i razorio ga do temelja. Srušio je Abasidski halifat.

Hulagu je 1255. krenuo po zadatku svog brata, velikog kana Mongkea (1251—1258) da osvoji ili uništi preostale muslimanske države jugozapadne Azije. Njegova majka, žena i najbliži prijatelj bili su nestorijanski hrišćani. Obožavao je Persiju i njenu kulturu. Persijski i nestorijanski uticaj bili su značajni faktori, koji su ga ohrabrili da napadne Arape. Hulagu je oko sebe imao mnogo persijskih savetnika, koji su želeli da se osvete Arapima za osvajanje Persije izvedene nekoliko vekova pre toga. Osim toga Persija je bila stari neprijatelj Abasidskog halifata.

Hulagu je imao za ciljeve osvajanje Laristana, Abasidskog halifara, Ajubidskih državica u Siriji, Mamelučkog sultanata u Egiptu. Monke kan je naredio Hulagu da se lepo odnosi prema onima, koji se predaju, a da uništi one, koji neće da se predaju.

Marš na Bagdad i bitka kod Bagdada

[uredi | uredi kod]

Hulagu-kan je zapovedao najvećom mongolskom vojskom, koja je ikad skupljena. Među njegovim generalima bio je i nestorijanski hrišćanin general Kitbuka. Hilagu je lako razorio Luristan, da se glas o tome nadaleko proširio, pa su Hašašini odmah predali svoju tvrđavu Alamut bez borbe. Mongoli si imali davno nameru da zauzmu Bagdad. Veliki kan je zapovedio Hulaguu da bude milostiv prema onima, koji se predaju.

Mongolska vojska je krenula u novembru 1257. na Bagdad. Po naređenju velikog kana svaki deseti sposoban za borbu u celom carstvu morao je biti u sastavu Hulaguove armije. Hulagu je od halifa Al Mustasima zahtevao da se preda. Halif je odbio i zapretio je Mongolima da će navući gnev boga, ako napadnu halifa. Halif se nije dovoljno dobro pripremio. Nije sakupio dovoljno vojske, a i zidove Bagdada nije ojačao. Halif je učinio najgoru stvar koju je mogao, a to je bila da je naljutio Hulagua i dao mu izgovor za kasnije haračenje Bagdada. A sa druge strane nije se pripremio za odbranu.

Hulagu je svoju vojsku podelio na dva dela, tako da su ugrožavali Bagdad i sa istočne i sa zapadne obale Tigra. Deo halifove vojske je odbio snage sa zapada, ali poraženi su bili u sledećoj borbi. Mongoli su provalili nasipe i izazvali su poplavu na području iza halifove armije. Halifova armija se našla u zamci. Većinu halifove vojske se ili utopila ili su ih Mongoli ubili.

Posle toga Mongoli su pod zapovedništvom kineskog generala Guo-kana započeli opsadu grada. Izgradili su palisadu i dovezli su opsadne sprave i katapulte. Opsada je započela 29. januara. Bitka je bila relativno kratka, obzirom da se radilo o opsadi. Već do 5. februara Mongoli su kontrolisali jedan pojas zida. Halif Al Mustasim je pokušao da pregovara, ali Hulagu je odbio Bagdad se predao 10. februara 1258. godine. Mongoli su 13. februara prodrli u grad i započeli sedmicu masakriranja, pljačkanja, silovanja i uništavanja.

Pljačka Bagdada

[uredi | uredi kod]

Mongoli su pri pljački Bagdada učinili neprocenjive štete. Uništili su veliku biblioteku Bagdada sa brojnim neprocenjivim istorijskim dokumentima i knjigama sa temama od medicine do astronomije. Preživeli su govorili da je Tigar bio crn od tinte sa brojnih knjiga.

Građani su pokušali da beže, ali Mongoli bi ih ubijali i silovali. Broj ubijenih varira od izvora do izvora. Martin Siker piše da je možda ubijeno oko 90.000 stanovnika. Druge procene su mnogo veće i kreću se od nekoliko stotina hiljada naviše.

Mongoli su opljačkali i uništili džamije, biblioteke, bolnice. Velike građevine, koje su bile rad generacija spaljene su do temelja. Halifa su zarobili i prisilili da gleda kako se ubijaju njegovi podanici i kako se pljačka blago. Marko Polo je pisao da je Hulagu izgladnio halifa do smrti. Većina istoričara veruje muslimanskim izvorima, da su Mongoli halifa umotali u ćilim i da su konjima jašili preko njega. Umotan je bio u ćilim, jer su verovali da kraljevska krv ne sme dotaći zemlju. Ubili su sve halifove sinove.

Pre toga Mongoli su uništavali grad samo ako se ne bi predao. Gradovi koji bi se odmah predali bili bi pošteđeni. Oni koji bi se kao Bagdad predali posle kratke borbe mogli su očekivati pljačku, ali ne potpuno uništenje. Mongoli su potpuno razorili Bagdad. Bagdad je ostao bez stanovništva. Bagdad je nekoliko vekova bio ruševina.

Osnivanje Ilkanata

[uredi | uredi kod]

Kada je razorio halifat male državice tog područja su odmah iskazivale lojalnost Hulagu-kanu. Posle toga, 1259. zauzima ajubitske posede u Siriji i šalje izvidnice do Gaze. Sledeći potez koji se očekivao bio je napad na Egipat. Međutim smrt Mongke-kana prisilila je hulagu kana da se povuče. Usledila je borba za nasleđe, posle koje je Kublaj-kan postao veliki kan, ali faktički više nije bilo jedinstvenog Mongolskog carstva. Nastala su 4 kanata. Jedan od njih je bio Ilkanat, koji je osnovao Hulagu u Persiji.

Mameluci kojima su krstaši omogućili prolaz pobedili su mongolsku vojsku u bici kod Ain Džaluta 1260. godine. Posle toga Palestina i Sirija više nisu u sastavu Ilkanata, a granica Ilaknata je postao Tigar.

Hulaguovi pohodi protiv muslimana naljutili su Berke-kana. Berke je obećao osvetu nakon razaranja Bagdada. Berke i Hulagu su se međusobno borili i time su slabili jedinstvo mongolskog carstva. Hulagu je 1263. izgubio bitku severno od Kavkaza.

Hulagu-kan je umro 1265. godine. Nasledio ga je sin Abaka.

Literatura

[uredi | uredi kod]
  • Boyle, J.A., (Editor). The Cambridge History of Iran: Volume 5, The Saljuq and Mongol Periods . Cambridge University Press; Reissue edition (January 1, 1968). ISBN 978-0-521-06936-6. Perhaps the best overview of the history of the il-khanate. Covers politics, economics, religion, culture and the arts and sciences. Also has a section on the Isma'ilis, Hulagu's nemesis.
  • Encyclopedia Iranica has scholar-reviewed articles on a wide range of Persian subjects, including Hulagu.
  • Morgan, David. The Mongols. Blackwell Publishers; Reprint edition, April 1990. ISBN 978-0-631-17563-6. Best for an overview of the wider context of medieval Mongol history and culture.
  • Atwood, Christopher P. (2004). The Encyclopedia of Mongolia and the Mongol Empire. Facts on File, Inc. ISBN 0-8160-4671-9.
  • Robinson, Francis. The Mughal Emperors And the Islamic Dynasties of India, Iran and Central Asia. Thames and Hudson Limited; 2007. ISBN 0-500-25134-7
  • Michael Prawdin: Mongol Empire. Its Rise and Legacy. Transaction, New Brunswick NJ 2006, ISBN 1-4128-0519-8, S. 288–379.
  • Dilek Zaptcioglu: Die Geschichte des Islam. Campus-Verlag, Frankfurt am Main u. a. 2002, ISBN 3-593-37095-6, S. 142–143.
  • Wilhelm Baum: HÜLÄGÜ. In: Biographisch-Bibliographisches Kirchenlexikon (BBKL). Band 18, Bautz, Herzberg 2001, ISBN 3-88309-086-7, Sp. 669–672.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]