Dijetetski suplement
| Dijetetski suplementi | |
|---|---|
| Intervencija | |
 Jedan od dijetetskih suplemenata koji se koristi u ishrani sportista | |
| ICD-10-PCS | E02.642 |
| MeSH | D044623 |
Dijetetski suplementi ili dodaci ishrani su proizvodi koji svojim aktivnim sastojcima mogu da pomognu, pojačaju ili asistiraju jačanju prirodnih funkcija organizma. U potencijalne korisnike dijetetskih suplemenata spadaju; osobe sa povećanim nutritivnim potrebama, osobe sa smanjenim unosom pojedinih sastojaka hrane, osobe kod kojih se želi postići određeno fiziološko delovanje i osobe iz posebne kategorije stanovništva (deca, trudnice, sportisti).
Hrana je svaka supstanca ili proizvod, prerađena, delimično prerađena ili neprerađena, a namenjena je za ishranu ljudi, osim: hrane za životinje koje ne služe za proizvodnju hrane, živih životinja, ako nisu pripremljene za stavljanje u promet radi ishrane ljudi, biljaka pre žetve, berbe ili ubiranja plodova, medicinskih proizvoda (lekova), kozmetičkih proizvoda, duvana i duvanskih proizvoda, narkotika ili psihotropnih supstanci, ostataka (rezidua) i kontaminenata [1].
Hrana je i piće, guma za žvakanje, kao i bilo koja supstanca namenski dodata hrani tokom pripreme, obrade ili proizvodnje. Hrana je i voda za piće, uključujući vodu u originalnoj ambalaži (stona voda, mineralna voda i izvorska voda), kao i voda koja se upotrebljava, odnosno dodaje tokom pripreme, obrade ili proizvodnje hrane.
Dijetetski proizvodi su namirnice koje se zbog posebnog sastava ili posebnog načina proizvodnje jasno razlikuju od namirnica normalnog sastava i koje su pogodne za posebno navedenu nutritivnu namenu za koju se stavljaju u promet. Dijetetski proizvodi namenjeni su da zadovolje posebne nutritivne zahteve: zdrave odojčadi i male dece, određene kategorije lica kod kojih je poremećen proces probave ili metabolizmam, određene kategorije lica koje se nalaze u posebnim fiziološkim stanjima i kod kojih je potrebno postići posebno delovanje kontrolisanim unosom određenih sastojaka hrane [2].
Dijetetski proizvodi zavisno od sastava i namene, mogu biti:
- formule za odojčad
- hrana za odojčad i malu decu
- hrana za osobe na dijeti za mršavljenje
- hrana za posebne medicinske namene
- hrana za osobe netolerantne na gluten
- zamene za so za ljudsku ishranu
- dijetetski suplementi
Dijetetski suplementi, kako je to napisano u direktivi (engl. Dietary Supplement Health and Education Act of 1994)[3] Američke kancelarije za dijetetske suplemente, definišu kao: proizvodi (sem duvana) koji su namenjeni suplementiranju ishrane i koji u sebi sadrže jednu ili više sledećih komponenati: vitamine, minerale, biljke i druge biljne proizvode, aminokiseline, dijetalne supstance koje povoljno utiču na unos hrane, koncentrate, metabolite, konstituente, ekstrakte ili razne kombinacije ovih komponenti.
U „Direktivi za ishranu Evropske unije 2002/46/EC“ iz 2002. kao dijetetski suplementi se označavaju; namirnice čija je namena da dopune normalnu ishranu i koje su koncentrisani izvori hranljivih materija i drugih supstanci neophodnih u ishrani ili fiziološkim procesima, bilo samostalno ili u kombinaciji, a na tržištu se prodaju u dozi ili obliku kao što su kapsule, pastile, tablete, pilule i drugih slični oblici, kesice praška, ampule tečnosti, i drugih slični oblici tečnosti i praškovi i dizajnirani su tako da se mogu konzumirati u odmereno malim količinama [4].
Prema tome, suplementi se definišu kao namirnice koje dopunjuju normalnu ishranu i;
- predstavljaju koncentrovane izvore vitamina, minerala, aminokiselina ili drugih supstanci sa hranljivim ili fiziološkim efektom, pojedinačno ili u kombinaciji
- u prometu se nalaze u doziranim oblicima dizajniranim da se uzimaju u odmerenim pojedinačnim količinama (kapsule, pastile, tablete, pilule, kesice praška, ampule tečnosti, bočice za doziranje u kapima i sl)
- u organizam se unosi koncentrovana forma bioaktivne supstance koja nije u matriksu namirnice
- doze mogu značajno da premaše količine zastupljene u uobičajenim namirnicama u svakodnevnoj ishrani.
Kako je kao preduslov za održavanje dobrog zdravlja važna pravilna i raznovrsna ishrana, dokazano je da se unošenjem odgovarajućih nutritivnih (hranljivih) sastojaka može sprečiti nastanak mnogih oboljenja. Tako u grupu nutritivnih sastojaka koji mogu doprineti poboljšanju zdravlja i prevenciji nekih bolesti spadaju i dijetetski suplemetni ili dopune u ishrani, čija primena mora biti zasnovana ne samo na iskustvu tradicionalne medicine i preporukama proizvođaća, već i na savremenim naučnim saznanjima [5].
Dijetetski suplementi su ponekad veoma slični lekovima, ne samo po spoljašnjem izgledu, već i po sastavu jer često u sebi sadrže iste supstance (npr. vitamine, glukozamin sulfat, hondroitin sulfat, itd..) Razlika je obično (ali ne uvek) u primenjenim dozama i načinu upotrebe ili nameni.
| Polje razlike | Dijetetski suplementi | Lekovi |
|---|---|---|
| Zakonodavstvo | ||
| Korisnici | ||
| Bezbednost | ||
| Prodaja | ||
| Zahtev |
Dijetetski suplementi ili dopune u ishrani spadaju u kategoriju hrane, i ne mogu se nazvati lekom, [n 1] ali se za njih može tvrditi da imaju blagotvorne efekte na zdravlje korisnika i da su zato poželjni u ishrani [6]. Zato se na dijetetskim suplementima ističu deklaracije da oni služe u svrhu postavljanja dijagnoze, lečenja i prevencije bilo koje bolesti ili stanja. U Direktivi za ishranu Evropske unije 2002/46/EC iz 2002. zahteva se da dijetetski suplementi budu bezbedni u pogledu doza i čistoće. Samo oni dijetetski suplementi za koje je dokazano da su bezbedni mogu se naći na tržištu EU i prodavati bez lekarskog recepta [4].
Skraja 20. veka u svetu je započeo proces permanentnog porasta interesovanja, sve većeg broja ljudi, za korišćenje dijetetskih suplemenata ili dodataka u ishrani. Tako je samo u Evropi tokom 2003. trgovina biljnim preparatima dostigla nivo od 5,3 milijarde dolara (Nemačka 2,1, Francuska 1,1 dok su sve ostale zemlje EU u tu svrhu potrošile 2,1 milijardu dolara) [7] Ovakvom interesovanju i potrošnji umnogome je doprinela sve agreagresivnija reklamna kampanja proizvođača dijetetskih suplementa koji nude biljne suplemente u cilju unapređenja opšteg zdravlja, popravljanja energetskog stanja i kondicije, i sprečavanja i lečenja raznih oboljenja. Zato dijetetske suplemente najčešće koriste osobe sa različitim zdravstvenim problemima, među kojima i mnoge koje imaju teška oboljenja poput tumora, alkoholičari ili gojazne osobe [8][9][10]
Na osnovu nekih podataka iznetih na „Drugom Kongresu o načinu ishrane stanovništva Srbije“ održanom 2009. u Beogradu, zastupljenost pojedinih namirnica u strukturi dnevne ishrane i procenat unosa nutrijenata, veoma su zabrinjavajući i potvrđuju mogućnost postojanja nutritivnih deficita među stanovništvom Srbije. Zato se sve više u Srbiji nameće potreba za pravilnom i racionalnom upotrebom dijetetskih suplemenata koji mogu imati značajnu ulogu ne samo u procesu samomedikacije, prevenciji i dijetoterapiji, već i u različitim medicinskim stanjima, kod različitih populacionalnih grupa, i u održavanju dobrog zdravlja.[11]
| Gde pacijenti kupuju dijetetske suplemente | Primenu suplementa je prporučio |
|---|---|
„Pravilnikom o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda“ (Sl. Glasnik RS br.45/od 3 jula 2010) u Srbiji je propisana obaveza upisa dijetetskih suplementa u bazu podataka Ministarstva zdravlja pre njihovog puštanja u promet. Po ovom Pravilniku proizvodi se kategorizuje u grupu dijetetskih suplemenata samo ako po svom kvalitativnom i kvantitativnom sastavu, doziranju i dejstvu ne pripadaju grupi lekova, odnosno ne treba da bude registrovani u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije kao lek.
Do donošenja Pravilnika ALIMS je obavljala klasifikaciju proizvoda, tako što je podnosiocima zahteva za klasifikaciju izdavali mišljenja da neki proizvod nije lek [n 2], a od donošenja Pravilnika obavljanje poslova kategorizacije dijetetskih suplemenata u Srbiji od ALIMS-a preuzeo je Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu (umesto ustanovljenja posebne komisije kako je to regulisano u EU).
Za razliku od Srbije, u zemljama u okruženju, kao što su Hrvatska ili Slovenija [n 3], postoje posebne komisije pri institutima za javno zdravlje koje razmatraju svaki dijetetski preparat i donose mišljenje o njemu, uzimajući u obzir regulativu svoje zemlje i regulativu zemalja članica EU (zbog nastojanja da se ova vrsta propisa uskladi na nivou svih članica EU).
- ↑ Često se veliki broj dijetetskih suplemenata koji se distribuira u obliku kapsula, tableta, sirupa, kapi reklamira na nedozvoljen način pod nazivom „lek“.
- ↑ Mišljenja o dijetetskim suplementima, do usvajanja „Pravilnikom o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda“, donosila je Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije na osnovu gornje bezbedonosne granice unosa vitamina, minerala i biljnih sirovina.
- ↑ Pravilnici o dijetetskim suplementima Hrvatske i Slovenija korišćeni su kao osnova za izradu srpskog Pravilnika.
- ↑ ZAKON O BEZBEDNOSTI HRANE R. Srbije Ministarstvo poljoprivreda RS Arhivirano 2012-10-04 na Wayback Machine-u
- ↑ Pravilnik o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda, Sl. Glasnik RS, broj 41/09 [1]
- ↑ §3. Definitions. (a) Definition of Certain Foods as Dietary Supplements. Section 201 (21 U.S.C. 321) "Dietary Supplement Health and Education Act of 1994"
- ↑ 4,0 4,1 (en) Directive 2002/46/EC of the European Parliament and of the Council of 10 June 2002 on the approximation of the laws of the Member States relating to food supplements
- ↑ (cs) Rozlišení doplňků stravy od léčivých přípravků Hraniční přípravky na sukl.cz Arhivirano 2013-09-26 na Wayback Machine-u
- ↑ (en)European Commission website: Food Safety - Labelling & Nutrition - Health & Nutrition Claims
- ↑ De Smet PA. Herbal medicine in Europe − relaxing regulatory standards. N Engl J Med 2005; 352(12): 1176–8.
- ↑ Barnes P, Powell-Griner E, McFann K, Nahin R. Complementaryand alternative medicine use among adults: United States,2002. CDC Advance Data Report #343. 2004. Bathesda:NCCAM; 2004.
- ↑ Ervin RB, Wright JD, Kennedy-Stephenson J. Use of dietary supplements in the United States, 1988−94. Vital Health Stat 111999; (244): i−iii, 1−14.
- ↑ Radimer K, Bindewald B, Hughes J, Ervin B, Swansen C, PiccianoMF. Dietary supplement use by US adults: data from the National Health and Nutrition Examination Survey, 1999-2000.Am J Epidem 2004; 160(4): 339−49.
- ↑ „Izveštaj sa Drugog Kongresa o dijetetskim suplementima sa međunarodnim učešćem, Beograd, 2009”. Arhivirano iz originala na datum 2011-12-04. Pristupljeno 2014-03-28.
- Bacurau, RF. Nutrição e suplementação desportiva. Editora Phorte. 5ª ed. São Paulo, SP, 2007 - ISBN 85-7655-095-4
- Burke, L. M., e R. S. Read. Dietary supplements in sport. Sports Medicine 15: 43-65, 1993
- Newsholme E.A. e Leech A.R. Biochemistry for the Medical Sciences. Ed. John Wiley and Sons.