Prijeđi na sadržaj

Antonio López de Santa Anna

Izvor: Wikipedija
Antonio Lopez de Santa Ana


{{{tekst_uz_sliku}}}

Puno ime Antonio de Padua Marija Severino Lopez de Santa Ana i Peres de Lebron
1794. februar 1794.
Čalapa ČalapaNova Španija
1876. jun 1876.
Meksiko MeksikoMeksiko

1794. 1876. Antonio de Padua Marija Severino Lopez de Santa Ana i Peres de Lebron (šp. Antonio de Padua María Severino López de Santa Anna y Pérez de Lebrón; 21. februar 1794, Čalapa21. jun 1876, Meksiko), poznat samo kao Santa Anta ili Lopez de Santa Ana ili pod nadimku „Napoleon Zapada“, je bio meksički političar i vojnik koji je značajno uticao na ranu meksičku politiku i vladu. Bio je predsednik Meksika u više navrata (1833-36, 1844-45, 1847. i 1853-55). Santa Ana se prvo borio protiv meksičke nezavisnosti od Španije, a kasnije ju je podržavao. Iako nije bio prvi kaudiljo (vojni vođa) Meksika, bio je među prvima.

Bio je general i predsednik više puta u toku svoje turbulentne 40-godišnje karijere. Bio je predsednik u jedanaest neuzastopnih prilika u periodu od 22 godine. Kao bogati zemljoposednik, izgradio je čvrstu političku bazu u važnom lučkom gradu Verakruzu. Bio je vojni heroj; žudeo je za svojom slavom i slavom svoje vojske i stalno ju je obnavljao posle velikih gubitaka. Kao hrabar vojnik i lukav političar, dominirao je periodom koji istoričari često nazivaju „doba Santa Ane“. Istoričari takođe za njega tvrde da je možda „najvažniji stanovnik današnjeg crnog meksičkog panteona onih koji su izneverili državu“. Njegova centralistička politika i vojni neuspesi su doveli do toga da Meksiko izgubi više od polovine svoje teritorije, počevši sa Teksaškom revolucijom, a končavši se Meksičkom predajom 1848. nakon Američko-meksičkog rata. Poznat je po velikim pobedama, uključujući uspešan otpor nastojanju Španaca da ponovo uspostave vlast u Meksiku (1829), ali i po sramnim neuspesima, poput onoga kada ga je u San Hasintu zarobio Sem Hjuston za vreme teksaške pobune (1836). Kada je izbio Meksički rat, pregovarao je s predsednikom SAD Džejmsom K. Polkom u nastojanju da iznudi mir, ali je po povratku u Meksiko poveo meksičke trupe protiv američkih snaga (1846-47), posle čega je prognan.

Kada je Maksimilijan proglašen za meksičkog cara, Santa Ana je svoje profesionalne usluge ponudio i novom caru i njegovim protivnicima, ali su ga obe strane odbile. Živeo je u inostranstvu od 1855. do 1874, a onda se vratio u Meksiko i umro u siromaštvu.