Златибор (планина)
Златибор, планина која се простире на површини од око 1000 км2, дугачка је 30 км, а широка и до 15 км. Пружа се правцем сјеверозапад-југоисток. Највиши врх је Торник (1496 м). Златибор се простире између 43° 31' Н и 43° 51' Н, и између 19° 28' Е и 19° 56' Е. Познато је љетовалиште и зимовалиште, као и климатско љечилиште. Златибор се налази на сјеверном дијелу области зване Стари Влах, граничне области између Рашке, Херцеговине и Босне. Лежи у областима општина Чајетине, Ужица и Нове Вароши у Златиборском округу. Административни центар Златибора је варошица Чајетина, али центар Златибора у сваком другом погледу - осим административном - је градић Краљеве Воде (Златибор), познато туристичко мјесто.
Села која се налазе на самом Златибору су: Алин Поток, Бијела Ријека, Бранешци, Бурађа, Голово, Гостиље, Доброселица, Драглица, Дренова, Жељине, Јабланица, Јасеново, Кремна, Крива Ријека, Кућани, Љубиш, Мокра Гора, Мушвете, Негбина, Ојковица, Око, Рибница, Рожанство, Рудине, Семегњево, Сирогојно, Сјеништа, Стубло, Трнава, Увац, Шљивовица и др. На обронцима Златибора, тј. на прелазима ка сусједним планинама - Тари, Пониквама, Јадовику, Мучњу - налазе се села Биоска, Врутци, Равни, Дрежник, Дријетањ, Збојштица, Качер, Мачкат, Никојевићи, Љубање, Скржути, Стапари, Трипкова и др.
Јужна и источна граница Златибора су природне - то су ријеке Увац и Велики Рзав. На западу се Златибор граничи са Босном, селима Мокром Гором, Семегњевом и Јабланицом. Златибор је одувијек имао велики погранични значај. На брду Цигли код Јабланице и данас се распознаје граница Србије са двјема царевинама - Аустро-Угарском и Турском.
Златибор се налази на пола пута од Београда до црногорског и дубровачког приморја. Преко њега прелазе многи значајни магистрални путеви и пруге, међу којима је и пруга Београд-Бар. Најближи већи град је Ужице.
Није познато како се Златибор звао у најстарије вријеме. У средњем вијеку, овај крај се налазио у оквиру жупе Рујно, административне области Рашке, па је и цијели Златибор носио такво име. Оно потиче од кржљаве биљке руја која се користила за бојење (штављење) коже и извозила се у Дубровник, а данас расте по селима Семегњеву, Стублу и Увцу. Од XVIII вијека, све више се користи назив Златибор, а и 1855-те године је, приликом нове административне подјеле Србије, Рујански срез подијељен на Ариљски и Златиборски, па име Златибор доспијева и у званична документа. Постоје три предања о постанку имена Златибора. Једно каже да је то име настало од златне боје пашњака на Златибору (што није сасвим вјероватно, јер златиборски пашњаци нису толико стари), друго да су се досељеници из Црне Горе и Херцеговине на Златибор хвалили богатством борове шуме, говорећи: "Златан је то бор!", а треће предање (вјероватно најтачније) каже да је то име постало од једне веома ријетке врсте бијелог бора, тзв. златног бора, чије је научно име Пинус Силвестрис Вариегата Златиборица, по сарајевском инжињеру Салиху Омановићу. Златног бора још само има у селу Негбини и стављен је под заштиту државе.
Фауна
[уреди | уреди извор]На Златибору, подручју од изузетног значаја за птице, забележено је присуство 154 заштићене врсте (42% од свих до сада регистрованих врста у Србији), од тога 127 строго заштићених и 27 заштићених врста) од којих 19 има статус ловне дивљачи. Посебно значајне врсте птица су из групе грабљивица (сури орао, сиви соко, орао змијар, бјелоглави суп, црни лешинаар), затим лештарка, камењарка, прдавац, шумска шљука, а претпоставља се и ширење популације великог тетреба са Таре, преко Шаргана и Виогора на Златибор.
На подручју стално или повремено живи око 38 врста сисара (што тренутно чини 40% врста, које су до сада на било који начин регистроване на територији Републике Србије), највише глодара (13 врста), затим звијери (12 врста, од којих су три под строгом заштитом: видра, мрки медвјед и шарени твор) и бубоједи, а од слијепих мишева за сада су констатоване само три врсте.
Херпетофауну чини 19 врста (38,30% од укупног броја врста које насељавају територију Републике Србије) и то 8 врста водоземаца (шарени даждевњак, обични мрмољак, жутотрби мукач, обична крастача, зелена крастача, гаталинка, шумска жаба и зелена жаба) и 11 врста гмизаваца (слепић, зидни гуштер, ливадски гуштер, кратконоги гуштер, зелембаћ, белоушка, рибарица, степски смук, обични смук, смукуља и поскок). Све врсте херпетофауне, осим зидног гуштера и зелембаћа, имају одређени заштитни статус на националном нивоу.
У ихтиофауни подручја евидентирано је 19 врста риба од којих су двије строго заштићене (вијуница, лињак) и 13 је у категорији заштићених. Неколико врста нису аутохтоне за воде Златибора већ су унијете порибљавањем у Рибничку акумулацију и поједине водотоке (лињак, деверика, буцов, сом, шаран, шкобаљ, мрена, бодорка).
Међу представницима из реда лептира најбројније су високопланинске врсте степских и ливадских станишта. Поред директно угрожених врста издвајају се оне којима је ово подручје граница ареала, што указује на важност заштите њихових станишта. Такве су: Понтиа даплидице (Линнаеус, 1758) – западна граница ареала и Цолиас хyале (Линнаеус, 1758) – јужна граница ареала (Пиеридае). Издвојена је и једна јужнобалканска врста, Лyцаена цанденс (Херрицх-Сцхаффер, 1844) (Лyцаенидае). Непоходно је поменути и Qуерцусиа qуерцус (Линнаеус, 1758) (Лyцаенидае) искључиво монофагну врсту која насељава храстове шуме, стога представља осетљиву врсту.[1]
Туризам
[уреди | уреди извор]- Главни чланак: Туризам на Златибору
Планинска љепотица у југозападном дијелу Србије била је одредиште доконих и богатих још од средине седамнаестог вијека, мјесто привременог боравка оних који су, прије свега, трагали за здрављем, али и за благодјетним миром златиборских падина на којима се очи одмарају, а тијело пуни енергијом.
Ипак, прави туризам се развио тек када је на Златибор дошла једна крунисана глава, краљ Србије Александар Обреновић.
У почетку је најинтересантнија била Краљева Вода, мјесто на ком је Његово Краљевско Величанство ручало, али су се убрзо прочули и други златиборски висови: Палисад, Рибница, Око.
А онда је, 1905-те године, на Златибор, по здравље, дошао још један краљ Србије, Петар Први Карађорђевић. Након његовог боравка саграђени су и први велики објекти: хотел "Краљева вода" - данашњи конгресни центар "Србија" - вила "Чигота" и пекара.
Златибор се налази у самом "средишту" Србије. Растојање од ове планине до Београда је 230 км, до Новог Сада 300 км - баш колико и до Јадранског мора. Преко Златибора води магистрала од Београда ка приморју, директне аутобуске линије су успостављене са Новим Садом, Београдом, Нишом, Јагодином и другим градовима. Преко Златибора, а дијелом и кроз његов масив, пролази жељезничка пруга Београд-Бар.
Златибор је, прије свега, планина изузетне љепоте, пријатне климе, пространих пропланака, бујних пашњака, водом богатих планинских потока.
"Ружа вјетрова" се расцвјетава управо над Златибором. Љета су топла, а зиме благе. Кише падају релативно често, а снијега има од октобра до маја.
Заштићено подручје
[уреди | уреди извор]| Парк природе Златибор | |
|---|---|
 | |
| Локација | Златиборски округ,  Србија |
| Најближи град | Чајетина, Ужице, |
| Координате | 43°31′00″Н 19°28′00″Е / 43.51667°Н 19.46667°Е |
| Површина | 419,23 км² (162 ми² ) |
| Оснивање | 2017. године[2] |
| Управитељ | Шумска газдинства „Ужице“ и „Пријепоље“, односно Радна јединица „Парк природе Златибор“ са сједиштем на Златибору. |
Подручје Златибора уредбом Владе РС ставлјено је под заштиту као Парк природе Златибор са основним карактеристикама:
- заштићено је подручје од 2017. године[1]
- Ι категорија заштите - заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја.
- врста заштите - Предио изузетних одлика, што одговара ИУЦН-овој категорији заштићеног подручја: V - Заштићени пејзаж
- режим зажтите: I степеном обухваћено 1.968,89 ха (4,69 %), II степеном 19.255,59 ха (45,93%) и III степеном 20.698,78 ха (49,38%) укупне површине подручја
- површина: 41.923,26 ха, од чега је 18.158,83 ха (43,31%) у државном власништву, 23.582,42 ха (56,25%) у приватном, 93,68 ха (0,22%) у јавном, 74,85 ха (0,18%) у друштвеном, 13,48 ха (0,04%) у другим облицима власништва,
- управљач: Шумска газдинства „Ужице“ и „Пријепоље“, односно Радна јединица „Парк природе Златибор“ са сједиштем на Златибору.
- мјеста: Чајетина, Ужице, Нова Варош и Прибој
Повезано
[уреди | уреди извор]- Планине у Србији
- Златибор (насеље)
- Чајетина
- Становништво и насеља Златибора
- Златиборски говор
- Креманско пророчанство
- Шарганска осмица
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 „Парк природе Златибор”. Златибор - туристичка организација - златибор.орг.рс. Приступљено 9. 2. 2021.
- ↑ „Заштићени пејзажи у Србији - Златибор”. Свјетска база података заштићених подручја - WДПА - www.протецтедпланет.нет. Приступљено 10.10. 2021.
