Пређи на садржај

Закхеј

Извор: Wikipedija
Захеј на дрвету смокве чека Исуса.

Закеј, Захеј или Закхеј (хеб. זכי - чист, исправан[1]; гр. Ζακχαῖος, Закцхаиос) је био шеф јерихонских публикана (римских порезника), који је постао Исусов ученик и хришћански апостол.

Прича о сусрету Закхеја и Исуса се налази у 19. глави еванђеља по Луки.

Захеј је био цариник и пошто је убирао порез од Јевреја, а за потребе Римског царства, био је презрен и није био омиљен у народу. Ипак, желео је да види Исуса када је пријехао у Јерихон, али пошто је био малог раста није могао да га види кроз светину. Зато се досетио да се попне на дрво смокве, али му је Исус пришао и замолио га да сиђе, те су посетили његов дом. Ово је навукло још већу мржњу према Захеју, али и према Христу.[2] Према предању, Исус је посетио Зехејев дом и донео му спасење, а Захеј се покајао и постао следбеник апостола Петра, који га је поставио за бискупа у палестинској Кесарији, где је верно служио еванђељу и мирно скончао.[3]

Тумачења

[уреди | уреди извор]
Захејево дрво у Јерихону.

Према сајту Српске православне цркве, сам чин пењања на дрво говори много о Захеју. Наиме, римски службеник на високом положају није презао од тога да буде понижен и изложи се руглу околине. То се тумачи као искрена жеља да види истинског верског учитеља и као богобојажљивост. Због тога га је Исус наградио посетом његовој кући, због чега је окупљени народ протествовао. Након тога се Захеј искрено покајао и понудио Христу да половину свог имања поклони сиромашнима. Зато га је Исус назвао сином Абрахама. Према црквеном тумачењу, поука ове приче је да је Захеја спасило покајање, исповест и промена живота, који је постао посвећен вери.[4]

Српска православна црква слави га 20. априла по јулијанском, а 3. маја по грегоријанском календару. Пред почетак ускршњег поста постоје и четири припремне седмице. Прва од њих је Захејева.[5]

Литература

[уреди | уреди извор]