Пређи на садржај

Зајам

Извор: Wikipedija

Зајам је дефинисан уговором о зајму. Тим уговором се једно лице (зајмодавац) обавезује да другом лицу (зајмопримцу) преда у својину одређени износ новца или других заменљивих ствари, а зајмопримац се обавезује да исти износ новца односно предмет исте врсте и квалитета врати зајмодавцу у одређеном року, са накнадом или без накнаде.[1]

Основне особине уговора о зајму

[уреди | уреди извор]
Аверс облигације Државног зајма за развиће пољопривреде СССР, 1953. године

Уговор о зајму је неформалан уговор. Међутим, уговорне стране могу одлучити да га закључе у писменој форми и тако му дају формалан карактер. “Воља за закључење уговора може се изјавити речима, уобичајним знацима или другим понашањем из кога се са сигурношћу може закључити о њеном постојању”.[2] Уговор о зајму је двострано обавезан, тако да зајмодавац преузима обавезу да преда ствар која је предмет уговора, а зајмопримац треба да врати зајам и плати камату уколико је она дефинисана уговором (уколико је уговор теретан). Обавезе уговарача се не испуњавају истовремено, већ, по природи овог уговора, прво обавезу испуњава зајмодавац, тиме што зајмопримцу предаје ствар која је предмет уговора, а зајмопримац своју обавезу испуњава касније, по истеку времена које је уговорено, када враћа исту количину ствари исте врсте и квалитета, са каматом уколико је уговорена.[3][4] Ако у зајма није дат новац, а уговорено је да ће зајмопримац вратити зајам у новцу, износ дуга у новцу одређује се према вредности које су позајмљене ствари имале у време њихове предаје зајмопримцу. Исто правило које важи за неновчани зајам који се враћа у новцу важи и за случај када није могуће вратити исту количину ствари, исте врсте и истог квалитета.[5]

Битни елементи уговора о зајму

[уреди | уреди извор]

Предмет уговора

[уреди | уреди извор]

Предмет зајма представља битан елемент овог уговора, тако да без прецизно назначеног предмета (одређеног износа новца или других заменљивих ствари) уговор о зајму не постоји. Предмет уговора о зајму осим новца (који представља типичну заменљиву ствар) могу бити и друге заменљиве ствари. То су ствари одређене по роду (генеричне) које се из скупине ствари издвајају управо по роду, мери и броју. Данас се уговор о зајму може закључити и за будућу ствар.[3]

Време трајања уговора

[уреди | уреди извор]

Време трајања уговора,односно рок враћања зајма је битан елемент уговора о зајму. Уговорене стране утврђују рок у ком је зајмопримац обавезан да врати предмет зајма. Уколико није утврђен рок за враћање зајма, правило је да се предмет зајма врати по истеку примереног рока. Примерни рок представља време које је оптимално за испуњење неке уговорне обавезе. Код враћања зајма закон одређује доњу границу примерног рока, која не може бити краћа од два месеца.[6]

Накнада (камата или интерес) је битан део уговора уколико је закључен уговор о зајму са накнадом. Камата представља новчану надокнаду код новчаних зајмова, али обухвата и накнаду и у другим заменљивим стварима, не само у новцу.[7]

Обавезе зајмодавца

[уреди | уреди извор]

Основна обавеза зајмодавца је предаја зајмопримцу уговорене своте новца или уговорене количине ствари. Рок предаје се уговара и у том року зајмодавац је дужан да изврши предају. Уколико рок није одређен, по закону предаја се извршава онда када то затражи зајмопримац. У случају пропасти и оштећења ствари пре него што се предају зајмопримцу, зајмодавац се не може ослободити обавезе. Зајмодавац мора да надокнади штету зајмопримцу, због материјалних недостатака позајмљених ствари, уколико је био упознат са недостацима позајмљених ствари, а о њима није обавестио зајмопримца.[8] “Ако се покаже да су материјалне прилике зајмопримца такве да је неизвесно да ли ће он бити у стању да врати зајам, зајмодавац може одбити да изврши своју обавезу предаје обећаних ствари, ако у време закључења уговора није то знао, као и ако се погоршање зајмопримчевих материјалних прилика догодило после закључења уговора. Али, он је дужан да изврши своју обавезу ако му зајмопримац или ко други за њега пружи довољно обезбеђење.”[9]

Обавезе зајмопримца

[уреди | уреди извор]

Основна обавеза зајмопримца је да врати предмет зајма из уговора о зајму. Закон налаже да зајмопримац треба да врати исту количину ствари, исте врсте и истог квалитета. Уколико је уговором дефининисана и камата, зајмопримац има обавезу да у одређеном року плати камату. Уколико у зајам није дат новац, а у уговору је назначено да зајмопримац враћа зајам у новцу, зајмодавац има право да одлучи да ли ће зајам вратити у стварима или новцу који одговара вредности позајмљених ствари.[10] "Зајмопримац може одустати од уговора пре него што му зајмодавац преда одређене ствари, али ако би због тога било какве штете за зајмодавца,дужан је накнадити је”.[11] “Зајмопримац може вратити зајам и пре рока одређеног за враћање, али је дужан обавестити зајмодавца унапред о својој намери и надокнадити му штету”.[12]

Плаћање зајма

[уреди | уреди извор]

Већина типичних форми отплате зајма представља потпуно амортизована плаћања у којима свака месечна рата има исти износ током времена.[13]

Фиксна месечна отплата P зајма од L током n месеци и месечном каматном стопом c је:

Злоупотребе у кредитирању

[уреди | уреди извор]

Предаторско кредитирање је једна форма злостављања у одобравању кредита. Тиме је обично обухваћено одобравање зајма како би се дужник ставио у позицију којом се може стећи предност над њим; хипотекарно кредитирање клијената са лошом кредитном историјом.[14] и позајмљивање до плате[15] су два примера, где зајмодавац није овлашћен или регулисан, зајмодавац се може сматрати зеленашом.

Лихварство је различита форма злоупотребе, где зајмодавац наплаћује прекомерну камату. У различитим временским периодима и културама, прихватљива каматна стопа је варирала, од никаквог интереса до неограничених каматних стопа. Кредитне картице у неким земљама су оптужене од стране потрошачких организација за кредитирање лихварских каматних стопа и зарађивање новца из фриволних „додатних наплата”.[16]

Повезано

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ЗОО чл.557
  2. ЗОО члан 28. став 1.
  3. 3,0 3,1 пп. 453, D. Симоновић
  4. пп. 628, С. Перовић
  5. пп. 454, D. Симоновић
  6. пп. 453-457, D. Симоновић
  7. пп. 639, С. Перовић
  8. пп. 455-456, D. Симоновић
  9. ЗОО чл.560
  10. пп. 456-457, D. Симоновић
  11. ЗОО чл.564
  12. ЗОО чл.565
  13. Гуттентаг, Јацк (6. 10. 2007). „Тхе Матх Бехинд Yоур Хоме Лоан”. Тхе Wасхингтон Пост. Приступљено 11. 5. 2010. 
  14. „Предаторс трy то стеал хоме”. [ЦНН]. 18. 4. 2000. Приступљено 7. 3. 2018. 
  15. Хорслеy, Сцотт; Арнолд, Цхрис (2. 6. 2016). „Неw Рулес То Бан Паyдаy Лендинг 'Дебт Трапс'”. Натионал Публиц Радио. Приступљено 7. 3. 2018. 
  16. „Цредит цард холдерс паy Рс 6,000 цр 'еxтра'”. Тхе Финанциал Еxпресс (Индиа) (Цхеннаи, Индиа]). 3. 5. 2007. Архивирано из оригинала на датум 20. 01. 2019. Приступљено 20. 01. 2019. 

Литература

[уреди | уреди извор]