Зајам
Овај чланак или један његов дио није преведен или је само дјелимично преведен. Ако сматрате да сте способни превести га, погледајте како уређивати чланак, кликните на линк уреди и преведите га водећи рачуна о стандардима Wикипедије и српскохрватског језика. |
Зајам је дефинисан уговором о зајму. Тим уговором се једно лице (зајмодавац) обавезује да другом лицу (зајмопримцу) преда у својину одређени износ новца или других заменљивих ствари, а зајмопримац се обавезује да исти износ новца односно предмет исте врсте и квалитета врати зајмодавцу у одређеном року, са накнадом или без накнаде.[1]
Основне особине уговора о зајму
[уреди | уреди извор]Уговор о зајму је неформалан уговор. Међутим, уговорне стране могу одлучити да га закључе у писменој форми и тако му дају формалан карактер. “Воља за закључење уговора може се изјавити речима, уобичајним знацима или другим понашањем из кога се са сигурношћу може закључити о њеном постојању”.[2] Уговор о зајму је двострано обавезан, тако да зајмодавац преузима обавезу да преда ствар која је предмет уговора, а зајмопримац треба да врати зајам и плати камату уколико је она дефинисана уговором (уколико је уговор теретан). Обавезе уговарача се не испуњавају истовремено, већ, по природи овог уговора, прво обавезу испуњава зајмодавац, тиме што зајмопримцу предаје ствар која је предмет уговора, а зајмопримац своју обавезу испуњава касније, по истеку времена које је уговорено, када враћа исту количину ствари исте врсте и квалитета, са каматом уколико је уговорена.[3][4] Ако у зајма није дат новац, а уговорено је да ће зајмопримац вратити зајам у новцу, износ дуга у новцу одређује се према вредности које су позајмљене ствари имале у време њихове предаје зајмопримцу. Исто правило које важи за неновчани зајам који се враћа у новцу важи и за случај када није могуће вратити исту количину ствари, исте врсте и истог квалитета.[5]
Битни елементи уговора о зајму
[уреди | уреди извор]Предмет уговора
[уреди | уреди извор]Предмет зајма представља битан елемент овог уговора, тако да без прецизно назначеног предмета (одређеног износа новца или других заменљивих ствари) уговор о зајму не постоји. Предмет уговора о зајму осим новца (који представља типичну заменљиву ствар) могу бити и друге заменљиве ствари. То су ствари одређене по роду (генеричне) које се из скупине ствари издвајају управо по роду, мери и броју. Данас се уговор о зајму може закључити и за будућу ствар.[3]
Време трајања уговора
[уреди | уреди извор]Време трајања уговора,односно рок враћања зајма је битан елемент уговора о зајму. Уговорене стране утврђују рок у ком је зајмопримац обавезан да врати предмет зајма. Уколико није утврђен рок за враћање зајма, правило је да се предмет зајма врати по истеку примереног рока. Примерни рок представља време које је оптимално за испуњење неке уговорне обавезе. Код враћања зајма закон одређује доњу границу примерног рока, која не може бити краћа од два месеца.[6]
Накнада
[уреди | уреди извор]Накнада (камата или интерес) је битан део уговора уколико је закључен уговор о зајму са накнадом. Камата представља новчану надокнаду код новчаних зајмова, али обухвата и накнаду и у другим заменљивим стварима, не само у новцу.[7]
Обавезе зајмодавца
[уреди | уреди извор]Основна обавеза зајмодавца је предаја зајмопримцу уговорене своте новца или уговорене количине ствари. Рок предаје се уговара и у том року зајмодавац је дужан да изврши предају. Уколико рок није одређен, по закону предаја се извршава онда када то затражи зајмопримац. У случају пропасти и оштећења ствари пре него што се предају зајмопримцу, зајмодавац се не може ослободити обавезе. Зајмодавац мора да надокнади штету зајмопримцу, због материјалних недостатака позајмљених ствари, уколико је био упознат са недостацима позајмљених ствари, а о њима није обавестио зајмопримца.[8] “Ако се покаже да су материјалне прилике зајмопримца такве да је неизвесно да ли ће он бити у стању да врати зајам, зајмодавац може одбити да изврши своју обавезу предаје обећаних ствари, ако у време закључења уговора није то знао, као и ако се погоршање зајмопримчевих материјалних прилика догодило после закључења уговора. Али, он је дужан да изврши своју обавезу ако му зајмопримац или ко други за њега пружи довољно обезбеђење.”[9]
Обавезе зајмопримца
[уреди | уреди извор]Основна обавеза зајмопримца је да врати предмет зајма из уговора о зајму. Закон налаже да зајмопримац треба да врати исту количину ствари, исте врсте и истог квалитета. Уколико је уговором дефининисана и камата, зајмопримац има обавезу да у одређеном року плати камату. Уколико у зајам није дат новац, а у уговору је назначено да зајмопримац враћа зајам у новцу, зајмодавац има право да одлучи да ли ће зајам вратити у стварима или новцу који одговара вредности позајмљених ствари.[10] "Зајмопримац може одустати од уговора пре него што му зајмодавац преда одређене ствари, али ако би због тога било какве штете за зајмодавца,дужан је накнадити је”.[11] “Зајмопримац може вратити зајам и пре рока одређеног за враћање, али је дужан обавестити зајмодавца унапред о својој намери и надокнадити му штету”.[12]
Плаћање зајма
[уреди | уреди извор]Већина типичних форми отплате зајма представља потпуно амортизована плаћања у којима свака месечна рата има исти износ током времена.[13]
Фиксна месечна отплата P зајма од L током n месеци и месечном каматном стопом c је:
Злоупотребе у кредитирању
[уреди | уреди извор]Предаторско кредитирање је једна форма злостављања у одобравању кредита. Тиме је обично обухваћено одобравање зајма како би се дужник ставио у позицију којом се може стећи предност над њим; хипотекарно кредитирање клијената са лошом кредитном историјом.[14] и позајмљивање до плате[15] су два примера, где зајмодавац није овлашћен или регулисан, зајмодавац се може сматрати зеленашом.
Лихварство је различита форма злоупотребе, где зајмодавац наплаћује прекомерну камату. У различитим временским периодима и културама, прихватљива каматна стопа је варирала, од никаквог интереса до неограничених каматних стопа. Кредитне картице у неким земљама су оптужене од стране потрошачких организација за кредитирање лихварских каматних стопа и зарађивање новца из фриволних „додатних наплата”.[16]
Повезано
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ ЗОО чл.557
- ↑ ЗОО члан 28. став 1.
- ↑ 3,0 3,1 пп. 453, D. Симоновић
- ↑ пп. 628, С. Перовић
- ↑ пп. 454, D. Симоновић
- ↑ пп. 453-457, D. Симоновић
- ↑ пп. 639, С. Перовић
- ↑ пп. 455-456, D. Симоновић
- ↑ ЗОО чл.560
- ↑ пп. 456-457, D. Симоновић
- ↑ ЗОО чл.564
- ↑ ЗОО чл.565
- ↑ Гуттентаг, Јацк (6. 10. 2007). „Тхе Матх Бехинд Yоур Хоме Лоан”. Тхе Wасхингтон Пост. Приступљено 11. 5. 2010.
- ↑ „Предаторс трy то стеал хоме”. [ЦНН]. 18. 4. 2000. Приступљено 7. 3. 2018.
- ↑ Хорслеy, Сцотт; Арнолд, Цхрис (2. 6. 2016). „Неw Рулес То Бан Паyдаy Лендинг 'Дебт Трапс'”. Натионал Публиц Радио. Приступљено 7. 3. 2018.
- ↑ „Цредит цард холдерс паy Рс 6,000 цр 'еxтра'”. Тхе Финанциал Еxпресс (Индиа) (Цхеннаи, Индиа]). 3. 5. 2007. Архивирано из оригинала на датум 20. 01. 2019. Приступљено 20. 01. 2019.
Литература
[уреди | уреди извор]- Драгољуб Симоновић, “Уговорна читанка”, друго измењено и допуњено издање; Београд: Службени гласник. 2011. ИСБН 978-86-519-0808-1. пп.
- Слободан Перовић, "Облигационо право", прва књига; Београд : Привредна штампа, 1980.
- Текст Закона о облигационим односима
- Тереса Болдт (2005-06-03). ФФЕЛП Цонсолидатион фор Студентс Енроллед ор Ин-Граце: А Хоw-То Гуиде фор Финанциал Аид Администраторс. Натионал Студент Лоан Програм. Архивирано из оригинала на датум 2006-10-05. Приступљено 2007-02-15.
- Бурд, Степхен (2005-08-05). „Хоусе Цоммиттее Аппровес Билл то Еxтенд Хигхер Едуцатион Ацт.”. Цхроницле оф Хигхер Едуцатион.
- „Федерал Лоан Цонсолидатион”. Пеппердине Университy Сцхоол оф Лаw. 2006. Архивирано из оригинала на датум 2007-11-24. Приступљено 2007-02-15.
- „Федерал Лоан Цонсолидатион”. Нортхwестерн Университy Оффице оф Ундерградуате Финанциал Аид. 2006. Архивирано из оригинала на датум 2005-06-03. Приступљено 2007-02-15.
- „Елигибилитy фор Аид ФАQ”. Приступљено 2014-03-25.
- „Иф yоу wант то кееп рецеивинг yоур федерал студент аид, маке суре yоу стаy елигибле”. студентаид.ед.гов. Приступљено 2016-09-02.
- „Арцхивед цопy”. Оффице оф Натионал Друг Цонтрол Полицy. Архивирано из оригинала на датум 2017-01-23. Приступљено 2015-06-24.
- „Тyпес оф Финанциал Аид”. УС Департмент оф Едуцатион. Приступљено Јануарy 14, 2021.
- Томпор, Сусан (Аугуст 28, 2016). „Оцт. 1 ис а неw кицкофф фор ФАФСА хеадацхес: Wхат до yоу до неxт?”. Детроит Фрее Пресс. Приступљено Јануарy 5, 2017.
- Wестон, Лиз (Новембер 11, 2013). „Цоллегес Маy Пенализе Студентс Овер Преференце он Финанциал Аид Апплицатионс”. Реутерс. Приступљено Јануарy 12, 2016.
- Ривард, Рy (Оцтобер 28, 2013). „Усинг ФАФСА Агаинст Студентс”. Инсиде Хигхер Ед. Приступљено Јануарy 12, 2016.
- „Суммарy оф Цхангес фор тхе Апплицатион Процессинг Сyстем 2016 2017”. УС Департмент оф Едуцатион. Децембер 2015. Архивирано из оригинала на датум 11. 12. 2015. Приступљено Јануарy 12, 2016. »(сее паге 3:) "....Wе хаве десигнед а солутион фор 2016-2017 тхат аллоwс ус то сенд ан ИСИР то еацх сцхоол листед он тхе студент’с рецорд анд онлy инцлуде тхе Федерал Сцхоол Цоде оф тхе сцхоол рецеивинг тхе ИСИР.."«
- „Wхат ис тхе Студент Аид Репорт (САР)?”. УС Департмент оф Едуцатион. Архивирано из оригинала на датум 31. 10. 2019. Приступљено Јануарy 12, 2016.
- Доуглас-Габриел, Даниелле (Април 15, 2020). „Ас цоллегес браце фор финанциал аид аппеалс, тхере'с а неw тоол то хелп студентс филе тхем”. Тхе Wасхингтон Пост. Приступљено Април 19, 2020.
- Хоовер, Ериц (2020-04-15). „Финанциал-Аид Аппеалс Аре Мyстериоус. Тхис Тоол Wас Буилт то Симплифy Тхем.” (ен-УС). Тхе Цхроницле оф Хигхер Едуцатион. ИССН 0009-5982. Приступљено 2020-04-19.
- „Иф I wант то апплy то море тхан тен цоллегес, wхат схоулд I до?”. Унитед Статес Федерал Говернмент. Приступљено 2021-01-19.
- „2015-2016 Федерал Пелл Грант Паyмент анд Дисбурсемент Сцхедулес”. Архивирано из оригинала на датум 13. 05. 2017. Приступљено 14. 09. 2022.
- „ФАФСА Гуиде: Хоw то Гет Фрее Монеy фор Цоллеге”.
- „Цонгресс Јуст Маде Ит а Лот Еасиер то Апплy фор Финанциал Аид”. 22 Дец 2020.
- „Гуарантор мортгагес - Wхицх?” (ен). www.wхицх.цо.ук. 20 Јулy 2015. Приступљено 2017-03-13.
- „Имплементатион оф тхе Емергенцy Лоан Гуарантее Ацт”. УС говернмент. Приступљено 26 Оцтобер 2018.
- Клеин, Ллоyд. Ит'с ин тхе цардс: цонсумер цредит анд тхе Америцан еxпериенце (Греенwоод Публисхинг Гроуп, 1999);
- Лее, Јинкоок, анд Кyоунг‐Нан Кwон. "Цонсумерс’ усе оф цредит цардс: Сторе цредит цард усаге ас ан алтернативе паyмент анд финанцинг медиум." Јоурнал оф Цонсумер Аффаирс 36.2 (2002): 239-262.
- Манделл, Леwис. Тхе цредит цард индустрy: а хисторy (Тwаyне Публисхерс, 1990).
- Маннинг, Роберт D. Цредит цард натион: Тхе цонсеqуенцес оф Америца'с аддицтион то цредит (Басиц Боокс, 2001).
- Маррон, Доннцха. Цонсумер цредит ин тхе Унитед Статес: А социологицал перспецтиве фром тхе 19тх центурy то тхе пресент (Палграве Мацмиллан, 2009).
- Монтгомерие, Јохнна (2006). „Тхе финанциализатион оф тхе Америцан цредит цард индустрy”. Цомпетитион & Цханге 10 (3): 301–319.
- Сцотт, Роберт Х. "Цредит цард усе анд абусе: а Веблениан аналyсис." Јоурнал оф Ецономиц Иссуес (2007): 567–574. онлине