Пређи на садржај

Wikipedija:Биографије живих особа

Извор: Wikipedija
Политика Wикипедије
Глобални принципи
Шта Wикипедија није
Игнориши сва правила
Стандарди који се тичу садржаја
Неутрална тачка гледишта
Проверљивост
Без оригиналног истраживања
Биографије живих људи
Рад са другима
Учтивост
Без личних напада
Без правних претњи
Консензус
Решавање сукоба
Више
Списак правила
Списак смерница

Корисници морају добро припазити када пишу чланак о биографијама живућих особа и/или кад укључују било какав материјал који је повезан са живим особама. То захтијева висок ступањ обазривости према дотичним особама, а притом се подразумијева да се ниједна смјерница или правило Wикипедије не смије прекршити.

Како каже Јиммy Wалес, Wикипедијини чланци требају бити правилно написани и вјеродостојни, посебно ако се ради о живим особама. Будите врло темељити и редовито попишите изворе с којих сте преузели дотичне податке. Чланци или подаци у чланцима који садрже контроверзне појединости, било у негативном или позитивном свјетлу, а немају пописане вјеродостојне изворе, тренутачно требају бити обрисани из чланака, страница за разговор и сурадничких страница, једноставно речено, Wикипедијине базе података.

Разумно писање

[уреди | уреди извор]

Wикипедијини чланци о живим особама могу нашкодити животу, приватном и јавном, те особе.

Заклада Јиммyја Wалеса прима оправдане оптужбе због тога што су бројни читачи узрујани ширењем непрецизних и неточних информација у чланцима. Успјешно рјешавање ових жалби читача осјетљива је ствар.

Један од начина рјешавања овога проблема покушај је да особе о којима се ради пишу властиту биографију на Wикипедији. Но, те особе најчешће нису упознате са смјерницама Wикипедије и често су субјективне. Корисници који нису упознати с тим да дотична особа уређује чланак о себи враћају чланке на претходну иначицу због неwикипедизираног начина писања и субјективности. То може довести до уређивачких ратова, иако су оба корисника радила у најбољој намјери.

Према томе, корисници који пишу о биографијама живих особа морају строго пазити на сљедеће кључне смјернице и правила:

  • Чланак сам по себи мора бити писан с високим ступњем осјетљивости и са строгим придржавањем свих смјерница;
  • Ако особа о којој чланак говори сама уређује чланак, битно је пристојно комуницирати и одржавати добре односе с том особом, а касније, након што та особа заврши уређивање, потребно је дотични чланак wикипедизирати;
  • Ако неки непријављени корисник (ИП) бланка (српскохрв. уклони) чланак или дио чланка, немојте поступати агресивно чим видите тај едит; можда се ради управо о томе да је дотична особа избрисала неистине о себи. Најпаметније је започети дијалог са корисником под том адресом и онда видјети што и како даље. Ако је то уистину та особа, договорите се о најточнијој верзији, а ако је то вандал, вратите страницу на пријашњу исправну иначицу.

Стил писања

[уреди | уреди извор]

Биографије живих особа морају бити писане на конзервативан, одговоран, неутралан, енциклопедијски начин. Лоше написане биографије које не користе Wикипедији као спремишту опћекорисних података требају бити брисане.

Чланак треба добро документирати оно што је нека особа написала о особи о којој се пише у Wикипедији, и то у неком извору, било да је написан од стране неке сасвим за чланак непознате особе или пак од саме особе, што није ријеткост, јер данас свака имало познатија особа има властиту страницу на Интернету. Стил писања треба бити неутралан, поткријепљен чињеницама, те мора заобилазити новинарски приступ.

Отклањање изворима непокривених и лоше покривених контроверзних материјала

[уреди | уреди извор]

Корсиници требају брисати све контроверзне материјале о живим особама који су или непокривени изворима, или се ослањају на изворе који никако не задовољавају Wикипедијине критерије, или су властита интерпретација корисника који је придоносио чланку. У случајевима гдје су информације непокривене изворима или су лоше покривене једини садржај чланка, Wикипедијини администратори требају брисати читав чланак, налазио се он на корисничкој страници за разговор, Пијаци или у главном именском простору. Ако исти корисник, пријављен или непријављен, намјерно и опетовано крши правила, може бити блокиран. Такођер, администратори требају брисати све чланке у којима читав садржај нарушава начело неутралног гледишта.

Јимбо је рекао: Не могу никако ово довољно нагласити. Постоји огромна забуна међу корисницима да оно чуо сам то негдје и ставио у Wикипедију заслужује предложак који позива на покривање изворима. Криво. Треба бити брисано, агресивно, осим ако се извор не појави. Ово вриједи за све информације, но особито вриједи кад је ријеч о негативним појединостима из биографија живих особа. Осим тога, рекао је и: Прави људи укључени су у овај пројект, и управо они могу бити повријеђени и Вашим ријечима! Ми нисмо жути тисак, ми смо енциклопедија!

Поуздани извори

[уреди | уреди извор]

Било који унос у Wикипедијин чланак о живој особи који би могао могао бити клевета уколико је неточан мора бити покривен изворима. Без поузданога извора за којег је увјет да је неутрална особа која нема везе с Wикипедијом, биографски чланак ће нарушавати одредбу да Wикипедија није мјесто објављивања оригиналних идеја и ону која одређује да сваки садржај у WИкипедијином чланку мора бити покривен изворима. Податци пронађени на интернетским страницама с пристраним садржајем или у непознатим новинама и часописима морају бити узети с великом дозом опреза ако се с њима намјерава на Wикипедију, иако је најпаметније не користити такве текстове. Подаци који се налазе само у књигама и часописима који излазе у властитој наклади или на особним интернетским страницама и блоговима никад не би требали бити рабљени, осим у случају да их пише сама дотична особа (види доље).

Нису све новине, интернетске стренице итд. исте разине поузданости. Постоје часописи и новине, те интернетске странице који улазе у категорију жутог тиска јер се баве трачевима и шире неистине о особама и догађајима са сврхом привлачења читатеља. Ако намјеравате унијети садржај текста у чланак, запитајте се је ли тај садржај морално прихватљив, односно, желите ли ви ширити исте трачеве? Чак и ако је тај податак точан, потребна је велика доза опреза у начину уноса у Wикипедијин чланак, јер ово је ипак енциклопедија. Кад такви медији објављују податке у чију истинитост или точност нису сигурни, често користе заобилазан говор, како би се заштитили од судског гоњења. Ако, дакле, ни сам жути тисак не вјерује у оно што пише, зашто бисмо ми?

Кориштење особе о којој се пише као извор

[уреди | уреди извор]

У неким случајевима, особа о којој се пише чланак може бити уједно и извор. Те особе могу доприности о себи самима или могу имати представника који ће писати о њима на Wикипедији. Постоји и начин да се обави цивилизиран разговор путем е-поште или Пијаце у којем те особе моле да се о њима пишу само провјерене информације. Те особе могу издати и аутобиографију или покренути блог на којем издају информације о себи самима. Наравно, сваки допринос који није објављен на енциклопедијски начин мора бити прерађен да удовољава Wикипедијиним захтјевима.

Информација које је изнијела особа о којој се пише смије бити прихваћена у чланак (и евентуално прерађена) ако:

  • је вјеродостојна, изриче непристрано гледиште, те није неко изворно истраживање;
  • није подређена самопропагирању исте особе;
  • нема сумње да је информацију издала особа о којој се ради.

Блог или wеб-сите којег пише особа о којој се у чланку ради треба се сврстати у поднаслов Вањске повезнице, чак и ако та особа није извор информација.

Злонамјеран садржај

[уреди | уреди извор]

Корисници морају пазити да не убацују злонамјеран садржај у чланке о некој живој особи. Ако се, пак, појави нетко тко упорно провлачи управо злонамјерне садржаје, прво се треба провјерити извор с којега је корисник узео ту информацију.

Критике би требале бити представљене у чланку ако одговарају оном што је опћепознато о некој особи или су утемељене на провјерљивом извору, те до оне мјере докле су критике написане на начин да не обухваћају цјелокупан садржај чланка. Осим овога, строго се мора пазити да се особне не смију убацивати у чланак. Пожељно је врло језгровито и енциклопедијски описати мишљење већине, а мишљење мањине у пропорционалном односу. Уколико је пак ријеч о врло малој мањини, тада се њезино мишљење не ставља у чланак. Припазите на позитивне или негативне тврдње које би могле овисити о генерализирању.

Кориштење категорија

[уреди | уреди извор]

Категорије у коју се чланци сврставају морају одговарати садржају чланка. Чланак мора изнијети чињенице које резултирају уврштавањем категорије на дну чланка. Те чињенице морају бити похрањене на скупном мјесту која се називају категорије. Нпр. Категорија:Амерички одметници треба бити додана у чланак искључиво након што је доказано да је особа крива или је сама признала злочин. Све информације прије одређивања кривње или невиности не смију се стављати на Wикипедију, јер Wикипедија није жута тисковина.

Категорије које се тичу религије и сексуалног опредијељења не би се требале стављати, осим ако:

  • особа чија се биографија уређује сама изјаснила на ова питања;
  • вјеровања исте особе што се тиче некаквих опредијељења иду уз успоредни начин понашања у јавности.

Сви корисници се позивају на опрез приликом стављања категорија јер се нехотице (или намјерно) особа о којој се пише може представити у негативном свјетлу.

Начин понашања када корисник уређује властити биографски чланак

[уреди | уреди извор]

Док Wикипедија обесхрабрује кориснике да пишу аутобиографије или знатно проширују већ постојеће, корисници, непријављени или пријављени, добродошли су ако настоје исправити неистине о њима самима или уклонити тоталне неистине.

Јиммy Wалес упозорава друге кориснике да размисле два пута када се нађу пред оваквом ситуацијом: ...ревертање некога тко покушава исправити неистине о самоме себи је страшно глупа ствар. (изворни транскрипт) на енглеском).

Измјене непријављених корисника које се своде на брисање (бланкање) мора се узети с опрезом. Када је тај корисник управо особа о којој се ради у чланку, то обично није вандализам, већ напор особе да макне неистине и трачеве о себи. Корисници који патролирају над недавним промјенама морају бити врло опрезни када се нађу у таквој ситуацији, јер претјерана и ватрена реакција би се на Wикипедији опћенито требала избјегавати.

Начин понашања према чланцима који говоре о Вама

[уреди | уреди извор]

Ако Вас мучи чланак који садржи неистине о Вама самима, можете контактирати енглеску Wикипедију путем електроничке поште. У алтернативи, молимо Вас да се обратите корисницима на српскохрватској Wикипедији како бисте били боље упознати с правилима. Ако вам треба помоћ, обратите се администратору.

Опћенито, ако не знате како поступити у некој ситуацији, обратите се администратору или искусном кориснику.

Законска страна Wикипедије

[уреди | уреди извор]

Ако сте управо Ви особа о којој се говори у чланку и ако имате законских проблема, обратите се Јиммyју Wалесу на овом мјесту.

Јиммy Wалес, Десигнатед Агент
Wикимедиа Фоундатион, Инц.
146 2нд Ст Н, # 310
Ст. Петерсбург ФЛ 33701
Унитед Статес
Фацсимиле нумбер: +1(727)258-0207

Електроничка пошта се може послати и на ову адресу: инфо-ен "ат" wикипедиа.орг (замијените "ат" с @) или овдје

Даљња литература

[уреди | уреди извор]