West Side Story (film)
Wест Сиде Сторy | |
---|---|
Жанр | драма, мјузикл |
Режија | Јероме Роббинс Роберт Wисе |
Продуцент | Wалтер Мирисцх Роберт Wисе Саул Цхаплин |
Сценарио | Ернест Лехман |
Предложак | Wест Сиде Сторy; аутор: Јероме Роббинс & Артхур Лаурентс Ромео анд Јулиет; аутор: Wиллиам Схакеспеаре |
Улоге | Наталие Wоод Рицхард Беyмер Русс Тамблyн Рита Морено Георге Цхакирис Симон Оакланд Нед Гласс |
Музика | Леонард Бернстеин Ирwин Костал |
Фотографија | Даниел L. Фапп |
Монтажа | Тхомас Станфорд |
Студио | Мирисцх Цорпоратион |
Дистрибуција | Унитед Артистс |
Датум(и) премијере | 18. 10. 1961(Неw Yорку)
|
Трајање | 152 мин. |
Земља | Сједињене Државе |
Језик | енглески |
Буџет | 6 милиона $ |
Бруто приход | 43,656.822 $ |
Прича са западне стране јесте мјузикл снимљен 1961. у режији Роберта Wисеа и Јеромеа Роббинса. Филм је адаптација истоименог бродвејског мјузикла из 1957, а који је опет адаптација Схакеспеареове трагедије Ромео и Јулија. У главним улогама су Наталие Wоод, Рицхард Беyмер, Русс Тамблyн, Рита Морено и Георге Цхакирис. Филм је сниман на улицама Неw Yорка, већином у зони гдје је данашњи Линцолн Центре за примијењене умјетности и студентски дом универзитета Фордхам. Роберт Wисе изабран је за режисера-продуцента због његове фамилијарности с урбаним њујоршким драмама. Филм је добио 10 Осцара, међу којима су они за најбољи филм и режију.[1]
Радња
[уреди | уреди извор]Чин I
[уреди | уреди извор]У музику преточена борба између ривалских банди,америчких Јетса, и ривалске банде Схаркса, који су се доселили из Порторика на териториј Јетса. Појављују се вођа Јетса, Рифф (Русс Тамблyн) и вођа Схаркса, Бернардо (Георге Цхакирис). Схаркси почињу са борбом кад је претучен Бабy Јохн, један од најјачих карактера. Полиција стиже, предвођена наредником Сцхранком (Симон Оакланд) полицајцем Крумпкеом (Билл Брамлеy), и наређује да се банда разиђе. Кад су се осамили, Јетси почињу расправљати како да се освете Схарксима. Рифф изјављује да ће окончати сукоб али под њиховим условима изазивајући Схарксе на посљедњу тоталну тучу. Они шаљу изазов Схарксима на плесној забави, која се одржавала у локалној гимнастичкој дворани, и сматрала се неутралним територијем. Акција (Тонy Морденте) тражи да буде Риффов савјетник, али Јетсов вођа инсистира да то буде Тонy (Рицхард Беyмер), Риффов најбољи пријатељ и суоснивач Јетса. Тонy отада почиње да се одваја од банде, и Јетси мисле да он више не припада њима. Рифф строго наглашава да ако једном постанеш Јет треба да останеш Јет и увјерава их о њиховој непобједивости прије него што је кренуо да тражи свог пријатеља ("Јет Сонг"). Рифф налази Тонyја, који сад има посао у локалној продавници чији је власник под именом Доц (Нед Гласс), и покушава да га убиједи да дође на плесну забаву која ће се одржати у плесној дворани. Немајући никаквог стварног интереса у сукобу између Јетса и Схаркса, Тонy испрва одбија и покушава да објасни Риффу да очекује нешто веома важно да се деси у његовом животу, али касније се предомишља због оданости, кад је схватио шта би се могло десити тамо. ("Сометхинг'с Цоминг"). Затим се појављује Бернардова сестра Мариа (Наталие Wоод). Она се жали на Бернардову свадљиву дјевојку Аниту (Рита Морено), да она није у стању ништа велико да уради. Бернардо долази и води је на плес, гдје она упознаје неке пријатељице, Росалију и Цонсуелу. Бернардо је у друштву својих пријатеља. Јетси се окупљају и плес почиње ("Данце Ат Тхе Гyм"). Глад Ханд (Јохн Астин), организатор плеса, покушава да помири банде са мјешовитим плесом, али кад он не гледа момци мијењау своје плесне парове. На врхунцу узбуђења, Тонy и Мариа примијећују једно друго и моментално се заљубљују једно у друго. Они почињу плесати, али их Бернардо прекида љутито наређујући Марији да иде кући, и поручује Тонију да се држи подаље од његове сестре. Тонy одлази сав у облацима ("Мариа") док Рифф позива Бернарда на "ратни састанак" који ће се одржати у Доцовој сластичарној. По повратку у Схарксову базу, Анита брани Маријино право да плеше с ким год она жели, као и све остале дјевојке, али Бернардо неће ни да чује. Жучна расправа слиједи, избија на површину да женске више воле живот у Америци док га мушки мрзе ("Америца"). Тонy посјећује Марију у њеном стану, опонашајући балконску сцену из Схакеспеареове трагедије "Ромео и Јулија", и они изјављују љубав једно другом ("Тонигхт"). Договарају састанак за сљедећи дан код Мадаме Луцијине продавнице вјенчаница, након што Мариа заврши свој посао. Исте ноћи послије плеса, Јетси и Схаркси се сусрећу да одлуче гдје ће њихова планирана туча да се деси. Прије него што су Схаркси стигли, Јетси којима се придружила Анyбодyс (Сусан Оакес), мушкарача која очајно жели да буде њихов члан, посјећује их полицајац Крупке и упозорава их да не праве проблеме док је он на дужности. Након што је он отишао они га исмијавају, заједно са судијама, психијатрима и социјалним радницима ("Гее, Оффицер Крупке"). Тонy улијеће на састанак између Јетса и Схаркса, и захтијева да имају поштену борбу само шакама. Рифф се слаже што и Бернардо радо прихвата.
Чин II
[уреди | уреди извор]Сљедећи дан, Мариа и њене пријатељице раде у продавници вјенчаница,али Мариа је у јако добром расположењу. Остале дјевојке се питају шта се то дешава са њом, а Мариа објашњава са пјесмом ("I Феел Преттy"). Утом Тонy стиже. Сви осим Марије и Аните су изашли. Анита се свиђа пару, али је очито уплашена шта би се могло десити ако Бернардо сазна да се они виђају. Она тражи од Марије да се врати кући брзо, затим иде кући да се дотјера—она и Бернардо су се договорили да се мало проведу након туче. Мариа тражи да Тонy потпуно обустави тучу, али прије него Тонy одлази, они се претварају да је вјенчана одјећа у продавници за њих, и замишљају своје заруке и вјенчање ("Оне Ханд, Оне Хеарт"). Јетси и Схаркси су спремни у случају да борба ескалира, Тонy и Мариа се договарају да се виде те исте ноћи, а Анита се спрема за њен састанак са Бернардом ("Qуинтет"). Борба између Бернарда анд Ицеа (Туцкер Смитх),Риффов други по команди, само што није почела, у тренутку кад се Тонy појавио. Кад је он покушао да спријечи борбу, Бернардо га напада. Пошто Тонy не узвраћа, Схаркси му се ругају. Немогући издржати да гледа свог најбољег пријатеља како му се ругају и понижавају га, Рифф удара Бернарда, покушавајући да одбрани Тонyја, и онда двојица лидера банди потежу ножеве ("Тхе Румбле"). Тонy покушава да спријечи Риффа, али Ице и Тигер га задржавају. У жару битке, Бернардо убија Риффа. Прије него што је иједан члан обје банде могао реаговати, Тонy, разбјешњен убиством свог најбољег пријатеља, граби Риффов нож и боде Бернарда, усмртивши га на мјесту. Овим започиње свеопшта туча између свих чланова банди. Утом су се зачуле полицијске сирене из даљине, сви су се разбјежали остављајући мртва тијела Риффа и Бернарда. Не слутећи шта се све десило, Мариа очекује Тонyја на крову своје зграде. Она је још увијек у стању заноса, и плеше по крову све док се није појавио други Схарк, Цхино (Јосе ДеВега) који је такођер воли; он изгледа уморан од борбе. Без размишљања, Мариа жели да зна шта се десило Тонyју, одајући своја осјећања. Разљућен, Цхино каже Марији да је Тонy убио њеног брата и онда одлази. Тонy стиже а Мариа се моли да Бернардо није мртав; схватајући да је то истина, Мариа галами на Тонyја, који једино што може рећи је шта се десило и да му опрости прије него он оде да се пријави полицији. Мариа, упркос свему, схвата да још увијек воли Тонyја и преклиње га да остане са њом. Они потврђују своју љубав ("Сомеwхере"). Ице је преузео вођство над Јетсима. Он им говори да ће се морати осветити Схарксима, али морају то урадити опрезно ("Цоол"). Анyбодyс се враћа са територија Схаркса и упозорава Јетсе да је Цхино наоружан пиштољем и да тражи Тонyја. Јетси се разилазе да пронађу Тонyја, укључујући Анyбодyс, што је већ чини да постане дио банде Јетса. Назад у стану, Тонy и Мариа спавају заједно. Анита стиже а Мариа и Тонy шапчући се договарају да се нађу код Доцове продавнице и побјегну заједно. Анита улази, и види Тонyја како бјежи и осуђује Марију што га воли ("А Боy Лике Тхат"). Мариа не жели да слуша, и Анита се суздржава да је не удари. Али Маријина љубав ("I Хаве А Лове") надјачава Аниту, пошто се сјетила како је и она вољела Бернарда. Анита онда каже Марији о наоружаном Цхину који тражи Тонyја. Наредник Сцхранк стиже и испитива Марију о догађајима који су довели до туче. Он зна разлог томе, и она лаже да је плесала са момком који је био порториканац. Она шаље Аниту у Доцову продавницу претварајући се да има главобољу—она тражи од Аните да каже Тонyју да је ухапшена. Анитин прави циљ је да каже Тонyју (који се сад скрива у поткровљу Доцове продавнице) да је Мариа ухапшена како се не би могла више састајати са њим. Али кад Анита улази у Доцову продавницу, Јетси је нападају, симулирајући силовање. У бијесу, Анита им казује погрешну поруку—да је Мариа мртва и да ју је убио Цхино зато што она воли Тонyја. Кад Доц саопштава вијести Тонyју, он напушта продавницу у очају. Тонy трчи улицама галамећи да Цхино дође и убије и њега. Лутајући игралиштем, он спази Марију, испрва мислећи да му се то причињава, затим увиђа да је то стварно она, али у моменту кад су почели трчати једно према другом, Цхино се изненада појављује ниоткуда и пуца у Тонyја. Јетси и Схаркс се појављују, Мариа и Тонy потврђују своју љубав ("Сомеwхере"), али Тонy умире у њеним рукама. Мариа узима пиштољ од Цхина и оптужује свију за смрт Тонyја, Бернарда, и Риффа. Полиција и чланови банди стижу. Кад су видјели Тонyја мртвог, Јетси га подижу а и Схаркси им се придружују, док Цхина одводи полиција. Као у Ромеу и Јулији, трагедија доводи до окончања свих њихових размирица.[2]
Улоге
[уреди | уреди извор]- Наталие Wоод - Мариа
- Рицхард Беyмер - Тонy
- Русс Тамблyн - Рифф
- Рита Морено - Анита
- Георге Цхакирис - Бернардо
- Симон Оакланд - Сцхранк
- Нед Гласс - Доц [2]
Награде
[уреди | уреди извор]Оскари
[уреди | уреди извор]- Оскар за најбољи филм
- Георге Цхакирис - Оскар за најбољу споредну мушку улогу
- Рита Морено - Оскар за најбољу споредну женску улогу
- Борис Левен, Вицтор А. Гангелин - Оскар за најбољу сценографију
- Тхомас Станфорд - Оскар за најбољу монтажу
- Ирене Схарафф - Оскар за најбољи костим
- Роберт Wисе, Јероме Роббинс - Оскар за најбољу режију
- Саул Цхаплин, Јохннy Греен, Сид Рамин, Ирwин Костал - Оскар за најбољу оригиналну музику
- Фред Хyнес, Гордон Саwyер - Оскар за најбољи звук
- Даниел L. Фапп - Оскар за најбољу фотографију
БАФТА
[уреди | уреди извор]Филм је имао само једну номинацију али није освојио награду.
Златни глобус
[уреди | уреди извор]- најбољи мјузикл
- Георге Цхакирис - најбоља мушка споредна улога
- Рита Морено - најбоља женска споредна улога
Остале награде
[уреди | уреди извор]- Саул Цхаплин, Јохннy Греен, Сид Рамин, Ирwин Костал - најбоља оригинална музика - Граммy
- Роберт Wисе, Јероме Роббинс - најбољи режисери - Удружење режисера Америке
- најбољи мјузикл - Награда Лаурел
- Рита Морено - најбоља женска споредна улога - Награда Лаурел
- Даниел L. Фапп - најбоља кинематографија - Награда Лаурел
- најбољи филм - Удружење филмских критичара Неw Yорка
- Ернест Лехман - најбољи сценариј - Удружење писаца Америке [2]
Занимљивости
[уреди | уреди извор]- Пјевање Рите Морено је пјевала Беттy Wанд али само за пјесму "А Боy Лике Тхат" пошто је била изнад њених пјевачких могућности. Морено је сама отпјевала "Америца" и "Qуинтет".
- Ово је био први филм да су два режисера истовремено добила Оскар за најбољег режисера (Роберт Wисе и Јероме Роббинс). Ово се неће поновити тек након 46 година кад су Јоел Цоен и Етхан Цоен освојили заједничког Оскара за филм Нема земље за старце.
- Театарски комад је испрва био планиран да буде прича о католичком момку који се заљубљује у јеврејску дјевојку. Радни наслов је био "Прича са источне стране". Послије експанзије порториканске имиграције у Неw Yорк у касним 1940-им и 1950-им, прича је била промијењена, и представа се отворила на Броадwаyу 1957. као "Прича са западне стране".
- Оригнална идеја Роберта Wисеа за улогу Тонyја је био Елвис Преслеy.
- Аудреy Хепбурн је добила понуду за улогу Марије, али ју је одбила зато што је у то вријеме била трудна са Сеаном Х. Феррером.
- Током филма, Наталие Wоод је носила наруквицу на лијевој шаки, не због естетских разлога већ што се била повриједила кад је снимала сцену "Тхе Греен Промисе" гдје је пала са моста који се срушио због јаке олује, узрокујући угануће њеног зглоба. Носила је наруквицу да би сакрила озљеду. То је постало заштитни знак у свим њеним филмовима.
- Филм се приказивао у Паризу укупно 249 седмица, што је постало рекорд као филм који се у хисторији најдуже приказивао у француским кинима.
- Са освајањем 10 Оскара, овај мјузикл је поставио рекорд по броју освојених Оскара, прелазећи рекорд Гигија постављеног прије три године са освојених 9 Оскара.
- Јероме Роббинс је испрва одбио да ради на филму уколико он није режисер. Продуцент Wалтер Мирисцх је био нервозан да му у потпуности повјери ту дужност, који уствари никад прије није снимио филм, зато је запослио Роберта Wисеа да режира драму док је Роббинсу било повјерено снимање сцена пјевања и плесања. Роббинс је развио навику да снима разне варијанте сцена, што је узроковало да филм пређе буџет и касни са снимањем. То је био разлог што је он касније био отпуштен.
- 50-та годишњица снимања филма 8. септембра 2011. одржана је у Неw Yорку а присуствовали су Георге Цхакирис, Русс Тамблyн, Марни Ниxон, и продуцент Wалтер Мирисцх; као и чланови банди Роберт Банас (Јоyбоy), Давид Беан (Тигер), Харвеy Еванс (Моутхпиеце), Берт Мицхаелс (Сноwбоy), и Еддие Версо (Јуано).[2]
Критике
[уреди | уреди извор]... ново издање ДВД-а инспирисало ме је да опет погледам филм, и мислим да има доста добрих ствари у њему, поготово неке од пјесама Леонарда Бернстеина и Степхена Сондхеима, моћне изведбе Рите Морено и Георгеа Цхакириса, и изнад свега Јероме Роббинсова кореографија. То је велики филм ... у дијеловима. Већина критичара га је вољела 1961. године. Оно што сам волио у Причи са западне стране, и зашто сам га препоручио, је сам плес. Сцена отварања филма је једна од најбоље искориштених плесних сцена у филмској хисторији. Филм је почео с храбром визијом, и то је најбоље кад осјетите да је визија преживјела процес којим се претворила у безбједну забаву. Рогер Еберт [3]
... Леонард Бернстеинова богата, елоквентна и захтијевајућа музика је још увијек снажно искуство, и кореографија Јеромеа Роббинса за улични балет изгледа егзотично и експериментално - као што је то уједно и велики спектакл ... Петер Брадсхаw, Гуардиан [4]
Претходник: | Оскар за најбољи филм 1961. |
Насљедник: |
Апартман | Лаwренце од Арабије |
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ „Арцхиве цопy”. Архивирано из оригинала на датум 2012-12-30. Приступљено 2015-02-06.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 http://www.imdb.com/title/tt0055614/?ref_=nv_sr_1
- ↑ http://rogerebert.suntimes.com/apps/pbcs.dll/article?AID=/20040215/REVIEWS08/402150301/1023
- ↑ http://www.guardian.co.uk/theguardian/2005/aug/26/7
Вањски линкови
[уреди | уреди извор]- Прича са западне стране на сајту ИМДб
- Филмови 1961.
- Амерички филмови
- Филмски мјузикли
- Филмови награђени Осцаром за најбољу оригиналну музику
- Филмови награђени Осцаром за најбољег споредног глумца
- Филмови награђени Осцаром за најбољу споредну глумицу
- Филмови награђени Осцаром за најбољу сценографију
- Филмови награђени Осцаром за најбољу костимографију
- Филмови награђени Осцаром за најбољу монтажу
- Филмови награђени Осцаром за режију
- Филмови награђени Осцаром за најбоље миксање звука
- Филмови награђени Осцаром за најбољу фотографију
- Филмови награђени Златним глобусом за најбољег споредног глумца
- Филмови награђени Златним глобусом за најбољу споредну глумицу