Витез (Босна и Херцеговина)

Витез

Ентитет

Федерација Босне и Херцеговине

Кантон/жупанија

Средњобосански

Сједиште

Витез

Начелник

Томислав Бошњак Матић ХДЗ БиХ

Површина

159 км²

Становништво
- Укупно
- Густоћа

27.859 (2013.)
171/км²

Витез је град и опћина у средњој Босни, у Босни и Херцеговини. Административно припада Средњобосанском кантону Федерације БиХ.

Географија

Опћина Витез је простор који се протеже у географском средишту Босне и Херцеговине. Витез је смјештен у централном дијелу долине ријеке Лашве, која се протеже од југоисточних падина планине Влашић до Бусоваче. Ова се долина формирала на 390-480 м надморске висине. Од сутјеске Лашве послије Травника, па до сутјеске прије Каоника, Лашванско поље дуго је око 17 км, а ширина му је различита и износи просјечно 3 км. Витез је удаљен од Сарајева 80 км, а од Зенице 12 км. Најниже насељено мјесто, и то уже градско подручје, налази се на надморској висини од 415 метара, а највише витешко насеље, село Засеље, налази се на 700 метара надморске висине.

Клима

Клима је изразито континентална. Температура се зими спушта и до -28 ступњева Целзијевих, а љети достиже и до +36 ступњева Целзијевих.

Становништво

Према попису из 1991. године овдје је живјело 27.728 становника, од чега 12.679 Хрвата, 11.471 Бошњак, 1.502 Србина, 1.362 Југославена, те 714 осталих. Данас у Витезу живи знатно више Хрвата него прије рата. Они су углавном доселили из сусједних општина.

Насељена мјеста

Ахмићи, Била, Брдо, Бухине Куће, Букве, Чардаци, Дивјак, Доња Дубравица, Доња Вечериска, Дубравица, Фатине водице (Фатина водица), Гаћице, Голубовица, Горња Вечериска, Грбавица, Јардол, Кратине, Крчевине, Кртине, Крушчица (Крушћица), Лупац, Љубић, Мали Мошуњ, Надиоци, Нова Била, Орлац, Пирићи, Почулица, Подцркавље, Преочица, Прњавор, Плавац, Путковићи, Рашчевац, Ријека, Садоваче, Сиврино Село, Софа, Стара Била, Шантићи, Толовићи, Велики Мошуњ, Витез, Враниска, Врховине, Забиље, Забрђе, Засеље.

Хисторија

Витез као град настаје послије Другог свјетског рата, кад ово насеље доживљава свој пуни процват. Но, сусрет с повјешћу витешког краја започео је давно већ у млађем каменом добу (неолиту). Прва насеља из овог периода припадала су познатој бутмирској културној групи, док су археолошким испитивањима пронађена и насеља из брончаног доба.

С Илирима као аутохтоним становништвом, те с Римљанима који почетком наше ере освајају балканске просторе и витешки, одн. лашвански крај, улази у повијесни период и под вишестољетни утјецај римске античке цивилизације. По сачуваним остацима види се да је овај крај у античко доба био добро насељен и да већ тада можемо рачунати с настанком првих градских насеља на овом простору.

У великој сеоби народа од 4.-7- стољећа у ове крајеве досељавају се и Славени, но из раних стољећа њиховог боравка овдје немамо никаквих свједочанстава осим по који комад земљане посуде, нађен на илирским или римским кућиштима. У писаним се повијесним споменицима жупа Лашва спомиње за власти бана Матеја Нинослава (1232.-1250.) и то у једној повељи угарско-хрватског краља Беле IV. од 20. травња 1244. године.

У вријеме бана Стјепана Котроманића извршен је попис самосталне босанске викарије која се тада дијелила на 7 округа и том приликом се у босанском округу наводе фрањевачки самостани у Сутјеској, Високом, Олову и Лашви. У својој повељи од 12.3. 1380. године краљ Твртко I. дарује кнезу Хрвоју Вукчићу Хрватинићу наслов великог војводе и уз то три села у жупи Лашва: Требушу, Лупницу и Билу.

Године 1463. средњовјековна босанска држава пала је под турску власт. Гине и посљедњи босански краљ Стјепан Томашевић, те започиње прихваћање ислама једнога дијела кршћанског становништва. Турски путописац Евлија Челебија три пута спомиње Витез као касабу, али не даје никакве друге податке. У тадашњој нахији Лашве 1528. године спомиње се Мошуњ, Преочица, Засеље, а Вечериска се спомиње још 1469. године. Половицом 17. стољећа постојала је и редовита пошта Травник-Цариград, па је у Витезу поред ханова морала постојати и поштанска постаја за измјену брзих татарских коња. Према опису аустријског часника Божића из 1785. године ханови су се налазили у Витезу и Билој, а за Витез је ракао да има 18 кућа. Почетком 19. стољећа Иван Фрањо Јукић назива Витез час селом, час варошицом.

Године 1878. Витез је, као и остатак БиХ, потпао под власт Аустро-Угарске. Године 1918. постаје дијелом Краљевине СХС.

За вријеме другог свјетског рата, након напада сила Осовине на Југославију, Витез је 1941. године потпао под власт НДХ. Витез су 18.6. 1943. накратко заузеле партизанске снаге, да би након жестоких борби коначно ставиле под свој надзор 20.10. 1944.

У социјалистичкој Југославији је подручје Витеза почело просперирати када је Титова влада, бојећи се инвазије Источног блока након раскида са Стаљином, донијела одлуку да се у унутрашњости БиХ саграде стратешки важна индустријска постројења. За Витез је одређено да се у њему сагради творница експлозива, што је започето 1950. године. То је представљало почетак развоја кемијске индустрије у Витезу.

На почетку рата у БиХ, Витез је, због безначајног постотка српске мањине и релативне удаљености од линије фронте, био поштеђен разарања. Међутим, с временом су почеле напетости између хрватске и бошњачке етничке заједнице, а посебно су се интензивирале због неријешеног питања хоће ли стратешки важним творницама и складиштима експлозива и ратне опреме располагати Армија БиХ или ХВО. Почетком 1993. су те напетости ескалирале у крвави оружани сукоб, при чему су почињени велки злочини над цивилним становништвом, од којих је најпознатији масакр у Ахмићима те покољем у Крижанчевом селу. Тај се сукоб формално завршен Wасхингтонским споразумом 1994. којим је Витез постао дијелом Средњобосанског кантона у Федерацији БиХ.

Економија

Након Другог светског рата и успоставе нове власти на подручју опћине дјелују подузећа дрвне индустрије, индустрије грађевинског материјала и шумарства, док велики дио становништва живи од пољопривреде, одн. сточарства. Творница за импрегнацију дрвета у Витезу је дуго времена радила у саставу државних жељезница. Од 1952. године пословала је као самостална привредна организација, а од 1962. године подузеће "Импрегнација" послује у саставу ШИП Себешић као један од погона за прераду дрвета. Обухваћа постројења за импрегнацију дрвета капацитета око 36.000 м³ и пилану капацитета до 50.000 м3 дрвета годишње.

Развој Витеза у периоду социјалистичке Југославије везан је уз кемијску индустрију. Наиме, 3. српња 1950. године, рјешењем предсједника Владе ФНРЈ основано је у Витезу подузеће "202", које је касније добило назив Подузеће кемијске индустрије "Слободан Принцип Сељо". У погонима овога подузећа производе се намјенски производи, ракетни барути, флегматизатори, антифриз, затим привредни експлозиви и штапин, а формира се и трећа производна јединица ("Синтевит") чији су производни програми ПВЦ-гранулати, екструзија и прерада од ПВЦ материјала, израда амбалаже и осталих производа од високотлачног полиетилена, плоча од термопласта и сл. Ово подузеће данас егзистира јединствено и под називом Пословни сустав "Витезит".

Свакако, кад се говори о господарству Витеза, неопходно је споменути и приватна подузећа која се појављују концем осамдесетих година. Међу тим подузећима најбржи развој биљежи ПП "Рајковић" које прераста у данас познату и реномирану твртку "Ецономиц" д.д. Витез. Међу приватним подузећима велики значај има и грађевинско подузеће "Хоризонт" власника Мирка Бобаша.

Подузеће "ФИС" израста из цаффе бара "ФИС" и видеотеке истога имена. Ово је подузеће једно од најпознатијих у промету роба широке потрошње, а власник Перо Гудељ познати је Витешки подузетник и човјек који је био међу првим власницима кабловске телевизије у бившој Југославији.У Витезу се налази комплекс Водени парк "Рибица" . Значајно је споменути и подузеће "Млакић" које се бави производњом грађевинске столарије и прометом столарских окова.

Истакнуте личности

Роберто Солдић (ММА борац)
Марко Мартиновић Цар (познати књижевник)
Перо Гудељ (познати привредник, власник ФИС-а)
Сенад Галијашевић алиас Сенад од Босне алиас Сенна M (познати музичар и музички продуцент)
Златан Бајрамовић (познати фудбалер БХ репрезентације и ФЦ Сцхалке 04)
Анто Рајковић (бивши фудбалски репрезентативац СФРЈ, тренер)
Суад Салкић (двоструки укупни побједник квиза "Бројке и Слова")
Саша Скендерија (познати пјесник, живи у САД)
Тарик Хоџић (први БХ представник на Олимпијади у Атланти 1996.)
Анкица Опрешник (сликарица, графичарка, рођена у Витезу, живјела у Новом Саду)
Давор Бадров (пјевач)
Харис Мујезиновић (кошаркаш репрезентације БиХ)
Јозо Кафадар (познати привредник)
Нисвет Хрустић (режисер)
Ивана Млакић (бх. рукометна репрезентативка)
Велимир Видић (ногометаш)
Горан Биљака (рукометаш)
Елведин Варупа (ногометаш)
Недим Бекташ (каратиста)
Мирнеса Бекташ (каратисткиња)
Един Бекташ (каратиста)

Споменици и знаменитости

Главни чланак: Национални споменици у Витезу

Света гора Калварија

Туризам

Етно село Чардаци
Водени парк Рибица

Долина среће Надиоци

Спорт

Вањске везе