Венето
За остала значења, види Венето (разврставање).
| |
| Главни град | Венеција |
| Предсједник | Луца Заиа (из партије) Лега Норд |
| Покрајине | Беллуно Падова Ровиго Тревисо Венеција Верона Виценза |
| Број опћина | 581 |
| Површина | 18 391 км² |
| 8. у Италији (6.1 % Италије) | |
| Становништво (2001.) - Укупно - Поредак |
4 527 694 5. (7.9 %) 246/км² |
| |
| Мапа показује положај регије Венето у Италији | |
Венето је регија на сјевероистоку Италије.[1] Са сјевера граничи са Аустријом и регијом Трентино-Јужни Тирол, те са талијанским регијама Ломбардија, Фурланија-Јулијска крајина и Емилиа-Ромагна.
Географија
[уреди | уреди извор]На сјеверу покрајине започиње планински ланац Алпе, југоисточну границу регије чини сјеверна обала Јадрана, а регију пресјецају ријеке По, Адиге, Брента и Пиаве. Главни град регије је Венеција, а остали значајнији градови су Верона, Падова, Тревисо, Беллуно, Ровиго и Виценза. Регија је врло богата умјетничким и културним вриједностима. Њено архитектонско насљеђе укључује јединствене зграде и мостове Венеције, и многе виле Андрее Палладиа. Арена у Верони је антички римски амфитеатар, традиционално намијењен извођењу опере. У мјесту Абано Терме налази се познато термално купалиште, а најпознатија мјеста за одмор су Јесоло, Цортина д'Ампеззо и језеро Лаго ди Гарда. Из ове регије потјечу многа позната вина, од којих су најпознатија Соаве и Валполицелла.
Привреда
[уреди | уреди извор]Економија регије, која се својевремено ослањала првенствено на пољопривреду, данас је више оријентирана према производној индустрији, моди (Бенеттон, Марзотто и др.), те према културном туризму. Венето је једна од двије талијанске регије (поред Сардиније) чијим је становницима уставним законом талијанског парламента дан статус пополо. За разлику од Венета, Сардинија је добила и статус "аутономне регије". По регији је име добила и класа ратних бродова Венето, талијанске морнарице из 2. свјетског рата.
