Василије I Македонац
Василије I, звани Македонац (грчки: Βασίλειος Α΄ο Μακεδών, Басилеиос I о Македхон; арменски: Բարսեղ Ա Մակեդոնացի[1]), (цца. 811 – 29.8. 886.) био је византијски цар. Византинци сзу га сматрали једним од својих највећих царева и оснивачем најсјајније византијске царске династије, Македонои, односно зачетником ренесансе византијске уметности. Модерни историчари су, пак, мање склони хвалити га, јер изгледа да је многе његове реформе заправо започео његов претходник Михајло III, кога је Василије убио. Под Василијем I је Цариград имао око 300.000 становника.
Биографија
[уреди | уреди извор]
|
Василије је пореклом био Јерменин.Због теских услова зивота његова породица одлази у Македонију.Родјен око 812.г са 25.-26.година упутио се у Цариград у потрази за срецом.Његов зивот је невероватна прица о цовеку који је превалио пут од коњусара до Цара.Према легенди те ноци кад је досао у Цариград,заноцио је под тремом цркве Светог Диомеда.У неко доба ноци игумана манастира из сна је тргао глас:"Устани,и иди отвори цару врата од цркве".Изасавси напоље калудјер није видео никог сем прасњавог цовека опрузеног по плоцнику.Вратио се да спава мислеци да му се уцунило.Глас га је јос једном опоменуо,али призор у двористу је био исти.Кад га је по треци пут глас опоменуо добио је и ударац у ребра:"Уведи оног сто лези пред вратима.Он је цар"-реце громки глас.Василијев заивот се одавде мења.Због своје висине и сназне градје постаје коњусар царевог родјака Теофила.Са Теофилом одлази у Патрас где упознаје Даниелиду,богату гркињу која постаје његов добротвор(касније це јој се одузити давањем титуле"мајка Василеуса").
Родјак Михаила III,Антигон једном приликом је организовао руцак на ком се задесило и неко бугарско посланство.При крају руцка изасли су рваци да разоноде госте.Бугари су са собом имали цовека невероватне снаге,кога ни један од византиских рваца није победио.На овом руцку је био и Теофил који предлози Антигону да позове свог коњусара Кефаласа(јака глава)-(како је пријатељски звао Василија).Василије на оциглед вецег броја дворских људи врло лако савлада бугарина.
Цар Михаило III је био велики заљубљеник у коње и коњске трке.Једном приликом добио је коња врло лепог али неукротивог и ту се на Василијеву срецу поновно насао његов тутор Теофил,који предлози цару да позове свог коњусара.Кад је Василије досао савременици ту сцену описују као сусрет другог Александра и другог Букефала.Одусевљени Михаило III узима Василија у своју слузбу.Малди Василије је брзо схватио да наклоност цара који узива у пицу и лудостима мозе стеци само радеци исте,угадјајуци му.
856.год.Василије постаје"велики ститоноса",а 862.год."први коморник".
Референце
[уреди | уреди извор]- Тхе Оxфорд Дицтионарy оф Бyзантиум, Оxфорд Университy Пресс, 1991.
- Цyрил Манго, "Еудоциа Ингерина, тхе Норманс, анд тхе Мацедониан Дyнастy," Зборник радова Византолоског Института, XIV-XV, 1973, 17-27.
- Yури Бабаyан, Емперор оф Бyзантине Емпире
- Николов, А. Средневековый славянский перевод “Учительных глав” императора Василия I: проблемы изучения рукописной традиции и ранних печатных изданий. – В: XIX Ежегодная богословская конференция Православного Свято-Тихоновского гуманитарного университета. Т. 1. Москва, 2009, 41-47
Василије I Македонац Рођен/а: ц. 811 Умро/ла: 29.8. 886
| ||
| Краљевске титуле | ||
|---|---|---|
| Претходи: Михајло III |
Византијски цар 867–886 |
Слиједи: Лав VI |
