Усвојење

Усвојење или адопција (латински: adoptio) је назив за чин, односно процес којим нека особа или особе - усвојитељ или усвојитељи - проглашава или успоставља родитељство - над другом особом, односно усвојеником, која у правилу није њихов непосредни потомак. Оно се разликује од старатељства или сличних односа, с обзиром да има трајни карактер, односно усвојеник се од друштва сматра усвојитељевим дјететом те стиче насљедна и друга права, односно одговарајуће обавезе.

Мотиви за усвајање могу бити различити; најчешћи су они везани уз немогућност усвојитеља да створе породицу природним путем, односно некоме оставе своје насљедство или осигурају бригу у старости. У прошлости су имали и екомомску, односно политичку компоненту; њима су се настојале међусобно везивати утицајне породице и кланови. У модерним друштвима се усвајање популаризира као један од облика социјалне заштите, односно средство за збрињавање нежељене дјеце и сирочади.

Усвојење се по својим методама и правним ефектима разликује од друштва до друштва. У модерним друштвима је предмет регулације од стране породичног права.

Посвајање у Републици Хрватској

Тко може посвојити дијете у Републици Хрватској?

Дијете могу посвојити брачни и изванбрачни другови заједнички, један брачни или изванбрачни друг ако је други брачни или изванбрачни друг родитељ или посвојитељ дјетета, један брачни, односно изванбрачни друг уз пристанак другог брачног, односно изванбрачног друга те особа која није у браку или изванбрачној заједници. Посвојитељ мора бити особа у доби од најмање 21.године те 18 година старија од дјетета које посваја. Изнимно, то може бити и млађа особа, уколико је од посвојеника старија 18 година. Особе у животном партнерству, према важећем закону, не могу заједно посвојити дијете.

Посвојитељ може бити хрватски држављанин те, ако је то у интересу дјетета, и страни држављанин. У случају посвојења дјетета од стране страног држављана, посвојење се заснива уз одобрење ресорног министарства.

Поступак посвојења

Исказ интереса за посвајање

Особа која жели посвојити дијете предаје центру за социјалну скрб надлежном за његово/њено пребивалиште Пријаву намјере посвојења и Захтјев за издавање мишљења о подобности и прикладоности. Пријава намјере је допис којим се исказује интерес за посвајање, достављају особни подаци за конткат али и појашњава особна мотивација за посвајање.

Захтјеву за процјену подобности и прикладности треба приложити:

• родни лист;
• вјенчани лист (за брачне другове);
• доказ о постојању изванбрачне заједнице (за изванбрачне другове) – правомоћну судску одлуку;
• доказ о држављанству;
• потврду лијечника о психофизичком здравственом стању;
• потврду послодавца о запослењу и
• доказ да се против подноситеља захтјева ни против чланова његова кућанства не води казнени поступак.

Процјена подобности и прикладности за посвајање

Процјену подобности и прикладности за посвојење проводи стручни тим надлежног центра за социјални рад. Састоји се од прикупљања социјалне анамнезе, психолошког тестирања и препоруке стручног тиме. У поступку процјене судјелују социјални радник/ица, психолог/иња и правник/ца.

Саставни дио Процјене је похађање стручне припреме за посвојење, обвезног програма едукације потенцијалних посвојитеља у трајању од 40 сати. Проводе ју центри за социјалну скрб, Обитељски центри и организације цивилног друштва које имају овлаштење од министарства надлежног за обитељ.

Након запримања потврде о завршеној стручној припреми за посвојење и након проведене стручне процјене, центар за социјалну скрб издаје мишљење о подобности и прикладности за посвојење те га, писаним путем, доставља подноситељима захтјева. У случају позитивног стручног мишљења о подобности и прикладности за посвојење, потенцијалне посвојитеље матични центар уписује у Средишњи се очевидник о потенцијалним посвојитељима и посвојењима, које води ресорно министарство. Потенцијални посвојитељи могу и након уписа у Средишњи очевидник одустати од намјере посвојења, што изјављују у писаном облику матичном центру за социјалну скрб.

Избор најприкладнијег потенцијалног посвојитеља

Док поступак процјене подобности и прикладности потенцијалних посвојитеља воде центри за социјалну скрб надлежни за њих, поступак избора потенцијалних посвојитеља води центар за социјалну скрб надлежан за дијете. Недлежност се одређује према пребивалишту.

Уобичајено је да се иницијални избор врши путем прегледа Средишњег очевидника потенцијалних посвојитеља, дакле особа које имају позитивно мишљење о подобности и прикладности за посвајање. Коначан избор између више потенцијалних посвојитеља заснован је на основу процјене стручних радника надлежног центра, узимајући у обзир особине и потребе дјетета описане у извјешћу о дјетету те стручно мишљење центра за социјалну скрб о подобности и прикладности потенцијалних посвојитеља.

Након избора најприкладнијег посвојитеља, надлежни центар за социјалну скрб, у сурадњи с установом у коју је дијете смјештено или с удомитељем, води поступак упознавања дјетета с потенцијалним посвојитељима и прати развој њиховог односа. Трајање периода упознавања, који се службено зове “остваривање особних односа прије посвајања”, варира, овисно о доби дјетета и процјени стручних радника.

Заснивање посвојења

Посвојење је засновано када матични центар за социјалну скрб дјетета доносе Рјешење о посвојењу.

У Рјешењу су наведени особни подаци посвојеника, биолошких родитеља дјетета и посвојитеља те одређење да се посвојитељи уписују, односно не уписују као родитељи. У Рјешењу може бити наведено да се, уколико је то потребно ради заштите права и интереса дјетета, дјетету одреди нови особни идентификацијски и матични број који ће се уписати у матицу рођених.

Рјешење о посвојењу постаје правомоћно у року од осам дана, уколико на њега нису поднесени приговори. Правомоћним Рјешењем посвојитељи постају родитељи дјетета/дјеце, са свим припадајућим правима и обвезама .

Центар за социјалну скрб дужан је правомоћно Рјешење о посвојењу доставити надлежному матичару ради уписа у матицу рођених дјетета, као и центру за социјалну скрб пребивалишта односно боравишта посвојитеља. У Рјешењу је наведено и ново име и презиме дјетета, на основу чега се може извадити нови родни лист дјетета, с подацима посвојитеља као родитеља.

Правни учинци посвојења

Обитељски закон (НН 103/15) предвиђа различите правне учинке посвојења:

- сродство - посвојењем међу посвојитељем и његовим сродницима с једне стране те посвојеником и његовим потомцима с друге стране, настаје нераскидив однос сродства и сва права и дужности које из тога произлазе. Такођер, посвојењем престају међусобна права и дужности посвојеника и његових крвних сродника.

- особно име и националност посвојеника - посвојенику особно име и националност одређују посвојитељи, а посвојењем стјече њихово презиме. Ако је посвојена особа навршила дванаест година живота, за промјену националности и особнога имена, потребан је њен/његов пристанак.

- право насљеђивања - посвојењем посвојена особа и њени/његови потомци стјечу право насљеђивања посвојитеља, њихових крвних сродника и сродника по посвојењу. Осим тога, посвојитељи и њихови крвни сродници те сродници по посвојењу стјечу право насљеђивања посвојеника и његових потомака. Уједно, посвојењем престаје право насљеђивања посвојене особе од биолошких родитељиа.

Изазови посвајања

Посвојитељско родитељство је у много чему једнако биолошком родитељству, али има своје специфичности.

Повезано

• Усвајање дјеце од стране ЛГБТ особа

Вањске повезнице

Усвојење на Wикимедијиној остави

• Поступак посвојења
• МРОСП: Посвојење Архивирано 2021-09-24 на Wаyбацк Мацхине-у