Тропски циклон

Тропски циклон је метеоролошка појава на Земљи која се састоји од брзих ветрова те много кише. Урагани могу трајати неколико дана или недеља и честа су појава на истоку САД, Југоисточној Азији и на северу Аустралије. Супротно медијским написима о снажним вјетровима који све уништавају на свом путу, урагани су на копну много слабији вјетар од наше буре, иако у обалном подручју имају већу разорну моћ због дизања нивоа мора.^[1]

Тропски циклон је брзо ротирајући олујни систем који се одликује центром ниског притиска, јаком ветровима, и спиралним аранжманом грмљавинских олуја које производе јаку кишу. У зависности од његовог положаја и јачине, тропски циклон се назива именима као што су урган (енгл. hurricane, /ˈхʌр[инвалид инпут: 'ɨ']кəн/ или /ˈхʌр[инвалид инпут: 'ɨ']кеɪн/^[2]^[3]^[4]), тајфун (енгл. typhoon, /таɪˈфуːн/), тропска олуја, циклонска олуја, тропска депресија, и једноставно циклон.^[5]

Тропски циклони се типично формирају над великим пространствима релативно вруће воде. Они изводе своју енергију из испаравања воде са површине океана, од које се затим кондензацијом формирају облаци и киша, кад се влажни ваздух подигне и охлади до засићења. Овај извор енергије се разликује од циклонских олуја средње географске ширине, као што су североисточњаци и европске олује, које су првенствено подстакнуте хоризонталним температурним контрастима. Јаки ротирајући ветрови тропских циклона су резултат конзервације угаоног момента узрокованог ротацијом Земље, при протоку ваздуха према оси ротације. Консеквентно, они се ретко формирају у појасу од 5° око екватора.^[6] Тропски циклони типично имају пречник у опсегу од 100 и 4.000 километара.

Термин тропски се односи на географско порекло ових система. Они се скоро ексклузивно формирају изнад тропских мора. Реч циклон произилази из њихове кружне природе, при чему ветар дува насупрот смера казаљки на саду у Северној хемисфери и у смеру казаљки на сату у Јужној хемисфери. Супротни смерови циркулације су последица Кориолисовог ефекта.

Поред јаког ветра и кише, тропски циклони могу до произведу високе таласе, погубне олујне поплаве, и торнада. Они типично брзо слабе над копном, где су одсечени од свог примарног извора енергије. Из тог разлога су приобални региони посебно осјетљиви на оштећења узрокована тропским циклонима у односу на унутрашњост. Јаке киша, међутим, могу да доведу до знатних поплава у унутрашњости, и олујни удари могу да произведу екстензивне приобалне поплаве и до 40 км од обале. Мада је њихов утицај на људске популације обично поражавајући, тропски циклони могу да ублаже суше. Они такође могу да односе топлотну енергију са тропика и да је преносе на пределе са умеренијом климом, што може да има важну улогу у регионалној и глобалној модулацији климе.

Физичка структура

Види такође: Око (циклон)

Тропски циклони су области релативно ниског притиска у тропосфери, са највећим пертурбацијама притиска на малим висинама, недалеко од површине. Притисци забележени у центрима тропских циклона су међу најнижима икад измереним на Земљи на нивоу мора.^[7] Централна зона тропских циклона је топлија него окружујућа област на свим висинама, и стога се они називају система „топлог језгра“.^[8]

Поље ветра

Поље ветра тропског циклона у близини површине је окарактерисано ветром који брзо ротира око центра циркулације, док се итовремено радијално креће на унутра и навише. На спољашњој ивици олује, ваздух може да буде скоро миран. Услед ротације Земље, апсолутни угаони моменат ваздуха није једнак нули. Са радијалним протоком ваздуха ка унутрашњости, долази до циклонске ротације (супротно смеру казаљки на сату у Северној хемисфери, и у смеру казаљки на сату у Јужној хемисфери) да би се очувао угаони моменат. На извесном унутрашњем пречнику, ваздух почиње да се пење ка врху тропосфере. Тај пречник је типично коинцидентан са унутрашњим пречником зида ока, и има најјаче ветрове у близини површине у целокупној олуји; консеквентно, он је познат као пречник максималних ветрова.^[9] Кад се испење, ваздух се удаљава од центра олује, производећи штит од цирусних облака.^[10]

Горе описани процес доводи до поља ветра које је скоро осно симетрично. Брзина ветра је ниска у центру, брзо се повечава идући ка пречнику максималне брзине ветра, и затим се постепено снижава са даљим повећањем пречника. Међутим, поље ветра често манифестује додатне просторне и темпоралне варијабилности услед дејстава локализованих процеса, као што је олујна активност и хоризонталне нестабилности протока. У вертикалном правцу, ветрови су најјачи у близини површине и смањују се са повечањем висине унутар тропосфере.^[11]

Око и центар

НАСА анимација урагана Артура из 2014. показује брзине кише и унутрашњу структуру на бази ГПМ сателитских података

У центру формираног тропског циклона, ваздух потања уместо да се подиже. Код довољно јаке олује, ваздух може да потоне преко довољно дубоког слоја да сузбије формирање облака, чиме се формира чисто „око“. У оку је време нормално мирно и без блака, мада море може да буде изузетно немирно.^[12] Око је нормално округлог облика, и типично има пречник од 30 – 65 км, мада су случајеви са само 3 км, као и од 370 км такође забележени.^[13]^[14]

Облачна спољашња ивица ока се назива „зидом ока“. Он се типично шири ка спољашњој страни са повећањем висине, те подсећа на арену фудбалског стадујума; тај феномен се понекад назива стадијумским ефектом.^[15] На зиду ока ветар достиже највећу брзину, ваздух се најбрже диже, облаци достижу њихову највећу висину, и преципитација је најтежа. Најтежа оштећења изазвана ветром се јављају у областима где зид ока тропског циклона пређе преко копна.^[12]

Код слабијих олуја, око може да буде заклоњено централним густим наоблачењем, које је горни слој цирусног штита који је асоциран са концентрисаном облашћу јаке олујне активности у близини центра тропског циклона.^[16]

Зид ока може да варира током времена у облику променљивих циклуса. То је посебно случај код интензивних тропских циклона. Спољашњи кишни опсези могу да буду организовани у облику олујних прстенова који се полако померају ка унутрашњости. Сматра се да се тиме смањује садржај влаге и угаони моменат примарног зида ока. Кад примарни зид ока ослаби, тропски циклон привремено утихне. Спољашњи зид ока коначно замени примарни на крају циклуса, након чега може да дође до обнављања интензитета олује на њен почетни ниво.^[17]

Интензитет

„Интензитет“ олује се дефинише као максимална брзина ветра у олуји. Та брзина се оређује као просек било једног или десет минута на стандардној референтној висини од 10 метара. Избор временског периода просека, као и именска конвенција класификације олуја, се разликује међу прогнозним центрима и океанским базенима.

Размере

Опис величина тропских циклона
РОЦИ	Тип
Мање од 2 латитудна степена	Веома мали / патуљак
2 до 3 латитудних степени	Мали
3 до 6 латитудних степени	Средњи / просечни
6 до 8 латитудних степени	Велики
Преко 8 латитудних степени	Веома велики^[18]

Постоји низ шикоко коришћених начина изражавање величине олује. Најчешће коришћени обухватају пречник и максималну брзину ветра, пречник ветра од 34-чворова (и.е. силе олује), пречник најудаљеније затворене изобаре (РОЦИ), пречник нестајања ветра.^[19]^[20] Једна додатна мера је пречник при коме се релативно поље вртложења смањи до 1×10⁻⁵ с⁻¹.^[21]

На Земљи, тропски циклони покривају широк опсег величина, од 100–2000 км мерено по пречнику нестајања ветра. Они су у просеку највећи у подручју северозападног Тихог океана, а најмањи у источном Тихом океану. Ако је пречник најудаљеније затворене изобаре мањи од два степена латитуде (222 км), онда је циклон „веома мали“ или „патуљак“. Пречник од 3–6 латитудна степена (333 – 670 км) се сматра „просечном величином“. „Веома велики“ тропски циклони имају пречник већи од 8 степени (888 км).^[18] Проматрања показују да је величина у малој мери повезана са променљивама као што су интензитет олује (и.е. максимална брзина ветра), пречник максималног ветра, латитуда, и максимални потенцијални интензитет.^[20]^[22]

Величина игра важну улогу у модулацији штете од олује. Ако је све остало једнако, већа олуја ће утицати на веће подручје током дужег временског интервала. Осим тога, снажније поље приземног ветра може да генерише већи олујни прилив услед комбинације дуже захваћености ветром, дужег трајања и већих таласа.^[23] На пример, ураган Санди, који је погодио источне САД 2012. године, једва да је достигао урагански интензитет пре досезања копна, али је због своје екстремно велике величине био један од копнених урагана који су изазвали највећу материјалну штету у историји САД.

Горњи циркулација јаких урагана протеже се у тропопаузу атмосфере, која је при нижим латитудама на 15.000–18.000 метара.^[24]

Физика и енергетика

Тродимензионално поље ветра у тропском циклону се може поделити у две компоненте: примарну циркулацију и секундарну циркулацију". Примарна циркулације је ротациони део протока; она је чисто циркуларна. Секундарна циркулација је преврћући део протока; она делује у радијалном и вертикалном правцу. Примарна циркулација обухвата најјаче ветрове и одговорна је за највећи део штете узроковане олујуом, док је секундарна циркулација спорија мада влада енергетиком олује.

Секундарна цирцулација: Карнотова топлотна машина

Примарни извор енергије тропског циклона је испаравање воде са површине океана, која се ултиматно рекондензује у облацима и киши, кад се врућ ваздух подигне и охлади до засићења. Енергетика система се може идеализовати као атмосферска Карнотова топлотна машина.^[26] Прво, упливни ваздух у близини површине стиче топлоту, првенствено путем испаравања воде (и.е. латентна топлота) на температури вруће океанске површине (током испаравања, океан се хлади, а ваздух се загрева). Друго, угрејани ваздух се подиже и хлади унутар зида ока уз конзервацију тоталног топлотног садржаја (латентна топлота се једноставно конвертује у осетну топлоту током кондензације). Треће, ваздух се одлива и губи топлоту у облику инфрацрвене радијације у отвореном простору на температури хладне тропопаузе. Коначно, ваздух се слеже и загрева на спољашњој ивици олује уз конзервацију тоталног топлотног садржаја. Први и трећи корак су скоро изотермски, док су други и четврти корак скоро изентропски. Овај навише-наниже преврћући проток је познат као секундарна циркулација. Карнотова перспектива даје горњу границу максималне брзине ветра коју олуја може да достигне.

Научници процењују да тропски циклон ослобађа топлотну енергију брзином од 50 до 200 екса џула (10¹⁸ Ј) на дан,^[27] што је еквивалентно са око 1 ПW (10¹⁵ Вата). Та брзина ослобађања енергије је до 70 пута већа од светске енергетске потрошње људи и 200 већа од светског електричног капацитета. Она је еквивалентна са експлозијом нуклеарне бомбе снаге 10 мегатона сваких 20 минута.^[27]^[28]

Примарна циркулација: ротирајучи ветрови

Примарни ротирајући проток тропског циклона произилази из конзервације угаоног момента секундарне циркулације. Абсолутни угаони моменат ротирајуће планете $M$ је дат изразом

M={\frac {1}{2}}fr^{2}+vr

где $f$ означава Кориолисов параметер, $v$ је азимутална (и.е. ротирајућа) брзина ветра, и $r$ је полупречник до осе ротације. Први члан на десној страни је компонента планетарног угаоног момента која се пројектује на локалну вертикалу (и.е. осу ротације). Други члан је релативни угаони моменат саме циркулације у односу на осу ротације. Пошто члан планетарног угаоног момента исчезава у близини екватора (где је $f=0$ ), тропски циклони се ретко формирају унутар 5° од екватора.^[6]^[29]

Услед радијалног протока вазхуха ка унутрашњости на ниским нивоима, долази до кружне ротације ради очувања угаоног мемента. Слично томе, брзо ротирајући проток ваздуха се креће радијално навише у близини тропопаузе, те долази до умањења циклонске ротације и ултиматне промене смера на довољно великом полупречнику, што доводи до антициклона у горњем нивоу. Резултат је вертикална структура која се одликује јаким циклоном на ниским нивоима и јаким антициклоном у близини тропопаузе. Са гледишта термалног баланса ветра, то кореспондира систему који је топлији у центру него у окружењу на свим алтитудама (и.е. "топло језгро"). Са перспективе хидростатичког баланса, топло језгро се транслира у нижи притисак у центру на свим алтитудама, са максималним падом притиска у близини површине.^[11]

Максимум потенцијалног интензитета

Услед површинског трења, прилив само парцијално очувава свој угаони моменат. Стога, површина мора као доња граница делује као извор (услед испаравања) и потрошач (услед трења) енергије система. Последица ове чињенице је постојање теоретске горње границе највеће јачине ветра коју тропски циклон може да достигне. Пошто се испаравање линеарно повећава са брзином ветра (као што се излазак из базена осећа хладнијим током ветровитих дана), постоји позитивна повратна спрега на унос енергије у систем, позната као утицај ветром индуковане размене површинске топлоте (енгл. Wind-Induced Surface Heat Exchange - WИСХЕ).^[26] Ова спрега се знатно умањује кад дисипација услед трења, пропорционалног са кубом брзине ветра, постане довољно велика. Горња граница се назива „максимални потенцијални интензитет“, $v_{p}$ , и дата је са

v_{p}^{2}={\frac {C_{k}}{C_{d}}}{\frac {T_{s}-T_{o}}{T_{o}}}\Delta k

где $T_{s}$ означава температуру површине мора, $T_{o}$ је температура одлива ([К]), $\Delta k$ је разлика енталије између површине и прекривајућег ваздуха ([Ј/кг]), а $C_{k}$ и $C_{d}$ су коефицијенти размене (који су бездимензиони) енталпије и момента, респективно.^[30] Разлика енталпије површине и ваздуха се узима да је $\Delta k=k_{s}^{*}-k$ , где је $k_{s}^{*}$ енталпија засићења ваздуха при температури мора и притиску на нивоу мора, а $k$ је енталпија граничног слоја ваздуха који покрива површину.

Максимални потенцијални интензитет је предоминантно функција саме околине (и.е. без тропског циклона), и стога ова величина се може користити за одређивање региона на Земљи који могу да подрже тропске циклоне датог интензитета, и начина на који ти региони могу да еволуирају током времена.^[31]^[32] Специфично, максимални потенцијални интензитет има три компоненте, мада је његова варијабилност у простору и времену предоминантно узрокована варијабилношћу компоненте разлике енталпије између површине и ваздуха, $\Delta k$ .

Извод

На тропски циклон се може гледати као на топлотну машину која конвертује улазну топлотну енергију са површине у механичку енергију која се може користити за вршење механичког рада против површинског трења. У равнотежи, брзина нето продукције енергије система мора да буде једнака брзини губитка енергије услед дисипације трењем на површини, и.е.

W_{in}=W_{out}

Брзина губитка енергије по јединици површине услед површинског трења, $W_{out}$ , је дата са

W_{out}=C_{d}\rho |\mathbf {u} |^{3}

где је $\rho$ густина ваздуха у близини површине ([кг/м³]) и $|\mathbf {u} |$ је брзина ветра у близини површине ([м/с]).

Брзина ослобађања енергије по јединици површине, $W_{in}$ је дата са

W_{in}=\epsilon Q_{in}

где је $\epsilon$ ефикасност топлотне машине и $Q_{in}$ је тотална брзина топлотног уноса у систем по јединици површине. Пошто се тропски циклони у идеалном случају могу сматрати Карнотовом топлотном машином, ефикасност Карнотове топлотне машине је дата са

\epsilon ={\frac {T_{s}-T_{o}}{T_{s}}}

Топлота (енталпија) по јединици масе је дата са

k=C_{p}T+L_{v}q

где је $C_{p}$ топлотни капацитет ваздуха, $T$ је температура ваздуха, $L_{v}$ је латентна топлота испаравања, и $q$ је концентрација водене паре. Прва компонента одговара осетној топлоти, а друга латентној топлоти.

Постоје два извора топлоте. Доминантни извор је унос топлоте са површине, првенствено услед испаравања. Аеродинамичка формула за брзину уноса топлоте по јединици површине, $Q_{in:k}$ , је дата са

Q_{in:k}=C_{k}\rho |\mathbf {u} |\Delta k

где $\Delta k=k_{s}^{*}-k$ представља разлику енталпија између површине океана и прекривајућег ваздуха. Други извор је унутрашња осетна топлота која се генерише дисипацијом услед трења (означена са $W_{out}$ ), која се јавља у близини површине унутар тропског циклона и рециклира се у систему.

Q_{in:friction}=C_{d}\rho |\mathbf {u} |^{3}

Стога је тотална брзина нето продукције енергије по јединици површине дата са

W_{in}={\frac {T_{s}-T_{o}}{T_{s}}}\left(C_{k}\rho |\mathbf {u} |\Delta k+C_{d}\rho |\mathbf {u} |^{3}\right)

Постављајући $W_{in}=W_{out}$ и узимајући $|\mathbf {u} |\approx v$ (и.е. брзина ротационог ветра је доминантна) доводи до горе датог решења за $v_{p}$ . Овај извод подразумева да се тотални унос енергије и њен губитак унутар система могу апроксимирати њиховим вредностима на полупречнику максималног ветра. Учинак уврштавања $Q_{in:friction}$ је да се тотални унос топлоте множи фактором ${\frac {T_{s}}{T_{o}}}$ . Математички, то има ефекат замењивања $T_{s}$ са $T_{o}$ у имениоцу Карнотове ефикасности.

Алтернативни извод за максимални потенцијални интензитет, који је математички еквивалентан са горњом формулацијом, је

v_{p}={\sqrt {{\frac {T_{s}}{T_{o}}}{\frac {C_{k}}{C_{d}}}(CAPE_{s}^{*}-CAPE_{b})|_{m}}}

где ЦАПЕ означава конвективну доступну потенцијалну енергију (енгл. Convective Available Potential Energy), $CAPE_{s}^{*}$ је ЦАПЕ дела ваздуха подигнутог из засићења на нивоу мора у односу на сондирање околине, $CAPE_{b}$ је ЦАПЕ граничног слоја ваздуха, и обе величине се прорачунавају на полупречнику максималног ветра.^[33]

Карактеристичне вредности и варијабилност на Земљи

На Земљи, карактеристична температура за $T_{s}$ је 300 К, а за $T_{o}$ је 200 К, што одговара Карнотовој ефикасности од $\epsilon =1/3$ . Однос кефицијената површинске размене, $C_{k}/C_{d}$ , се типично узима да је 1. Међутим, запажања упућују на то да коефицијент отпора $C_{d}$ варира са брзином ветра и да може да опадне при јаком ветру унутар граничног слоја формираног урагана.^[34] Додатно, $C_{k}$ може да варира са високим брзинама ветра услед ефекта морског спреја на испаравање унутар граничног слоја.^[35]

Карактеристична вредност максималног потенцијалног интензитета, $v_{p}$ , је 80 м/с. Међутим, ова величина знатно варира у времену и простору, посебно унутар сезонских циклона, покривајући опсег од 0–100 м/с.^[33] Ова варијабилност је првенствено услед променљивости дисеквилибријума површинске енталпије ( $\Delta k$ ), као и термодинамчке структуре тропосфере, које су контролисане динамиком великих опсега тропске климе. Ове процесе модулише низ фактора укључујући температуру површине мора (и исходишна динамика океана), позадину ветра у близини површине, и вертикалну структуру атмосферског радијативног загревања.^[36] Природа ове модулације је комплексна, посебно на климатским временским скалама (декадама или дуже). На краћим временским скалама, варијабилност максималног потенцијалног интензитета се обично повезује са пертурбацијама температуре површине мора у односу на трописки просек, пошто региони са релативно топлом водом имају термодинамичка стања која су знатно склонија појави тропских циклона него региони са релативно хладном водом.^[37] Међутим, на овај однос индиректно утиче динамика тропика великих опсега; у поређењу с тим је директан утицај апсолутне температуре морске површине на $v_{p}$ слаб.

Интеракција с океаном

Пролаз тропског циклона преко океана узрокује знатно хлађење горњих слојева океана, што може да утиче на накнадни развој циклона. Ово хлађење је првентвено узроковано мешањем хладне воде из дубине океана са топлом површинском водом услед ветра. Тај ефекат доводи до негативног повратног процеса којим се инхибира даљи развој, или долази до слабљења. Додатно хлађење може проистекне из прилива хладне воде из кише (до тога долази зато што је атмосфера хладнија на вишим алтитудама). Наоблачење такође може да утиче на хлађење океана, путем заклањања површине океана од директног сунчевог светла пре и незнатно након проласка олује. Сви ти ефекти се могу комбиновати да произведу драматични пад температуре морске површине преко великих области за само неколико дана.^[38]

Сафир-Симпсонова скала урагана

Категорија 1 - ветар 119-153 км/х. Оштећује: непричвршћене камп-приколице, жбуње, дрвеће
Категорија 2 - ветар 153-177 км/х. Оштећује: оштећује структуре кућа (по неки цреп), обара по неко велико дрвеће, поплаве у приобаљу
Категорија 3 - ветар 178-209 км/х. Оштећује: оштећује структуре кућа (већа оштећења), обара велико дрвеће, веће поплаве у приобаљу
Категорија 4 - ветар 210-249 км/х. Оштећује: руши кровне конструкције, чупа дрвеће, жбуње, знаке, поплаве и масовна евакуација 10 км уз обалу.
Категорија 5 - ветар снажнији од 249 км/х. Оштећује: носи кровове, зграде се руше, масовна евакуација 15 км уз обалу

Референце

↑ „ТЦ Сандy вс јадранска бура”. Архивирано из оригинала на датум 2017-09-12. Приступљено 2019-08-13.
↑ „хуррицане”. Оxфорд дицтионарy. Архивирано из оригинала на датум 2014-10-06. Приступљено Оцтобер 1, 2014.
↑ „Хуррицане - Дефинитион анд Море фром тхе Фрее Мерриам-Wебстер Дицтионарy”. Приступљено Оцтобер 1, 2014.
↑ „Дефинитион оф "хуррицане" - Цоллинс Енглисх Дицтионарy”. Приступљено Оцтобер 1, 2014.
↑ „Тхе онлy дифференце бетwеен а хуррицане, а цyцлоне, анд а тyпхоон ис тхе лоцатион wхере тхе сторм оццурс”. ноаа.гов. Приступљено Оцтобер 1, 2014.
↑ ^6,0 ^6,1 ДОИ:10.1175/1520-0477(1998)079<0019:TCAGCC>2.0.CO;2
Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд
↑ Сyмондс, Стеве (Новембер 17, 2003). „Хигхс анд Лоwс”. Wилд Wеатхер (Аустралиан Броадцастинг Цорпоратион). Архивирано из оригинала на датум 2007-10-11. Приступљено Марцх 23, 2007.
↑ Атлантиц Оцеанограпхиц анд Метеорологицал Лабораторy; Хуррицане Ресеарцх Дивисион. „Фреqуентлy Аскед Qуестионс: Wхат ис ан еxтра-тропицал цyцлоне?”. Натионал Оцеаниц анд Атмоспхериц Администратион. Приступљено Марцх 23, 2007.
↑ Натионал Хуррицане Центер (2005). „Глоссарy оф НХЦ/ТПЦ Термс”. Натионал Оцеаниц анд Атмоспхериц Администратион. Приступљено Новембер 29, 2006.
↑ Марине Метеорологy Дивисион. „Циррус Цлоуд Детецтион” (ПДФ). Сателлите Продуцт Туториалс. Монтереy, ЦА: Унитед Статес Навал Ресеарцх Лабораторy. стр. 1. Архивирано из оригинала на датум 2019-04-03. Приступљено Јуне 4, 2013.
↑ ^11,0 ^11,1 Франк, W. M. (1977). „Тхе струцтуре анд енергетицс оф тхе тропицал цyцлоне I. Сторм струцтуре”. Монтхлy Wеатхер Ревиеw 105 (9): 1119–1135. Бибцоде 1977MWRv..105.1119F. ДОИ:10.1175/1520-0493(1977)105<1119:TSAEOT>2.0.CO;2.
↑ ^12,0 ^12,1 Натионал Wеатхер Сервице (Оцтобер 19, 2005). „Тропицал Цyцлоне Струцтуре”. ЈетСтреам — Ан Онлине Сцхоол фор Wеатхер. Натионал Оцеаниц & Атмоспхериц Администратион. Архивирано из оригинала на датум 2013-12-07. Приступљено Маy 7, 2009.
↑ Пасцх, Рицхард Ј.; Ериц С. Блаке, Хугх D. Цобб III, анд Давид П. Робертс (Септембер 28, 2006). „Тропицал Цyцлоне Репорт: Хуррицане Wилма: 15–25 Оцтобер 2005” (ПДФ). Натионал Хуррицане Центер. Архивирано из оригинала на датум 2015-03-06. Приступљено Децембер 14, 2006.
↑ ДОИ:10.1175/1520-0493(1999)127<0137:ATCWAV>2.0.CO;2
Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд
↑ ДОИ:10.1175/1520-0493(1999)127<0581:AHSO>2.0.CO;2
Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд
↑ Америцан Метеорологицал Социетy. „АМС Глоссарy: Ц”. Глоссарy оф Метеорологy. Аллен Пресс. Приступљено Децембер 14, 2006.
↑ Атлантиц Оцеанограпхиц анд Хуррицане Ресеарцх Дивисион. „Фреqуентлy Аскед Qуестионс: Wхат аре "цонцентриц еyеwалл цyцлес" (ор "еyеwалл реплацемент цyцлес") анд wхy до тхеy цаусе а хуррицане'с маxимум wиндс то wеакен?”. Натионал Оцеаниц анд Атмоспхериц Администратион. Приступљено Децембер 14, 2006.
↑ ^18,0 ^18,1 „Q: Wхат ис тхе авераге сизе оф а тропицал цyцлоне?”. Јоинт Тyпхоон Wарнинг Центер. 2009. Архивирано из оригинала на датум 2013-09-01. Приступљено Маy 7, 2009.
↑ „Глобал Гуиде то Тропицал Цyцлоне Форецастинг: цхаптер 2: Тропицал Цyцлоне Струцтуре”. Буреау оф Метеорологy. Маy 7, 2009. Архивирано из оригинала на датум 2011-06-01. Приступљено Маy 6, 2009.
↑ ^20,0 ^20,1 ДОИ:10.1029/2010GL044558
Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд
↑ ДОИ:10.1175/1520-0493(1999)127<2992:SOTCAI>2.0.CO;2
Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд
↑ Меррилл, Роберт Т (1984). „А цомпарисон оф Ларге анд Смалл Тропицал цyцлонес”. Монтхлy Wеатхер Ревиеw (Америцан Метеорологицал Социетy) 112 (7): 1408. ДОИ:10.1175/1520-0493(1984)112<1408:ACOLAS>2.0.CO;2.
↑ ДОИ:10.1175/2008JPO3727.1
Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд
↑ ДОИ:10.1175/1520-0493(1970)098<0749:TATATL>2.3.CO;2
Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд
↑ Емануел, Керрy (Фебруарy 8, 2006). „Антхропогениц Еффецтс он Тропицал Цyцлоне Ацтивитy.”. Массацхусеттс Институте оф Тецхнологy. Приступљено Маy 7, 2009.
↑ ^26,0 ^26,1 ДОИ: 10.1175/1520-0469(1986)043<0585:AASITF>2.0.CO;2
Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд
↑ ^27,0 ^27,1 „НОАА ФАQ: Хоw муцх енергy доес а хуррицане релеасе?”. Натионал Оцеаниц & Атмоспхериц Администратион. Аугуст 2001. Приступљено Јуне 30, 2009.
↑ „Хуррицанес: Кеепинг ан еyе он wеатхер'с биггест буллиес.”. Университy Цорпоратион фор Атмоспхериц Ресеарцх. Марцх 31, 2006. Архивирано из оригинала на датум 2009-04-25. Приступљено Маy 7, 2009.
↑ Барнес, Гарy. „Хуррицанес анд тхе еqуатор”. Университy оф Хаwаии. Архивирано из оригинала на датум 2013-08-05. Приступљено Аугуст 30, 2013.
↑ ДОИ: 10.1007/BF01030791
Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд
↑ ДОИ: 10.1175/1520-0493(2000)128<1139:ASAOTC>2.0.CO;2
Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд
↑ ДОИ:10.1038/ngeo779
Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд
↑ ^33,0 ^33,1 ДОИ:10.1029/2001JD000776
Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд
↑ ДОИ:10.1038/nature01481
Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд
↑ ДОИ: 10.1175/JAS-D-11-0276.1
Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд
↑ ДОИ:10.1002/jame.20032
Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд
↑ ДОИ: 10.1175/1520-0442(2000)013<4378:MTPIAS>2.0.CO;2
Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд
↑ D'Асаро, Ериц А. анд Блацк, Петер Г. (2006). „Ј8.4 Турбуленце ин тхе Оцеан Боундарy Лаyер Белоw Хуррицане Деннис” (ПДФ). Университy оф Wасхингтон. Архивирано из оригинала на датум 2012-03-30. Приступљено Фебруарy 22, 2008.

Литература

Хуррицане Глоссарy оф Термс
Лист оф Wорлд'с Деадлиест Тропицал Цyцлонес
ЦДЦ - НИОСХ Сторм/Флоод анд Хуррицане/Тyпхоон Респонсе
У.С. Биллион-доллар Wеатхер анд Цлимате Евентс
Флорент Беуцхер, Мануел де мéтéорологие тропицале : дес ализéс ау цyцлоне (2 томес), Мéтéо-Франце, цолл. « Цоурс ет Мануел, 897 пп. »,‎ 25 маи 2010 (ИСБН 978-2-11-099391-5, прéсентатион ен лигне, лире ен лигне [ПДФ]), п. 476 ет 420
Лес цyцлонес сèмент ла темпêте цхез лес сциентифиqуес, артицле ду Цоурриер Интернатионал (пагес 48–49, éдитион ду 12 ау 18 јанвиер 2006) : дéбат сур ле рéцхауффемент цлиматиqуе ет сес цонсéqуенцес сур уне поссибле аугментатион ду номбре де цyцлонес.
Ле рéсултат де рецхерцхес публиé данс ле магазине сциентифиqуе Натуре ду 4 аоûт 2005, пар Керрy Емануел (« Агграватион де л'еффет деструцтеур дес цyцлонес тропицауx сур лес 30 дерниèрес аннéес »).
Хенрy Пиддингтон, Тхе Хорн-боок фор тхе Лаw оф Стормс фор тхе Индиан анд Цхина Сеас,‎ 1844
Хенрy Пиддингтон, Тхе Саилор'с Хорн-боок фор тхе Лаw оф Стормс, Лондон, Смитх, Елдер анд Цо.,‎ 1848, 360 п.

Вањске везе

УС Натионал Хуррицане Центер – Нортх Атлантиц, Еастерн Пацифиц
Централ Пацифиц Хуррицане Центер Архивирано 2011-09-23 на Wаyбацк Мацхине-у – Централ Пацифиц
Јапан Метеорологицал Агенцy – НW Пацифиц
Индиа Метеорологицал Департмент – Баy оф Бенгал анд тхе Арабиан Сеа
Мéтéо-Франце – Ла Реунион – Соутх Индиан Оцеан фром 30°Е то 90°Е
Фији Метеорологицал Сервице – Соутх Пацифиц wест оф 160°Е, нортх оф 25° С
Трендс ин тропицал цyцлоне ацтивитy: Индиан Оцеан 1998-2014
Индонесиан Метеорологицал Департмент – Соутх Индиан Оцеан фром 90°Е то 125°Е, нортх оф 10°С
Аустралиан Буреау оф Метеорологy (ТЦWЦ'с Пертх, Дарwин & Брисбане) Архивирано 2008-07-23 на Wаyбацк Мацхине-у. – Соутх Индиан Оцеан & Соутх Пацифиц Оцеан фром 90°Е то 160°Е, соутх оф 10°С
Метеорологицал Сервице оф Неw Зеаланд Лимитед – Соутх Пацифиц wест оф 160°Е, соутх оф 25°С

[1] „ТЦ Сандy вс јадранска бура”. Архивирано из оригинала на датум 2017-09-12. Приступљено 2019-08-13.

[2] „хуррицане”. Оxфорд дицтионарy. Архивирано из оригинала на датум 2014-10-06. Приступљено Оцтобер 1, 2014.

[3] „Хуррицане - Дефинитион анд Море фром тхе Фрее Мерриам-Wебстер Дицтионарy”. Приступљено Оцтобер 1, 2014.

[4] „Дефинитион оф "хуррицане" - Цоллинс Енглисх Дицтионарy”. Приступљено Оцтобер 1, 2014.

[5] „Тхе онлy дифференце бетwеен а хуррицане, а цyцлоне, анд а тyпхоон ис тхе лоцатион wхере тхе сторм оццурс”. ноаа.гов. Приступљено Оцтобер 1, 2014.

[BAMS_Zhang_1988-6] 6,0 ^6,1 ДОИ:10.1175/1520-0477(1998)079<0019:TCAGCC>2.0.CO;2
Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд

[ABC_pressures-7] Сyмондс, Стеве (Новембер 17, 2003). „Хигхс анд Лоwс”. Wилд Wеатхер (Аустралиан Броадцастинг Цорпоратион). Архивирано из оригинала на датум 2007-10-11. Приступљено Марцх 23, 2007.

[AOML_FAQ_A7-8] Атлантиц Оцеанограпхиц анд Метеорологицал Лабораторy; Хуррицане Ресеарцх Дивисион. „Фреqуентлy Аскед Qуестионс: Wхат ис ан еxтра-тропицал цyцлоне?”. Натионал Оцеаниц анд Атмоспхериц Администратион. Приступљено Марцх 23, 2007.

[NHC_glossary-9] Натионал Хуррицане Центер (2005). „Глоссарy оф НХЦ/ТПЦ Термс”. Натионал Оцеаниц анд Атмоспхериц Администратион. Приступљено Новембер 29, 2006.

[cirrus-10] Марине Метеорологy Дивисион. „Циррус Цлоуд Детецтион” (ПДФ). Сателлите Продуцт Туториалс. Монтереy, ЦА: Унитед Статес Навал Ресеарцх Лабораторy. стр. 1. Архивирано из оригинала на датум 2019-04-03. Приступљено Јуне 4, 2013.

[MWR_Frank_1977-11] 11,0 ^11,1 Франк, W. M. (1977). „Тхе струцтуре анд енергетицс оф тхе тропицал цyцлоне I. Сторм струцтуре”. Монтхлy Wеатхер Ревиеw 105 (9): 1119–1135. Бибцоде 1977MWRv..105.1119F. ДОИ:10.1175/1520-0493(1977)105<1119:TSAEOT>2.0.CO;2.

[JetStream_structure-12] 12,0 ^12,1 Натионал Wеатхер Сервице (Оцтобер 19, 2005). „Тропицал Цyцлоне Струцтуре”. ЈетСтреам — Ан Онлине Сцхоол фор Wеатхер. Натионал Оцеаниц & Атмоспхериц Администратион. Архивирано из оригинала на датум 2013-12-07. Приступљено Маy 7, 2009.

[WilmaTCR-13] Пасцх, Рицхард Ј.; Ериц С. Блаке, Хугх D. Цобб III, анд Давид П. Робертс (Септембер 28, 2006). „Тропицал Цyцлоне Репорт: Хуррицане Wилма: 15–25 Оцтобер 2005” (ПДФ). Натионал Хуррицане Центер. Архивирано из оригинала на датум 2015-03-06. Приступљено Децембер 14, 2006.

[MWR_Lander_1999-14] ДОИ:10.1175/1520-0493(1999)127<0137:ATCWAV>2.0.CO;2
Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд

[MWR_1996_AHS_summary-15] ДОИ:10.1175/1520-0493(1999)127<0581:AHSO>2.0.CO;2
Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд

[CDO_AMS-16] Америцан Метеорологицал Социетy. „АМС Глоссарy: Ц”. Глоссарy оф Метеорологy. Аллен Пресс. Приступљено Децембер 14, 2006.

[AOML_FAQ_D8-17] Атлантиц Оцеанограпхиц анд Хуррицане Ресеарцх Дивисион. „Фреqуентлy Аскед Qуестионс: Wхат аре "цонцентриц еyеwалл цyцлес" (ор "еyеwалл реплацемент цyцлес") анд wхy до тхеy цаусе а хуррицане'с маxимум wиндс то wеакен?”. Натионал Оцеаниц анд Атмоспхериц Администратион. Приступљено Децембер 14, 2006.

[JTWCsize-18] 18,0 ^18,1 „Q: Wхат ис тхе авераге сизе оф а тропицал цyцлоне?”. Јоинт Тyпхоон Wарнинг Центер. 2009. Архивирано из оригинала на датум 2013-09-01. Приступљено Маy 7, 2009.

[Global-19] „Глобал Гуиде то Тропицал Цyцлоне Форецастинг: цхаптер 2: Тропицал Цyцлоне Струцтуре”. Буреау оф Метеорологy. Маy 7, 2009. Архивирано из оригинала на датум 2011-06-01. Приступљено Маy 6, 2009.

[Chavas_Emanuel_GRL-20] 20,0 ^20,1 ДОИ:10.1029/2010GL044558
Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд

[Liu_/_Chan_AMS-21] ДОИ:10.1175/1520-0493(1999)127<2992:SOTCAI>2.0.CO;2
Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд

[Merrill-22] Меррилл, Роберт Т (1984). „А цомпарисон оф Ларге анд Смалл Тропицал цyцлонес”. Монтхлy Wеатхер Ревиеw (Америцан Метеорологицал Социетy) 112 (7): 1408. ДОИ:10.1175/1520-0493(1984)112<1408:ACOLAS>2.0.CO;2.

[Irish_et_al_JPO-23] ДОИ:10.1175/2008JPO3727.1
Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд

[Waco_1970-24] ДОИ:10.1175/1520-0493(1970)098<0749:TATATL>2.3.CO;2
Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд

[25] Емануел, Керрy (Фебруарy 8, 2006). „Антхропогениц Еффецтс он Тропицал Цyцлоне Ацтивитy.”. Массацхусеттс Институте оф Тецхнологy. Приступљено Маy 7, 2009.

[JAS_Emanuel_1986-26] 26,0 ^26,1 ДОИ: 10.1175/1520-0469(1986)043<0585:AASITF>2.0.CO;2
Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд

[NOAA_Question_of_the_Month-27] 27,0 ^27,1 „НОАА ФАQ: Хоw муцх енергy доес а хуррицане релеасе?”. Натионал Оцеаниц & Атмоспхериц Администратион. Аугуст 2001. Приступљено Јуне 30, 2009.

[UCAR-28] „Хуррицанес: Кеепинг ан еyе он wеатхер'с биггест буллиес.”. Университy Цорпоратион фор Атмоспхериц Ресеарцх. Марцх 31, 2006. Архивирано из оригинала на датум 2009-04-25. Приступљено Маy 7, 2009.

[29] Барнес, Гарy. „Хуррицанес анд тхе еqуатор”. Университy оф Хаwаии. Архивирано из оригинала на датум 2013-08-05. Приступљено Аугуст 30, 2013.

[Bister_Emanuel_1998_MAP-30] ДОИ: 10.1007/BF01030791
Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд

[Emanuel_2000_MWR-31] ДОИ: 10.1175/1520-0493(2000)128<1139:ASAOTC>2.0.CO;2
Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд

[Knutson_etal_2010_NG-32] ДОИ:10.1038/ngeo779
Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд

[Bister_Emanuel_2002_JGRA-33] 33,0 ^33,1 ДОИ:10.1029/2001JD000776
Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд

[Powell_etal_2003_Nat-34] ДОИ:10.1038/nature01481
Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд

[Bell_etal_2012-35] ДОИ: 10.1175/JAS-D-11-0276.1
Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд

[Emanuel_Sobel_2013_JAMES-36] ДОИ:10.1002/jame.20032
Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд

[Sobel_Bretherton_2000_JC-37] ДОИ: 10.1175/1520-0442(2000)013<4378:MTPIAS>2.0.CO;2
Тхис цитатион wилл бе аутоматицаллy цомплетед ин тхе неxт феw минутес. Yоу цан јумп тхе qуеуе ор еxпанд бy ханд

[NASA_Cooling-38] D'Асаро, Ериц А. анд Блацк, Петер Г. (2006). „Ј8.4 Турбуленце ин тхе Оцеан Боундарy Лаyер Белоw Хуррицане Деннис” (ПДФ). Университy оф Wасхингтон. Архивирано из оригинала на датум 2012-03-30. Приступљено Фебруарy 22, 2008.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]

[27]

[28]

[29]

[30]

[31]

[32]

[33]

[34]

[35]

[36]

[37]

[38]