Транзит (астрономија)
.jpg){kind=spacer}
Транзит (њемачки трансит < талијански трансито < латински транситус: пријелаз, пролажење, пролаз) или пријелаз, у астрономији, је пријелаз Меркура или Венере преко Сунчева круга; опћенитије, пријелаз мањега небеског тијела или сјене мањега тијела преко круга већега тијела, нпр. природних сателита испред планета (Венерин пријелаз). Заклањање мањега тијела већим назива се окултација. [1]
Венерин пријелаз
[уреди | уреди извор]Венерин пријелаз или Венерин транзит је пријелаз Венере испред Сунца и закривање дијела његова круга. Не догађа се сваки пут кад се Венера нађе између Земље и Сунца јер се равнине гибања Венере и Земље око Сунца разликују за 3.4°, па је Венера најчешће изнад или испод Сунчева диска. Појављује се 4 пута у 243 године и обично траје по неколико сати (пријелаз 2012. трајао је 6 сати и 40 минута): између прве и друге појаве размак је 8 година (с неколико дана разлике) између друге и треће појаве размак је 105.5 година, између треће и четврте опет 8 година, а до новога циклуса треба чекати 121.5 година.
Од открића телескопа Венерини пријелази су били:
- 7. просинца 1631.,
- 4. просинца 1639.,
- 6. липња 1761.,
- 4. липња 1769.,
- 9. просинца 1874.,
- 6. просинца 1882.,
- 8. липња 2004. и
- 5. – 6. липња 2012.
Сљедећи Венерини пријелази ће бити:
- 11. просинца 2117.,
- 8. просинца 2125.,
- 11. липња 2247.,
- 9. липња 2255. итд.
Вријеме Венериног пријелаза 1631. предвидио је Јоханнес Кеплер; његове је прорачуне усавршио Јеремиах Хорроцкс, који је пријелаз мотрио 1639. методом пројекције, што и данас практицирају аматери. Пријелази нису потпуно видљиви с цијеле Земље, тј. пријелаз Венере не могу видјети проматрачи из оних дијелова Земље на којима је у вријеме пријелаза ноћ.
Венерин је пријелаз кроз повијест био попраћен великом мобилизацијом знанственика и опреме и организирањем експедиција и међународних сурадњи како би се проматрао из различитих дијелова свијета. Руђер Бошковић је за британски Роyал Социетy судјеловао у организирању двију таквих експедиција (Истанбул 1761. и Калифорнија 1769.). Венерини пријелази послужили су за одређивање Сунчеве паралаксе, односно удаљености Земље од Сунца (према методи Едмонда Халлеyа), затим за процјену Венерина промјера, а при пријелазу 1761. Михаил Васиљевич Ломоносов запазио је Венерину атмосферу.
Прије првих прецизних кронометара, Венерин пријелаз проматрао се и ради одређивања мјеснога меридијана (земљописне дужине). Тако је и експедиција Јамеса Цоока с помоћу проматрања Венерина пријелаза 1769. прецизно одредила положај Тахитија. [2]
Меркуров пријелаз
[уреди | уреди извор]Меркуров пријелаз или Меркуров транзит је пријелаз Меркура преко Сунчева круга (виђено са Земље). У тренутку пријелаза Меркур се види као мала точкица на Сунчевом кругу. Меркуров пријелаз се види чешће од Венериног пријелаза, између 13 и 14 пријелаза у току једног стољећа, јер је Меркур ближи Сунцу и чешће се окреће. Меркурови пријелази се догађају или у свибњу или у студеном. Задња 3 пријелаза су се догодила 1999., 2003. и 2006.; а слиједећи ће се појавити 2016. На дан 3. липња 2014. први пута је Меркуров пријелаз виђен с Марса (Марсово возило Цуриоситy).