Тоулон
Тоулон
| |
|---|---|
.jpg) Панорама града | |
  Тоулон Тоулон на карти Француске | |
| Координате: 43°07′33″Н 05°55′50″Е / 43.12583°Н 5.93056°Е | |
| Држава |  Француска |
| Регија | Прованса-Алпе-Азурна обала |
| Департман | Вар |
| Аррондиссемент | Тоулон |
| Управа | |
| • Маире | ️Јосéе Масси |
| Површина | |
| • град | 763.7 km² |
| Надморска висина | 1[1] m |
| Становништво (2021.) | |
| • град | 595.715 |
| • Густина | 78/km² |
| • Урбано | 179.659 |
| Временска зона | УТЦ+1 |
| Поштански број | 83000[1] |
Тоулон је лучки град и опћина од 179,659 становника[1], и агломерација од 595,715 становника[2] на југоистоку Француске у Регији Прованса-Алпе-Азурна обала у Департману Вар у ком је административни центар.[3]
Тоулон је главна поморска база Француске ратне морнарице.[3]
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Тоулон се налази на обали Медитерана, 60 км југоисточно од Марсеиллеа. Простире се у дубоком и добро заштићеном заљеву у подножју планине Фарон (584 м),[4]
Хисторија
[уреди | уреди извор]Његов добро штићени заљев користили су као луку још од 9. вијека пне. лигурски, фенички и грчки бродови. Римљани су око 118. пне. основали насеље Тело Мартиус. Од 476. је под влашћу Визигота, а од 508 Острогота и Франака од 536. Након распада Франачког Царства градом владају Провансалски грофови све до 1481. кад постаје домена француских краљева.[4]
За француско-хабсбуршких ратова двапут су га заузеле трупе цара Карла V. (1524. и 1536).[4]
.jpg)
Арсенал у Тоулону основао је Хенрy IV (владао 1589. - 1610.). Арсенал су дограђивали и утврђивали државници Кардинал Рицхелие и Јеан-Баптисте Цолберт и инжењерац Ваубан. Одолијевао је опсади савезничких снага 1707. за вријеме Рата за шпанско наслијеђе и био је поприште познате опсаде за Француских револуционарних ратова 1793. У којој се истакао млади Наполеон који је тада као артиљеријски поручник имао пресудну улогу у заузимању Тоулона и истјеривању страних бродова. Након те битке добио је чин бригадног генерала и постао звијезда француске револуционарне армије.[3]
Након 1815. Тоулон је добио на важности као лука из које је испловљавала већину француских војних експедиција у 19. вијеку. У 20. вијеку је израстао у најважнију поморску базу Француске ратне морнарице, која је за Првог свјетског рата била центар поморских снага Антанте на Медитерану.
У Другог свјетског рата француско-њемачко примирје из 1940. оставило је колабористичкој влади Вишијевске Француске контролу над француском флотом, чији се добар дио налазио у Тоулону. Након Савезничког искрцавања у Сјеверној Африци у новембру 1942. Адолф Хитлер је наредио Wехрмацхту да заузме остатак неокупиране Француске, укључујући Тоулон.
Док су Савезници неуспјешно покушали организирати бијег Тоулонске флоте у Сјеверну Африку, да не падне у руке Криегсмарине, тенкови Хеера приближавали се су луци. Командант Медитеранске флоте адмирал Јеан де Лаборде био је спреман на то, па је наредио својим морнарима да у ноћи 27. новембра потопе 73 брода, укључујући крстарице, разараче, торпедне чамце, подморнице и један бојни брод.[3]
Тоулон су у аугусту 1944. ослободиле јединице Слободне Француске у Операцији Драгоон.[3]
Град од 1979 има универзитет (Университé де Тоулон) на ком данас студира око 11,000 студената.[5]
Знаменитости
[уреди | уреди извор]Иако је хисторијски центар града добрим дијелом разорен за Другог свјетског рата, у њему још стоји катедрала Нотре-Даме-де-ла-Седс из 11. вијека (дограђена у 17. вијеку). Поред тог остале су утврде подигнуте између 16 - 18. вијека; Тоур роyале (Гроссе тоур), Форт де Балагуиер, Форт Саинт-Лоуис, Форт Ламалгуе, Улаз у арсенал са торњем из 1738. и Опера из 1862.[4]
Тоулон је и град бројних музеја од којих је најпознатији Поморски (основан 1814), поред тог има и природословни, умјетнитчки, оријентални и градски.[4]
Привреда и транспорт
[уреди | уреди извор]_at_Toulon_harbour_07.jpg)
Привредаа Тоулона се традиционално базирала на арсеналу, бродоградњи, рибарству и винаријама. Од како је од 1968.у њему смјештен Национални аеронаутички и свемирски центар, подигнути су бројни погони који производе дијелове за авионе и ракете, оружје, електроничке компоненте, цигарете, папир и ципеле [3]
Поред ратне Тоулон има и путничку луку са трајектним везама према Корзици и марину за јахте.[4]
У недалеком Хyèресу налази се аеродром (ИАТА: ТЛН, ИЦАО: ЛФТХ) ) који је и војни са линијама према Паризу и Бресту.[6]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 „Цоммуне ин Тоулон Аггломератион” (енглески). Цитy Популатион. Приступљено 24.09.2024.
- ↑ „Тоулон Аггломератион ин Франце” (француски). Цитy Популатион. Приступљено 24.09.2024.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 „Тоулон, Франце'” (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 24.09.2024.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 „Тоулон, Франце'” (хрватски). Хрватска енциклопедија ЛЗМК. Приступљено 24.09.2024.
- ↑ „Университé де Тоулон'” (француски). Университé де Тоулон. Приступљено 24.09.2024.
- ↑ „Тоулон Хyèрес Аирпорт'” (енглески). Винци. Приступљено 24.09.2024.
