Тхе Тоwн Wхере Сулфур Фаллс
| "Тхе Тоwн Wхере Сулфур Фаллс" | |||
|---|---|---|---|
| Епизода анимеа Псyцхо-Пасс | |||
 Чињеница да је Макисхима сматрао друштво под Сибyлом исквареним довела је до симболичне примјене наслова на пламени каос који је настао у Токију његовим дјеловањем. Људи с кацигама, заштићени од Сибyлова суда, изазвали су каос који је довео до ланчане реакције и узроковао појаву криминалног понашања и код људи који у нормалним увјетима не би манифестирали такве склоности. | |||
| Иō Фуру Мацхи (硫黄降る街) | |||
| Епизода бр. | 1x15 | ||
| Режија | Наоyосхи Схиотани | ||
| Директор анимације | Yоји Сато | ||
| Продукција | Продуцтион I.Г | ||
| Сценариј | Макото Фуками Ген Уробуцхи | ||
| Музика | Yūго Канно | ||
| Уводна пјесма | "Оут оф Цонтрол" Нотхинг'с Царвед ин Стоне | ||
| Одјавна пјесма | "Алл Алоне wитх Yоу" ЕГОИСТ | ||
| Премијера | 31. сијечња 2013. | ||
| Трајање | 25 минута | ||
| Гостујући гласови | |||
| |||
| |||
| Кронологија епизоде | |||
| |||
"Тхе Тоwн Wхере Сулфур Фаллс" (јапански: 硫黄降る街 Иō Фуру Мацхи) је петнаеста епизода прве сезоне анимеа Псyцхо-Пасс. Епизода је премијерно емитирана на Фујију 31. сијечња 2013. у склопу програмског блока ноитаминА. Епизоду је режирао Наоyосхи Схиотани, док је директор анимације био Yоји Сато. Сценариј су заједнички потписали Макото Фуками и Ген Уробуцхи.
Петнаеста епизода оријентирана је на ескалирање каоса којега изазива Схōго Макисхима, а који се манифестира кроз цијелу серију напада људи с кацигама те субсеквентни каос на улицама. Макисхима је успио изазвати каос и дестабилизирати сустав под Сибyлом, што је захтијевало хитну, али опрезну интервенцију ПСБ-а како би се заштитио Сибyл и ситуација стабилизирала. Међутим, испоставило се како је каос на улицама била само диверзија.
Синопсис
[уреди | уреди извор]У додатној сцени с почетка епизоде, Схōго Макисхима и Цхое Гу-сунг расправљају испред празног аутобуса у изолираном дијелу града. Макисхима коментира како потенцијални криминалци постају стварни криминалци чим сазнају за његову кацигу, тврдећи да ће иначе "послушне овце" под Сибyлом постати "бијесни пси" уколико им се за то пружи прилика. Објашњава како је то одувијек било његово мишљење, а како тренутно стање ствари потврђује његову точност. Закључује: "Друштво које у себи нема мјеста за криминалце је... ипак нездраво. Додаје и успоредбу да су људи који су одрасли у стерилним увјетима слабији и склонији болестима од оних који су се једном раније сусрели с болешћу, након чега додаје цитат из дјела Гyакусатсу Кикан, чији је аутор Пројецт Итō, којег Цхое препознаје.[1] Сцена се пребацује неколико сати касније, а видимо Макисхиму и Цхоеа у друштву људи с кацигама како се аутобусом возе на засада непознату локацију.
Сцена се убрзо пребацује на главну радњу и приказује Акане и Кōгамија како у службеном аутомобилу јуре на непознату локацију, а убрзо и серију дронова како се пробијају кроз промет. Евидентно је да је ситуација алармантна, међутим засада остаје нејасно о чему се точно ради, а радња се враћа седам сати унатраг.
Уз приказ снимке на којој Јyунмеи Итō убија Хироко Фујии, видимо бројне коментаре на друштвеним мрежама који се, што иронично, што панично, што у невјерици, осврћу на чињеницу да се такво убојство могло добити у јавности, а да дронови нису реагирали. Друштвене мреже показују како је друштво почело изражавати сумње у Сибyлов сигурносни сустав; дио људи је престрављен, дио људи сумња у аутентичност снимке, дио њих пак жели Макисхимину кацигу. Свакако, евидентно је да је Сибyлов мир прилично дестабилизиран. Убрзо видимо цијелу скупину мушкараца како у напуштеном дијелу града масовно набављају кациге, најављујући тако скори каос на улицама. I док коментари с друштвених мрежа наново прате снимку убојства, видимо људе с кацигама на различитим локацијама по граду како нормално шетају, без да их скенери етикетирају. Убрзо видимо како из једног аутомобила излази мушкарац с кацигом који, усред бијела дана и на улици препуној свједока, ножем убије неколико пролазника, а онда узме жену за таокињу, тражећи њезин новац. Снимке уличних камера приказују каос на улицама, а коментари на друштвеним мрежама оцртавају све већу панику. Један од мушкараца с кацигом је упао у кућу старог брачног пара те их је брутално пребио, тражећи њихов новац, а убрзо је приказана већа скупина маскираних мушкараца како слободно патролирају празним улицама.
Након уводне шпице, радња се сели у једну школу, гдје је неколико ученика с кацигом у учионици окупило своје најбоље колеге с циљем освете. Уз приказ леша једног ученика у позадини, отмичари наводе како је непоштено што њихови колеге имају све бенефиције, док они сами знају да ће бити пропалице прије него су заправо почели. Тада они извлаче једног ученика те га убију протупожарним апаратом, након чега по једној од ученица полију уље и запале ју, а пламен угасе протупожарне прскалице, остављајући изгорени леш. Док један од маскираних ученика наставља говорити пред шокираним колегама, један од њих, с маничним изразом лица, устаје се и кемијском оловком пробада говорника у прса, убивши га пред свима. Убрзо долази до ланчане реакције те се отети ученици, с једнако маничним изразима лица као и онај први, побуне и почињу брутално премлаћивати збуњене отмичаре. Слична ситуација догађа се и на улици гдје скупина мушкараца наоружаних алатима окружује младића и оптужује га да је раније носио кацигу, након чега га нападну и премлате. Након свега, један од мушкараца се запита хоће ли им Цриме Цоеффициент порасти, на што му други одговара је на нету видио да ће им ако нападају у самообрани или ако нападају само криминалце Цриме Цоеффициент заправо пасти. Слиједе кадрови опћег каоса на улицама, уништених излога, аутомобила, празних улица, а све попраћено каотичним позивима за помоћ на друштвеним мрежама, које зазивају интервенцију ПСБ-а.
Чланови Дивисиона 1 налазе се у свом уреду, гдје Масаока коментира нагли пораст инцидената, који се сад броје у неколико стотина. Акане коментира како се бруталност шири као зараза, питајући се је ли се псyцхо-хазард доиста толико повећао. Масаока коментира како је ситуација још гора и како се ситуација претворила у побуну, док Кōгами додаје како Ареа Стресс Левел такођер неконтролирано расте те како нису само људи с кацигама ти који представљају проблем, већ и престрављени грађани. Убрзо се јавља и Гиноза, који говори како су сви чланови ПСБ-а познави на хитан састанак.
Радња се привремено пребацује на Макисхиму и Цхоеа, који у стану разговарају уз јело и пиће. Цхое се пита што им будућност доноси, на што Макисхима коментира како воли ту његову обичну страну, истичући како су они обојица заправо прилично обични људи с једноставним потребама. Макисхима наставља како је његова једина жеља обични свијет у којем ће се обичне ствари чинити на обичан начин. Цхое коментира како су они, као обични људи, управо започели вал криминала у необичном граду. Макисхима тада коментира фразу "необични град", успоређујући Токијо с антиутопијским градовима у дјелима Wиллиама Гибсона, Георгеа Орwелла и Пхилипа К. Дицка. Цхое коментира како никада није читао Дицка те, након што му Макисхима препоручи дјело, наводи како ће га набавити с нета, на што га Макисхима пита зашто не купи праву књигу, додајући како еБоокс немају карактера. Цхое га не разумије у потпуности, на што му Макисхима објашњава како књиге нису тек предмет из којих ће читати ријечи већ и алат за усклађивање осјетила. На даљњи Цхоеов упит, Макисхима објашњава да постоје тренуци, када се лоше осјећа, у којима не може пробавити оно што чита; тада се пита што би могло спречавати његово разумијевање. Међутим, наводи како постоје и књиге које може читати чак и када се не осјећа добро, међутим и тада се пита зашто је то тако. Претпоставља како се ради о форми менталној усклађивања, при чему су осјећај папира којег читатељ додирује својим прстима те тренутна ментална стимулација приликом окретања страница изразито важни. Цхое одговара како га је Макисхимин дискурс обесхрабрио јер, када прича с њим, има осјећај као да је цијели живот нешто пропуштао. Макисхима му одговара како превише анализира његове ријечи, након чега наводи како је вријеме. Док одлазе из стана, Макисхима комично коментира како је чињеница да врхунски хакер воли Гибсона предобра да би била истинита.
У конференцијској дворани, шефица Јōсхū Касеи објашњава ситуацију свим члановима ПСБ-а, који су сада први пута окупљени на једном мјесту.[2] Наводи како се град суочава с невиђеном кризом, поготово јер су људи били увјерени да је увођење Сибyла докинуло могућност побуна и нереда. Сукладно тому, ПСБ нема ни људства ни опреме да се ефикасно носи с кризом. Објашњава како се тренутно врше измјене на дроновима, међутим нереди захтијевају брзу реакцију, због чега су сазвани сви чланови ПСБ-а како би смирили ситуацију. Како кациге онемогућавају кориштење Доминатора, шефица Касеи сугерира кориштење електричних палица, а дозвољава и кориштење електромагнетских граната, двају оружја која ефикасно анулирају учинак кациге. Масаока се устане и упита колико граната имају на располагању, на што му шефица Касеи одговара како вјерује да има тек толико да сватко од њих добије по двије; Кагари одговор испрати ироничном гестом. Шефица издаје наредбу да се присутни расподјеле у скупине по троје те крену смиривати нереде у окрузима. Док се у средишту ПСБ-а одвија састанак, Макисхима и Цхое припремају свој крајњи план, скупљајући људе испред аутобуса пред којим су причали у додатној сцени с почетка епизоде.[3] На састанку, Цхое говори како је знао да ће њихов посао бити опасан, међутим остао је јер му је концепт Сиблyа и друштва под њим био чудан. Људи које је прикупио као испомоћ желе видјети што се налази иза деструкције коју узрокује Макисхима, на што Макисхима одговара да ће бити добро ако се нешто доиста налази иза те деструкције, међутим да ће исто тако прихватити ако ничега нема.
Натраг у ПСБ-у, Акане, Кōгами и Кагари се припремају за извршење задатка. Кōгами наводи како је Макисхима претјерао, но Акане му напомиње како немају довољно чврстих доказа који повезују Макисхиму са уличним каосом. Кōгами јој аргументира своје стајалиште, наводећи да би обична особа била уочена због саме помисли на израду таквог уређаја, а исти су израђени, масовно продуцирани и дистрибуирани, што би успјело само особи која се може директно суочити са Сибyлом без да буде означена као опаснасност. Акане је увјерена, а Кагари се пита је ли каос био Макисхимин циљ, што Акане демантира, тврдећи да је Макисхима увијек тражио одговоре кроз своје злочине, због чега је мало вјеројатно да је улични каос његов једини циљ; с њом се слаже и Кōгами, док је Кагари прилично збуњен у тренутку њихова одласка. Када долазе на локацију, виде скупину мушкараца с кацигама како палицама премлаћују своје жртве. Кагари сугерира да их Акане прегази неколицину, што ова резолутно одбија, након чега преко разгласа одашиље упозорење. Дио људи с кацигама реагира тако да палицама крене према аутомобилу, на што Кōгами излази и баци електромагнетску гранату која обара цијелу скупину. Тада сугерира Акане да пошаље још једно упозорење, које, након свједочења ефекту гранате, смири масу и она се преда. Аканеин тим убрзо имобилизира цијелу скупину, а Кōгами, анализирајући кацигу, коментира како су носиоци кациге једнако жртве као и остали, јер ће због ношења кациге и они сами постати ловина, ако не од стране ПСБ-а, онда од стране грађана. Кōгами наставља анализирати случај, посебно истучући улогу врхунског хакера у Макисхимином плану. Закључује како постоји нешто сумњиво у цијелом плану и затражи Акане попис мјеста на којима су избиле побуне, а на која су чланови ПСБ-а послани. Акане репродуцира мапу, на што Кōгами износу тезу како је могуће да је Макисхима организирао цијели тај каос како би овдукао пажњу ПСБ-а од правог циља. Преглед мапе открива како је једино мјесто око којега нема никаквих нереда, али ни инспектора, ПСБ-ово и Сибyлово средиште - Нона Тоwер.
Радња се сели на Макисхимин аутобус, гдје Цхое говори како је већ пет година манично покушавао схватити тајну иза Сибyла, након чега објашњава како цијели процес функционира. Међутим, онако како је приказано, Сибyл дјелује као немогућа конструкција, а истраживање мреже података који струје кроз сустав је било изразито чудно. Међутим, Цхое је уочио како сви подаци у једном тренутку прођу кроз једно чвориште, а то је Нона Тоwер. Ако би се на тој локацији налазио тајни сустав који би управљао Сибyлом, онда би цијели концепт имао смисла. Док Макисхима хвали његову генијалност, Цхое објашњава како је количина података која струји кроз Нона Тоwер превелика за постојећу технологију, што цијели случај чини још сумњивијим. Уз то, постоји питање ризика држања толике количине података на једном мјесту. У том тренутку Макисхима питањем сугерира како Сибyл жели сачувати тајну чак и под цијену тог ризика. Цхое се сложи са сугестијом и наводи како, с обзиром на сумњивост цијеле ситуације, мора открити праву природу Сибyла. У том тренутку долазе пред улаз у Нона Тоwер, а Макисхимини сурадници уништавају дронове на улазу. Цхое објашњава како је готово сигурно да се Сибyл налази у том торњу.
У међувремену, Акане и њезин тим аутомобилом иду према Нони. Акане контактира Гинозу, говорећи му Кōгамијеву и њезину теорију. Гиноза ју испрва одбија и опомиње ју да остане на позицији јер се ради о неутемељеним тврдњама, међутим Акане га успије увјерити да, ако већ он и његов тим неће доћи, пусти барем њих, на што Гиноза пристаје. Док епизода иде према крају, видимо како се Акане, Кōгами и Кагари приближавају Нона Тоwеру.
Гласови
[уреди | уреди извор]
Главне улоге[уреди | уреди извор]
Гостујуће улоге[уреди | уреди извор]
|
Остале улоге[уреди | уреди извор]
|
Подаци о Псyцхо-Пассу
[уреди | уреди извор]Концепт Псyцхо-Пасса је изразито важан за цјелокупно разумијевање анимеа и његове радње. Сукладно тому, ликовима се кроз епизоде редовито мјери разина Псyцхо-Пасса, а те се бројке приказују не Доминатору као и на службеним евиденцијама које доставља Сибyл. Петнаеста је епизода, међутим, била једна од оних које нису понудиле никакве податке о Псyцхо-Пассу. Слично као и у претходном случају, десетој епизоди, Доминатор у овој епизоди практички није употребљен, односно у јединој ситуацији када га је Кōгами извукао, он није приказао никакве податке. Конфигурација уличног каоса у овој епизоди није омогућавала конкретно скенирање јер конкретна мета није ни постојала (чланови ПСБ-а су уличним немирима приступали колективно, а не индивидуално), што је разлог зашто ничији подаци нису презентирани у овој епизоди.
Референце на популарну културу
[уреди | уреди извор]
Псyцхо-Пасс је као аниме у цјелини имао карактеристику да често врши референце на западну филозофију и поп-културу. Тај је обичај започео с трећом епизодом те се наставља у даљњима. Током петнаесте епизоде присутно је неколико књижевних референци које се симболично осврћу на каотичну ситуацију коју је Макисхима створио, односно на цyберпунк друштво које егзистира под Сибyлом. Референце је, као и у већини случајева, презентирао Макисхима. Уз све то, присутна је референца и у самом наслову, која се симболички осврће на библијску причу о градовима Содоми и Гомори, развратним градовима које је божанска ретрибуција довела до тога да буду уништени у ватри и сумпору. Наслов епизиде, који реферира на "град у којему пада сумпор", осврће се тако управо на ту библијску причу, а ради се заправо о Макисхиминој перспективи, односно његовом погледу на Токијо под Сибyлом. Као што је развидно из његове реплике у додатној сцени, друштво које нема мјеста за криминалце је нездраво друштво, што касније потврђује и својом жељом да створи обични свијет у којем ће се обичне ствари чинити на обичан начин, Макисхима јасно оцртава своје мишљење да је Токијо под Сибyлом нездрав и развратан град, којега треба казнити и уништити у форми какву има у том тренутку. Његов каос, који град завија у анархију и пламен, заправо је симболична ретрибуција против развратности психолошког стања самога града, чиме сам наслов, односно његова симболика, постаје у цијелости јасан.
На самом почетку, у додатној сцени која приказује разговор између Цхоеа и њега, Макисхима наводи сљедећи цитат: "Било је то као да је једнога дана нетко промијенио правила, тврдећи како не може постојати грађански рат без геноцида."[4] Чувши цитат, Цхое говори како зна ту књигу, наводећи како је њезин аутор јапански СФ писац и есејист Пројецт Итō, а дјело у питању је Гyакусатсу Кикан, први пута објављено 2007. године. Пројецт Итō је био један од најутјецајнијих јапанских СФ писаца, а његова су дјела стилски била блиска самоме анимеу. Такођер, овај се цитат симболички надовезује на каос којега је Макисхима створио, односно на рат који се одвијао на улицама захваљујући његовим кацигама.
Сљедећа референца презентирана је током новог разговора између Макисхиме и Цхоеа, у којем они разговарају о властитим карактерима, скрећући тему на љубав према књигама и читању. Референца започиње Макисхиминим коментаром како је Токијо под Сибyлом попут пародије града о којему је читао у једном роману. Цхое тада упита мисли ли на неко дјело Wиллиама Гибсона, америчког цyберпунк аутора, међутим Макисхима му одговара како би Пхилип К. Дицк више одговарао том опису. Објашњава како ово друштво није под толиком контролом као у дјелу Георгеа Орwелла (који је овиме референциран по други пут), али ни толико дивље као у Гибсоновим дјелима. Цхое тада коментира како никада није читао Дицка и тражи препоруку од Макисхиме, који му препоручи Дицков култни роман До Андроидс Дреам оф Елецтриц Схееп?, који је послужио као темељ за успјешни филм Бладе Руннер. Иако није читао роман, Цхое га препознаје управо као дјело које је инспирирало "један стари филм", реферирајући тако на споменути филм с Харрисоном Фордом.
Глазба
[уреди | уреди извор]Четрнаеста епизода је као уводну пјесму користила "Оут оф Цонтрол" бенда Нотхинг'с Царвед ин Стоне. Глазбу и текст уводне пјесме заједнички потписују чланови самог бенда. Одјавна пјесма била је "Алл Алоне wитх Yоу" у изведби дуа ЕГОИСТ. Глазбу, текст и аранжман за пјесму потписује рyо, инструменталист бенда. Иако је ЕГОИСТ написао обје одјавне пјесме, оне су по свом стилу прилично различите.
Осталу глазбу потписује композитор Yūго Канно, који је потписао глазбу за цјелокупни аниме.
Критике
[уреди | уреди извор]Псyцхо-Пасс је и с петнаестом епизодом наставио низ критички изразито успјешних епизода, а који је започео отприлике с десетом епизодом. Петнаеста епизода је на порталу ИМДб добила просјечну оцјену 8.5/10,[5] смјестивши се тако на седмо мјесто и подијеливши оцјену с двије најбоље оцијењене епизоде друге сезоне.[6] Унаточ седмом мјесту, оцјена 8.5/10 је четврта по реду најбоља оцјена на том порталу. Чланови форума портала МyАнимеЛист.нет, точније њих нешто више од 450, дало је петнаестој епизоди просјечну оцјену 4.7/5,[7] чиме је она, као и претходна епизода, подијелила тадашње друго мјесто на попису најбоље оцијењених епизода на том порталу.
Тхомас Зотх је био нешто критичнији према овој епизоди. Пишући за Тхе Фандом Пост.цом, Зотх је епизоди дао оцјену "Б", чиме је ова постала прва након хваљене једанаесте епизоде која је добила оцјену нижу од "А".[8] Међутим, чак је и с оцјеном "Б" била доста високо међу Зотховим оцјенама. Зотх је ову епизоду описао као филлер прије великог окршаја између Макисхиме и Сибyла, сматравши то уједно и главним недостатком исте.[8] Додао је како ће епизода свакако боље фигурирати када се аниме буде гледао у цјелини или као филмски маратон, међутим самостално "само представља препреку између почетка и завршетка Макисхиминог рата са Сибyлом".[8]
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ За више информација о цитату и његовом значају, види ниже у тексту.
- ↑ Овдје је први пута виђена инспекторица Риса Аоyанаги, која ће имати значајнију улогу у другој сезони анимеа.
- ↑ Као што је видљиво на самом почетку епизоде, када се радња враћа седам сати унатраг, кронологија у овој епизоди је нелинеарна те се тек у другој половици епизоде сви догађаји смјештају на њихово кронолошко мјесто, а слијед догађања постаје потпуно јасан.
- ↑ Пројецт Итō: Гyакусатсу Кикан (2007.)
- ↑ ИМДб - "Тхе Тоwн Wхере Сулфур Фаллс"
- ↑ ИМДб - Оцјена епизода
- ↑ Псyцхо-Пасс Еписоде 15 Дисцуссион
- ↑ 8,0 8,1 8,2 Псyцхо-Пасс Еписоде #15 Аниме Ревиеw
Вањске повезнице
[уреди | уреди извор]- "Тхе Тоwн Wхере Сулфур Фаллс" на сајту ИМДб