Телеком Србија
| Телеком Србија Телеком Србија | |
 | |
| Тип | Деоничарско друштво |
|---|---|
| Основана | 23. мај 1997. године.; пре 27 година |
| Сједиште | Таковска 2, Београд, Србија |
| Кључни кадрови | Владимир Лучић (извршни директор) |
| Индустрија | телекомуникације |
| Производи | Фиксна телефонија Мобилна телефонија Широкопојасне Интернет услуге ИТ услуга ИЦТ сервиси ИоТ решења ИПТВ Мултимедија |
| Запосленика | 12 682 |
| Wеб-сајт | мтс.рс |
Телеком Србија је српски државни телекомуникациони оператор.
Основан је у мају 1997. године као акционарско друштво, издвајањем телекомуникационих делатности из ПТТ Србија (данас „Пошта Србије”). Од априла 2015. пружа своје интегрисане услуге (мобилне, фиксне, интернета и мултимедије) у Србији под брендом мтс.
У 2022. Телеком Србија је (заједно са брендом Супернова) највећи провајдер интернета са тржишним уделом,[1] од 56,8%, највећи провајдер у дистрибуцији медијских садржаја[1] 52,6% (највећи број претплатника[1] на крају 2022. користи дигиталну кабловску телевизију - око 50%, док је учешће ИПТВ у порасту) и највећа фиксна телекомуникациона мрежа[1] са тржишним уделом од 73,9%. Такође је највећи оператор мобилне телефоније[1] са тржишним уделом од 43,8%. Један је од највећих телекомуникационих оператера[недостаје референца] у југоисточној Европи, преко 11 милиона корисника и годишњим приходом од 1,3 милијарде евра.
Телеком Србија обезбеђује покривеност од 99,35% становништва 2Г сигналом, 97,24% становништва 3Г сигналом и 98,26% становништва 4Г сигналом, према последњем важећем извештају РАТЕЛ-а.[1]
Хисторија
[уреди | уреди извор]У процесу структурне и власничке трансформације ПТТ система Србије 1997. године основана је компанија „Телеком Србија” а.д. Београд као једночлано акционарско друштво, а од јуна исте године у власништву је три акционара: ЈП ПТТ саобраћаја "Србија" (данас ЈП "Пошта Србије"), Телецом Италиа (посредством филијале СТЕТ Интернатионал Нетхерланд Н.V.) и ОТЕ Грчка. Од 1998. је Телеком Србија је почела са пружањем услуга мобилне телефоније.
Године 2003. је ЈП ПТТ саобраћаја ,,Србија" – данас ЈП Пошта Србије – постала власник 80 % удела, откупом акција од италијанског партнера. Године 2006. је почела увођењем 3Г технологије и пружањем услуга АДСЛ Интернета, а 2007. је започела регионална експанзија пружања услуга у Босни и Херцеговини и Црној Гори, путем зависних привредних друштава.
У јануару 2012. компанија је стекла власништво над 20% акција основног капитала (сопствене акције), које су до тада биле у власништву О.Т.Е. Грађани, запослени и бивши запослени Телеком Србије, сагласно одредбама Закона о праву на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације[2] и Одлуке Владе Републике Србије о преносу акција без накнаде грађанима - носиоцима права, запосленима и бившим запосленима Предузећа за телекомуникације Телеком Србија[3], постали су власници 21,89% акција Телеком Србије, издатих без номиналне вредности. У децембру 2014. компанија је стекла власништво над 55,79 % акција Дунав банке – која се сада зове мтс банка а.д. Београд – што је се 2015. године попело на 57,89% акција исте банке.
У априлу 2015. је Телеком Србија увела нова ЛТЕ (4Г) технологију. Исте године у октобру основано је Привредно друштво мтс D.О.О. у складу са Бриселским споразумом и Акционим планом из области телекомуникација, ради обављања телекомуникационе делатности на подручју Косова и Метохије. Затим у мају 2017. компанија је приступала Друштву за пројектовање и изградњу информационих система Yунет Интернатионал. У новембру 2018. Телеком Србија је постала власник у 100 % удела у привредном друштву Коперникус тецхнологy, а у децембру над 100 % удела у привредном друштву Авцом. Затим су следили откупи привредних друштава Радијус вектор, БПП ИНГ Гроцка, Телемарк сyстемс Чачак, ЕXЕ НЕТ Ниш, Метеор Сат ТВ Ужице.
У јуну 2021. Телеком Србија је припојила зависно друштво Моја Супернова, те зависног друштва мтс банка. Додатно, Телеком Србија је стекла 10,08 % учешћа у акцијском капиталу Банке Поштанска Штедионица. У јулу основала је привредно друштво у Македонији МТЕЛ ДООЕЛ Скопље. У августу је основала Друштво за управљање алтернативним инвестиционим фондовима ТС Вентурес Београд. У новембру је припојила зависно друштво мтс АнтенаТВ Београд/Нови Београд. У јануару 2022. је основан Алтернативни инвестициони фонд ТС Вентурес Фонд Београд, што је први званични Вентуре Цапитал Фонд у Србији и основан је у складу са Законом о алтернативним инвестиционим фондовима. У јулу 2023. компанија је стекла власништво над 100 % удела у привредном друштву Глобалтел Београд.
Случај Телеком Србије/Телеком Италије
[уреди | уреди извор]У Италији је 2001. године избио такозвани случај Телеком Србије (аффаре Телецом Сербиа).[4][5] Наиме, године 1997 је за време Продијеве прве владе (1996/98), Телецом Италиа – у то време 61 % под контролом италијанског министарства трезора – је купио 29 % Телекома Србије, у уговорену цену од приближно 893 милиона немачких марака, што је преко 453 милиона евра. Дана 16. фебруара 2001, новине Ла Репубблица су гласиле на насловној страни: »Мито Милошевић Телеком у Србији: тајни протокол између Рима и Београда«.[6] Избиле су бурне полемике, и због тога што су политички избори били близу. Иако је споразум склопљен у оквиру плана проширења који је довео Телецом Италије до аквизиција у различитим земљама, након избора та ствар и њен развој изазвали су интересовање парламента. Нова већина, предвођена Силвиом Берлусконијем, одлучила је да оснује парламентарну истражну комисију посвећену том случају.[7][8][9] Италијански леви центар је негирао легитимитет комисије, дефинишући је као пропагандно оруђе, до те мере да је напуштао њен рад. Најозбиљнија оптужба, међутим, била је да је примио мито од председника Србије Слободана Милошевића за финансирање обнове земље после рата.
У сажетку, Телеком Србија је заиста платио велику суму новца финансијским посредницима за завршетак куповине од стране Телекома Италије, али судска истрага није успела да докаже било какав траг давања мита италијанским политичарима. Није се доказало да ли је део ове суме исплаћене финансијским посредницима потом преусмерен италијанским политичарима. О овом случају уследио је додатан случај политичких спекулација, односно пратила је даља истрага која је имала за циљ да докаже да је било корупције, али се испоставило да је то политичка операција коју су италијански политичари десног-центра извели у циљу оцрњивања неколико водећих чланова левог центра.[10]
Власничка структура
[уреди | уреди извор]Већински власник Телеком Србија компаније је Република Србија са 58,11% удела у власништву, а поред ње власници капитала су "Телеком Србија" а.д. Београд са 20% акција, грађани Републике Србије са 14,95% и запослени и бивши запослени "Телеком Србија" а.д. Београд и његовог претходника са 6,94%.
Услуге и број корисника
[уреди | уреди извор] | Овом чланку или једном његовом дијелу недостају извори. Молимо вас да помогнете Wикипедији и додате одговарајуће изворе у чланак. |
Телеком Србија Група пружа низ услуга за пословне и приватне кориснике у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини. На крају 2022. године Група има 1,8 милиона приватних корисника и око 297 хиљада пословних корисника.
Број корисника на нивоу Телеком Србија групе у 2022. години:
- Телеком Србија: 8.057.706
- Мтел Бања Лука: 2.239.586
- мтел Подгорица: 663.413
- мтс д.о.о.: 68.250
- Мтел Глобал: 166.266
- мтел ДОЕЛ: 12.495
Број корисника услуга по чланицама:
| Мобилна телефонија | Фиксна телефонија | Интернет | Мултимедијалне услуге | |
|---|---|---|---|---|
| Телеком Србија | 4.034.352 | 1.741.995 | 1.139.665 | 1.141.694 |
| Мтел Бања Лука | 1.452.164 | 231.817 | 268.041 | 287.564 |
| мтел подгорица | 399.070 | 68.631 | 84.627 | 111.085 |
| мтс д.о.о. | 30.395 | 15.142 | 9.643 | 13.070 |
| Мтел Глобал | 111.643 | - | 146 | 54.477 |
| мтел ДОЕЛ | 2.261 | - | - | 10.234 |
Укупан број корисника мобилне телефоније на нивоу групе на крају 2022. године износи 6 милиона. У укупној структури корисника доминирају корисници Телеком Србија са око 67% и Мтел Бања Лука са 24%. Број корисника ИЦТ услуга константно расте па је у 2023. години број корисника порастао за око 47% у односу на претходну годину.
Мрежа за пружање стандардних Интернет услуга
[уреди | уреди извор]Телеком Србија је присутан у највећим европским Дата и Пееринг центрима у Франкфурту, Бечу, Лондону и Амстердаму, где је директно повезан са Тиер 1 Интернет провајдерима, као и са великим бројем цонтент провајдера што омогућава да Телеком Србија пружа својим корисницима поуздане услуге одличног квалитета, велику флексибилност и брзину у раду. Роминг је омогућен у 187 земаља односно у 479 мрежа иностраних мобилних оператора.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5
(ПДФ) Преглед тржишта електронских комуникација и поштанских услуга у Републици Србији, РАТЕЛ, четврти квартал 2022.
- ↑ "Службени гласник РС", бр. 123/07, 30/10 и 115/14.
- ↑ "Службени гласник РС", бр. 41/12.
- ↑ Бркић, Миша (1. 10. 2003). „Провизија, мито и тајни рачуни”. Време. Приступљено 11. 6. 2024.
- ↑ Јозсеф, Ериц (21. 2. 2001). „Qуанд Роме финанçаит Милосевиц”. Либéратион. Приступљено 11. 6. 2024.
- ↑ Царло Бонини, Ле тангенти ди Милосевиц, Ла Репубблица, 16. фебруар 2001.
- ↑ „Седута н. 862 дел 19/2/2001, Ресоцонто стенографицо делл'Ассемблеа, Мерцоледì 8 оттобре 2003 - Цомм. Телеком-Сербиа”. Приступљено 11. 6. 2024.
- ↑ „Интервиста а Гиулио Манфреди суи легами тра л'аффаире Митрокхин е Телеком Сербиа”. Радио Радицале. 2. 12. 2006. Приступљено 11. 6. 2024.
- ↑ „Иститузионе ди уна Цоммиссионе парламентаре ди инцхиеста сулл' аффаре Телеком-Сербиа”. Газзетта Уффициале. 24. 5. 2002. Приступљено 11. 6. 2024.
- ↑ Бонини, Царло (29. 11. 2011). „Ил дебутто делла "маццхина дел фанго" ма ил процессо нон свела и манданти”. Приступљено 11. 3. 2024.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Сажета хисторија Телеком Србије (телесрбија.цом)
- Шта је значио број 23456? (калдрма.рс, 22. 8. 2023)
