Таџикистан

Република Таџикистан Ҷумҳурии Тоҷикистон (Џумхурии Тоџикистон)
Застава Грб
Државна химна: "Суруди милли"
Главни град		Душанбе
Службени језици		таџички
Вође
-	Предсједник	Емомали Рахмонов
Успостава		Од Совјетског Савеза 9. рујна 1991.
Површина
-	Укупно	143,100 км2 (92.)
-	Вода (%)	0,3
Становништво
-	Попис из 2003	6.863.752 (95.)
-	Густоћа	48/км2
Валута		таџикистански сомони
Временска зона		+5
Позивни број		+992
Wеб домена		.тј

Таџикистан, службено Република Таџикистан је држава у средишњој Азији, без излаза на море. Граничи на сјеверу с Киргистаном, на истоку с Кином, на југу с Афганистаном и на западу с Узбекистаном. Таџикистан је једна од 15 држава насталих распадом Совјетског Савеза

Земљопис

Таџикистан је континентски затворена земља у средњој Азији. То је најмања земља средње Азије.

Таџикистан је планинска земља. Планине заузимају 93% површине и припадају ланцима Памир, Алтај и Тиан Схан. Највећи дио је унутар планинског ланца Памир. Планине су младе набране. Највиши врх земље, Врх Исмаила Саманија, са 7.495 м је био највиши врх цијелог Совјетског Савеза и до 1998. се звао Врх Комунизма. Други врх по висини је Врх Ибн Сине који се до 2006. звао Врх Лењина. Скоро трећина територија налази се изнад 3.000 м. У источном дијелу Памира је језеро Каракул које је настало у метеорском кратеру.

Равнице су присутне на сјеверу и југозападу. На сјеверу Таџикистан улази у Ферганску долину. То је највећа и најнасељенија долина средње Азије уз ријеку Сир Дарју. На Сир Дарји је умјетно језеро Каyракум. Долина је подијељена између Узбекистана, Таџикистана и Киргистана. На југозападу је долина уз ријеку Аму Дарју која тече граничним простором Таџикистана и Афганистана. У Аму Дарју се улијевају ријеке Вахш и Пјанџ. Ријека Вахш тече планинским простором, те има велик хидроенергетски потенцијал. Брана Нурек је с 300 м висине највиша брана на свијету. У изградњи је брана Рогун која ће бити виша од ње.

Клима је континентална с недостатком падалина. Превладава степа која дјеломично прелази у пустињу. Основни узрок недостатка падалина је велика удаљеност од мора због које облаци не могу доћи до Таџикистана. Ферганска долина има више падалина и велике годишње разлике температуре. Виши планински дијелови имају ниже температуре.

Зграда владе

Повијест

Подручје данашњег Таџикистана било је дио Перзијског Царства, као и Царства Александра Великог. Арапи су освојили ово подручје у 7. и 8. стољећу и донијели Ислам. Домаћа династија Саманида владала је земљом и околним подручјима у 10. стољећу и данашњи Таџикистан сматра је својим претком зачетником.

У сљедећих пола тисућљећа Таџикистаном су владали туркијски Газнавиди, Монголи и Тимуриди, насљедници Тимур Ленка. Од почетка 16. стољећа Таџикистан је био дио Бухарског каната који је 1868. постао вазална држава Руског Царства.

Након доласка бољшевика на власт Таџици су испрва добили аутономну републику у оквиру Узбекистана, а од 1929. своју властиту савезну републику. Подручја у којима су живјели Таџици није било лако разграничити од узбечких, па су два велика средишта таџичке културе, Бухара и Самарканд, као и око милијун етничких Таџика остали унутар Узбекистана.

Након неовисности у земљи је избио грађански рат између племенских фракција с наводном подршком Русије и Ирана. Многи Руси напустили су Таџикистан тијеком година рата, који је окончан потписивањем прекида ватре 1997. Слично другим земљама Средишње Азије, предсједник Емомали Рахмонов је на власти практички од неовисности захваљујући уставним промјенама које су му омогућиле понављану кандидатуру на изборима на којима обично побјеђује с великим постотком освојених гласова.

Предсједник Емомалии Рахмон

Државно уређење

Таџикистан је предсједничка република с великим овластима предсједника који се бира на редовним изборима. Предсједник именује премијера. Постоји дводомни парламент (Мајлис-Оли). Предсједник Емомалии Рахмон је на власти од 1992. године.

Становништво

Таџици, већинска етничка скупина, говоре језиком сродним перзијском и дарију у Афганистану. За разлику од већине Иранаца по религији су муслимани сунити (у Ирану превладавају шијити). У земљи живи и значајна узбечка мањина. Број Руса се смањује због емиграције натраг у Русију.

Најгушће је насељена Ферганска долина. Планински простори су ријетко насељени. У планинском простору већина становника живи у долинама између планина. Изразито је велик природни прираст становништва (родност 27 промила, а смртност 7).

Господарство

Таџикистан је био најслабије развијена република бившег СССР-а, а и данас спада међу најсиромашније земље свијета. Највише се узгаја памук који је значајан извозни производ. Још се узгајају житарице и воће. У планинама превладава сточарство. Рудна богатства су слабо искориштена. Врло је значајна производња електричне енергије због бројних хидроелектрана (у Таџикистану постоје неке од највећих брана на свијету). Најважнија индустрија је производња алуминија који чини главнину извоза. Развијена је текстилна и прехрабена индустрија. Након завршетка рата 1997. господарство убрзано расте, али БДП је још увијек прилично низак (у 2004. 1.100 УСД по становнику, мјерено по ППП). Господарски је најразвијенија Ферганска долина.

Градови

• Попис градова у Таџикистану

Таџикистан на Wикимедијиној остави