Суцре
Суцре
Ла Плата, Цхарцас, Цхуqуисаца | |
|---|---|
 | |
| Надимак: Врт Кариба | |
| Координате: 19°2′С 65°15′W / 19.033°С 65.250°W | |
| Држава |  Боливија
|
| Департман | Цхуqуисаца |
| Провинција | Оропеза |
| Оснивање | 29. септембар 1538.[1] |
| Власт | |
| - Алцадеса | Верóница Беррíос Вергара |
| Површина | |
| - Укупна | 11,800 км² |
| Висина | 2,750 м |
| Становништво (2010.) | |
| - Град | 284,000 [2] |
| Временска зона | УТЦ-4 (УТЦ) |
| Позивни број | 4 |
| Службена страница [1] | |
| Карта | |
  Суцре Позиција града у Боливији | |
Суцре (некоћ знан и као Ла Плата, Цхарцас и Цхуqуисаца) је уз Ла Паз главни град Боливије (сједиште суда) и административни центар департмана Цхуqуисаца од 284,000 становника.[2]
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Суцре се налази на југу Боливије у Андама, у плодној котлини ријеке Цацхимаyу на 2,790 метара надморске висине.[1]
Град лежи разбацан по брежуљцима и уз ријеку.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Хисторија Суцреа почиње 30. новембра 1538. кад је шпањолски конквистадор Педро де Анзúрез, на мјесту старијег индијанског села Цхарцас[1], основао насеље Циудад де ла Плата де ла Нуева Толедо, које су касније скраћено звало Ла Плата.
.jpg)
Разлог за оснивање била је рударска активност његова шефа Гонзала Пизарра (брата Францисца Пиззара) који је из Ла Плате хтио контролирати териториј источних Анда.[3]
По декрету шпањолског краља Фелипе II Ла Паз је 1559. проглашен пријестолницом југоистока Јужне Америке - Аудиенцие де Цхарцас, са судом и извршном власти, која је под својом јурисдикцијом држала територије данашњег Парагваја, југоисточног Перуа, сјеверног Чилеа и Аргентине, и већег дијела Боливије.[3]
Од 1609. Ла Плата је сједиште надбискупије, а од 1624. има и Унивезитет Сан Xавиер (пуним именом Универсидад Маyор, Реал y Понтифициа де Сан Францисцо Xавиер, који је био теолошки).[1] Тако да је читав 17. вијек, Ла Плата била правни, вјерски и културни центар шпањолских источних територија Јужне Америке.[3]
Први позив за ослобођење Јужне Америке збио се у Ла Плати 25. маја 1809. Убрзо након тога је 6. аугуста 1825. проглашена независност нове републике Боливије, која је добила име по ослободитељу Симóн Боливару.
Ла Плата је 1839. постала главни град Боливије [1], а слиједеће године 11. аугуста је промијенила име у Суцре у част Антониа Јосé де Суцра, који се заједно с Боливаром, борио за независност од шпањолске владавине.[3]. Кад су 1898. порасла настојања за селидбом главног града у Ла Паз, букнуо је грађански рат, који је завршио компромисом. Суцре је остао правна пријестолница и сједиште Врховног суда, али су се влада и парламент преселили у Ла Пазу.[1]
Град четири имена
[уреди | уреди извор]Суцре је познат као град са четири имена, а она су; Ла Плата, Цхарцас, Циудад Бланца (Бијели град) и Суцре.[3] Град има још једно име Цхуqуисаца (како су га звали аутохтонони индијанци), а које је вјеројатно значило Пријестолница Цхарцаса.
Суцре као град свјетске баштине
[уреди | уреди извор]| Хисторијски центар Суцре | |
|---|---|
 Свјетска баштина – УНЕСЦО | |
 | |
| Боливија | |
| Регистриран: | 1991. (15. засједање) |
| Врста: | Културно добро |
| Мјерило: | ив |
| Угроженост: | но |
| Референца: | УНЕСЦО |
Хисторијски центар града, је због своје богате хисторије и вриједне колонијалне архитектуре уврштен - 13. децембра 1991. на УНЕСЦО-ву Листу мјеста свјетске баштине у Америци.[3]
Град има бројне добро очуване барокне цркве из колонијалне ере (17. вијек), међу којима су најмонументалније; Басíлица Метрополитана и цркве Ла Рецолета, Сан Лазаро, Ла Мерцед, Сан Мигуел и Санта Цлара.[1]
Суцре има и неколико вриједних музеја, међу њима Цаса де ла Либертад, у ком је изложена Боливијска декларација независности, Музеј текстила и Дјечји музеј.[1]
Привреда транспорт и образовање
[уреди | уреди извор]Од индустрије град има цементару и велику рафинерију нафте.[1] Управо у каменолому у ком се копа сировина за цементару, пронађени су фосилни остатци диносауруса.[1]
Суцре је прометни чвор тог дијела Боливије, преко њега иду цесте за Потосí, Цоцхабамбу, Санта Цруз и околне котлине, тако да је одавна трговачки центар тога краја.
Град има аеродром Јуана Азурдуy де Падилла (ИАТА: СРЕ, ИЦАО: СЛСУ) удаљен 5 км у правцу сјеверозаапада, са везама према већим градовима у земљи.
Климатске карактеристике
[уреди | уреди извор]Како Суцре лежи на 2,790 м, он има угодну Суптропску планинску климу (Цwц) климу, са просјечних 20 °Ц током цијеле године.[3]
| Климатолошки медијани за Суцре | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мјесец | јан-сиј | феб-вељ | мар-ожу | апр-тра | мај-сви | јун-лип | јул-срп | ауг-кол | сеп-руј | окт-лис | нов-сту | дец-про | година |
| Средњи максимум (°Ц) | 20 | 20 | 20 | 20 | 20 | 20 | 19 | 20 | 21 | 21 | 21 | 21 | 20 |
| Средњи минимум (°Ц) | 10 | 10 | 10 | 9 | 7 | 5 | 4 | 6 | 7 | 9 | 10 | 10 | 8 |
| Преципитација (мм) | 161 | 118 | 116 | 39 | 5 | 2 | 1 | 10 | 27 | 55 | 69 | 126 | 729 |
| Извор: [4] | |||||||||||||
Градови пријатељи
[уреди | уреди извор]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 „Суцре” (енглески). Енцyцлопедиа Британница. Приступљено 12. 09. 2012.
- ↑ 2,0 2,1 „Боливиа: Мајор Цитиес” (енглески). Цитyпопулатионде. Приступљено 14. 9. 2012.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 „Суцре” (енглески). Боливиа wеб. Архивирано из оригинала на датум 2008-12-31. Приступљено 12. 09. 2012.
- ↑ „Цлимате дата фор Суцре”. Цолониал Воyаге. Архивирано из оригинала на датум 2012-01-01. Приступљено 14. 09. 2012.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Суцре на порталу Енцyцлопедиа Британница (en)
- Суцре на порталу Боливиа wеб Архивирано 2008-12-31 на Wаyбацк Мацхине-у (en)
