Сопоћани

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Манастир Сопоћани и Стари Рас
Свјетска баштина – УНЕСЦО
 Србија
Регистриран:1997. (3. засједање)
Врста:Културно добро
Мјерило:ии, иии
Угроженост:но
Референца:УНЕСЦО

Сопоћани је манастир Српске православне цркве који се налази поред извора ријеке Рашке у Старом Расу, центру средњовјековне Србије.[1]

Због својих изнимних фресака Манастир Сопоћани је 1979. заједно са комплексом Стари Рас уврштен на УНЕСЦО-ву Листу мјеста свјетске баштине у Европи.[2][3]

Хисторија

[уреди | уреди извор]

Манастир Сопоћани изграђен је у другој половини 13. вијека (вјеројатно негдје око 1265.) као задужбина краља Уроша Немањића.[1]

За османске владавине, манастир је након насртаја, више пута напуштан од монаха, али су се они увијек враћали у њега и обновили га.[1] Све до 1689. кад су га Османлије запалили и демолирали, па је црква остала без крова - тад су га напустили. Након тог је манастир остао напуштен преко 200 година, све до 20. вијека, кад је обновљен и поново стављен у функцију. Оно што је куриозум, је то да је већина фресака остала у релативно добром стању.[1]

Карактеристике

[уреди | уреди извор]
Смрт Ане Дандоло мајке Уроша Немањића
Успење Богородице

Централни и најбоље очувани објект је црква св. Тројства, то је једнобродна базилика, којој су купола и звоник са нартексом подигнути касније средином 14. вијека.[3]

На цркви је видљив утјецај романичке архитектуре, нарочито у каменој пластици, па се претпоставља да су је извели клесари са јадранског приморја.

атриј манастира Сопоћани

Фреске у манастирској цркви св. Тројства насликане негдје између 1270. - 1276., спадају у ред најљепших у српској и бизантској средњовјековној умјетности.[2] То је било вријеме кад је Констатинополис био у рукама крижара, па су изгледа ствараоци тих фресака потражили уточиште на двору српског краља.[2]

Фреске у нартексу, из ког се иде у двије капеле, осликане су (у складу са традицијом) призорима из живота ктитора и његове породице, па се из њихове иконографије да исчитати пуно тога о животу на српском двору у то доба.</реф>[2]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 „Чудо и сјај сопоћанских фресака” (српски). Српско благо. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-07. Приступљено 10. 10. 2016. 
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 „Стари Рас анд Сопоћани” (енглески). УНЕСЦО. Приступљено 10. 09. 2016. 
  3. ↑ 3,0 3,1 „Манастир Сопоћани” (српски). САНУ. Приступљено 10. 10. 2016. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Sopoćani&oldid=41462910”