Секст Помпеј

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Секст Помпеј (Сеxтус Помпеиус Магнус Пиус, 67. пне. - 35. пне.) је био римски војсковођа из времена краја Републике, познат као син Помпеја и посљедњи оптиматски вођа који је пружао организирани отпор Цезару и његовим насљедницима.

Када је године 49. пне. непријатељство његовог оца и Цезара прерасло у грађански рат, млади Секст се испочетка није у њега укључио него остао у Риму под паском мајке Корнелије Метеле. Након што је Помпеј године 48. пне. поражен код Фарсала, Секст и Корнелија су му се придружили у краткотрајном егзилу на Лезбосу, али га нису пратили у Египат гдје је недуго потом убијен. Секст се послије тога прикључио брату Гнеју и другим помпејанцима који су организирали отпор Цезару у Африци. Секст је послије организирао помпејанско упориште на Балеарима. Након пораза помпејанаца код Тапса, Гнеј му се придружио на Балеарима те су заједно дигли анти-цезаровску побуну у Хиспанији, угушену у битци код Мунде 17. марта 45. пне. Недуго након ње Гнеј је ухваћен и погубљен, али се Секст успио склонити на Сицилију гдје се испочетка издржавао пиратеријом.

Убиство Цезара 15. марта 44. пне., међусобни сукоби цезароваца те Ослободилачки грађански рат су Сексту омогућили да без ометања сагради војску и флоту на Сицилији с којом ће се послије супроставити Другом тријумвирату. Иако није могао угрозити тријумвире, уз помоћ адмирала Манаса је 40. пне. преотео Сардинију од Октавијанове власти. Суочен с проблемима као што је Фулвијин рат, али и настојању да Марку Антонију помогне у сукобу с Партима, Октавијан је у Мизену са Секстом склопио мир, признавши му власт над Сицилијом.

Тај је аранжман, међутим, био кратак. Суочен с кварењем односа са Антонијем, Октавијан је настојао ријешити сицилијански проблем. Године 37. пне. је покренут нови поход на Сицилију, који није имао успјеха све док на чело Октавијанове флоте није стао даровити Марко Агрипа. Он је у битци код Наулоха 36. пне. уништио Помпејеву флоту. Помпеј се склонио у Малу Азију.

Године 35. пне. је ухваћен у Милету гдје га је Марко Тиције, Антонијев помоћник, дао погубити без суђења. Тај је чин Октавијан користио у пропагандне сврхе против Антонија у вријеме рата Истока и Запада.


Референце

[уреди | уреди извор]

Екстерни линкови

[уреди | уреди извор]