Револуција ружа

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Револуција ружа (понекад превођена и као Ружичаста револуција) (грузијски: ვარდების რევოლუცია - вардебис револуциа) је назив за догађаје у Грузији 2003. години који су довели до смјене тадашњег предсједника Едуарда Шеварнадзеа.


Режим Едварда Шеварнадзеа

[уреди | уреди извор]

Едвард Шеварнадзе је био министар спољних послова СССР од 1985. до 1990. године, када је поднео оставку на то место.

Иако он уз руску помоћ стаје на чело Грузије, његова политика је јасно прозападна. О томе сведоче и оптужбе из Русије да се грузијска територија користи као база чеченских терориста за дејства против Русије.

Његов режим су често потресале корупционашке афере, а ниво криминала у земљи је јасно стајао на путу економском развитку земље која је зависила од страних инвестиција.

Грузија, као кавкаска земља, има велики стратешки значај као земља кроз коју би могао проћи алтернативни нафтофод којим би се заобишла Русија у транспорту каспијске нафте ка Европи односно Западу(САД и ЕУ).

Оснивање Либерти(Слобода) института

[уреди | уреди извор]

Либерти(Слобода) институт у Грузији основан је 1996. године, а главни иницијатор његовог оснивања било је гашење од државе финансијски независне телевизије Рустави 2.

Поред многобројних активности на пољу људских права, борбе против корупције и слободе говора, институт је пружао подршку и подстрекивао настанак студентских парламената из којих ће касније настати КМАРА!. Око 800 студентских активиста је уз помоћ Либерти(Слобода) института обучено за активности у покрету КМАРА!.

Настанак КМАРА!

[уреди | уреди извор]
Опширније:КМАРА!

На универзитету у Тбилисију је 2000. године формирана студентска организација чији је циљ била борба против корупције на државним универзитетима.

Ова студенстка група почетком 2003. године уз помоћ и инструкције огранка америчког Либерти(Слобода) института у Грузији постаје покрет КМАРА!(ДОСТА!).

Преко Либерти(Слобода) института и Сорошевог Фонда за отворено друштво припадници КМАРА! се повезују са активистима ОТПОР!а који их обучавају и дају им упутсва у вези са својим искуствима у активностима борбе против Слободана Милошевића. Поред чланова КМАРА!, контакте са учесницима 5.октобарске револуције остварује и лидер, тада већ, удружене опозиције Михаел Сакашвили.

Уједињење опозиције

[уреди | уреди извор]

Некадашњи чланови Шеварнадзеове Грађанске Уније Грузије:

били су вође опозиције које су на парламентарним изборима у новембру 2003. године стајале насупрот Шеварнадзеу и Абашидзеу, мада нису стајале у заједничкој коалицији.

Избори

[уреди | уреди извор]

На изборима је победу, према државној изборној комисији, остварио Шеварнадзеов блок. Сакашвили је на основу својих резултата себе и своју странку прогласио победницима и позвао народ да мирним протестима одбрани победу, у том позиву и у потврди његове изборне победе(односно освајања највише места у скупштини) придрућили су му се и лидери друге опозиционе групације Бурјанадзе-Демократе(Зураб Жванија и Нина Бурјанадзе).

Његову изборну победу и изборну крађу потврдили су и од државе независни посматрачи.

Протести

[уреди | уреди извор]

Мирни народни протести који су уследили трајали су две недеље, а у њима су поред лидера опозиције(Сакашвили, Бурјанадзе и Жванија) активно учествовали и активисти покрета КМАРА! и огранак америчке НВО Либерти(Слобода) институт у Грузији. Поред главног града Тбилисија, протести су захватили и веће градове у земљи. Симбол протеста биле су руже којима су Сакашвили и његове присталице приказивале своју одлучност да се ненасилним средствима боре за демократију.

22.11.2003. године у доба када је одржавана конститутивна седница новог сазива скупштине Сакашвилијеве присталице су пробиле милицијски кордон и упале у скупштину. У сред конститутивне седнице у халу су упале присталице опозиције са ружама у рукама и прекинуле заседање, а Шеварнадзе је уз помоћ телохранитеља успео да побегне из сале, а касније и из зграде скупштине. Оружане снаге Грузије одбиле су да интервенишу пртив демонстраната и спрече њихов продор у скупштину и разбију демонстрације.

Сутрадан су се уз посредовање руског министра спољних послова Игора Иванова састали са Шеварнадзеом Сакашвили и Жванија. На том састанку Шеварнадзе је поднео оставку и предао власт опозицији.

Екстерни линкови

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Revolucija_ruža&oldid=41166749”