Ребра
За остале употребе, в. Ребро (разврставање).
У анатомији краљежњака, ребра (лат. цостае) су дугачке, витке, закривљене кости које творе ребрену кош. Код већине животиња ребра окружују прсни кош (лат. тхораx) притом штитећи плућа, срце и друге органе прсног коша. Неким животињама, поготово змијама, ребра пружају потпору и заштиту цијелог тијела.
Људска анатомија
[уреди | уреди извор]Човјек, без обзира на спол, има 12 пари ребара (односно 24 ребра). Првих је седам хрскавично повезано с прсном кости (стернум). Наредна три пара, позната као "лажна ребра", дијеле хрскавичну везу са прсном кости (види слике). Задња се два пара називају текућа ребра (цостае флуитантес) или краљежна ребра јер су везана само за краљежницу, а не за стернум или хрскавицу стернума. Неким људима недостаје један од задња два пара ребара, док неки имају и трећи пар. Уклањање ребара је кируршки захват одвајања ребара из терапеутских или козметичких разлога.
Прсни је кош одвојен од трбушне шупљине (абдомена) плућном дијафрагмом (ошитом) која уједно регулира дисање. Кад се ошит стеже, прсни се кош с ребрима шири, смањујући ван-прсни тлак те вукући зрак у плућа.
Други сисавци
[уреди | уреди извор]Код сисаваца, ребра се обично поимају само као дио прсног коша. Ипак, при развоју ембрија сисаваца, сједињени остаци ребара могу се наћи при вратним краљешцима и крстачи.
Код гмазова, ребра се некад могу пронаћи на сваком краљешку од врата до крстаче.
Ребра корњача развила су се у коштане или хрскавичне дијелове оклопа и егзоскелета.
Рибе могу имати и до 4 ребра на сваком краљешку (што је видљиво код нпр. Харинге), иако све рибе немају толико.
Додатне слике
[уреди | уреди извор]Галерија слика ниже приказује људска ребра:
Референце
[уреди | уреди извор]- Цлиницаллy Ориентед Анатомy, 4тх ед. Кеитх L. Мооре анд Роберт Ф. Даллеy. пп. 62-64
