Пређи на садржај

Пси

Извор: Wikipedija

ЛН+СП

Ово је главно значење појма Пси. За друга значења, в. Пси (разврставање).
Пси
Којот (Цанис латранс)
Научна класификација
Царство: Анималиа
Кољено: Цхордата
Поткољено: Вертебрата
Разред: Маммалиа
Ред: Царнивора
Породица: Цанидае
Г. Фисцхер де Wалдхеим, 1817.

Пси (Цанидае) су породица унутар натпородице псоликих животиња. У ту породицу припадају лисице, разне врсте познате под именом "шакали", којоти, вукови, али и домаћи пси. Данас су распрострањени на свим континентима, али их првобитно није било у Аустралији, на Новом Зеланду, Новој Гвинеји, Мадагаскару и Антарктици. Међутим, данас су готово свуда удомаћени, и то уз помоћ човјека.

Пси су се развили у олигоцену на подручју Сјеверне Америке од животиње која је била величине лисице а и потсјећала је на њу, само што је још могла увлачити панџе.

Изглед и грађа тијела

[уреди | уреди извор]

Грађом тијела пси се на први поглед не разликују битно од мачака. Сви пси су мањи растом од великих мачака. Тијело им је витко, а глава малена, избочена њушка је тупа. Труп им је удубљен у слабинама, а ноге високе с малим шапама. Цанидае имају на стражњим ногама по четири потпуно развијена прста као и четири (Лyцаон) односно пет (Цанис, Цyон, Ицтицyон, Отоцyон) прстију на предњим шапама. Снажне канџе не могу увући у шапе, па су тупе. Реп им није дугачак, а често је обрастао чупавом длаком.

Имају 42 зуба, при томе увијек по четири преткутњака с обје стране и у горњој и у доњој вилици. Према томе, потпуна зубна формула изгледа овако:

3.1.4.2
3.1.4.3

Формула првих "млијечних" зуби је: 3 1 3. Још млади, чланови ове породице немају кутњаке, док као одрасли имају по два у горњој и три у доњој чељусти са сваке стране[1].

Имају крупне очи, а уши су им зашиљене и веће него мачје. Женке имају бројне сисе на прсима и трбуху. Плоднији су од мачака, и најчешће имају четири па до девет младунаца, иако су познати и изнимни случајеви од 18 па и 23 младунца у једном окоту.

Понашање

[уреди | уреди извор]

Једва је могуће донијети закључке о понашању ове породице које би било заједничко свим врстама, јер се поједини родови и врсте превише међусобно разликују. На примјер, све врсте ове породице су по дефиницији месоједи и стога сви имају нагон лова и убијања, но он се значајно разликује већ између вукова и домаћих паса[2].

Разлике у понашању између на примјер вукова и лисица изражене су већ код младунаца у доби између четвртог и петог тједна старости. Зоолог Ерик Зимен је проматрајући младунце опазио, да млади лисичићи комаде хране прво узму, и у околици закопају, а тек након тога почну с јелом; млади вучићи пак прво поједу колико год могу, и тек након тога почињу закапати остатке хране[3]

Као слично понашање код свих Канида Мицхаел W. Фоx описује увод у социјални сусрет припадника исте врсте. Сусрет почиње узајамним њушењем гениталног и аналног подручја, као дијелом и ушију, њушке и аналне жлијезде. Њушење подручја репне жлијезде опажено је само код црвених, арктичких и сивих лисица, рјеђе код преријских вукова, а никада код домаћих паса, јер они врло ријетко уопће имају репну жлијезду[4].

Дијелом су препознати исти обрасци понашања и између различитих врста; тако Фоx описује успјешан позив на игру између цхихуахуе и преријског вука, узајамно показивање подређености између младих којота и вукова, као и тренуци игре одраслог вука и одрасле црвене лисице[5].

Систематика

[уреди | уреди извор]

Рецентни пси могу се подијелити на трибус правих лисица (Вулпини) и трибус правих паса (Цанини). Но, у трибусу правих паса има више врста које су врло сличне лисицама.

Новији резултати истраживања генских секвенци доводе у питање таксономску класификацију појединих Канида. Тренутно, прихваћена је подјела како слиједи:

Кладограм према МцКенна и Беллу (Цлассифицатион оф маммалс: Абове тхе специес левел, 1997.): 

Canidae (psi)
 |-- Vulpini
 |    |-- Vulpes (crvena lisica i drugi)
 |    `-- N.N.
 |         |-- Alopex (arktička lisica)
 |         `-- N.N.
 |              |-- Urocyon (sive lisica)
 |              `-- Otocyon (dugouha lisica)
 |
 `-- Canini
      |-- N.N.
      |    |-- Dusicyon 
      |    `-- Pseudalopex
      |
      `-- N.N.
           |-- Chrysocyon (grivasti vuk)
           `-- N.N.
                |-- Cerdocyon (Maikong)
                `-- N.N.
                     |-- Nyctereutes (kunopas)
                     `-- N.N.
                          |-- Atelocynus (kratkouha lisica)
                          `-- N.N.
                               |-- Speothos (kolumbijski divlji pas)
                               `-- N.N.
                                    |-- Canis (vukovi i šakali)
                                    `-- N.N.
                                         |-- Cuon (azijski crveni pas)
                                         `-- Lycaon (afrički divlji pas)

Кладограми према W. D. Маттхеwу (Тхе Пхyлогенy оф догс, 1930) и Р. Х. Тедфорду (Хисторy оф догс анд цатс, 1978) дијелом у битном одступају од наведеног.

Извори и докази

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Вгл. Ст. Г. Миварт: Монограпх оф тхе цанидае. Лондон: Р. Х. Портер анд Дулан, 1890. цитирано у: Фоx 1975.
  2. ↑ Вгл. о томе на примјер: Зимен 2003: 47-49 (Одјељак Унтерсцхиеде зwисцхен Wолф унд Хунд - "Разлике између вука и пса")
  3. ↑ Зимен 2003: 40-42 (Абсцхн. Унтерсцхиеде беи Wолф унд Фуцхс).
  4. ↑ Фоx 1975: 66 ф.
  5. ↑ Фоx 1975: 148 фф. (Одјељак Зwисцхенартлицхе Вербиндунген беи Цаниден - "Везе између различитих врста код Канида")

Други пројекти

[уреди | уреди извор]
У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: Пси
Wикиврсте имају податке о: Псима
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Psi&oldid=41437064”