Прозор (БиХ)
| Прозор (БиХ) | |||
| |||
| Основне информације | |||
|---|---|---|---|
| Ентитет: | ФБиХ | ||
| Кантон: | Херцеговачко-неретвански | ||
| Опћина: | Прозор | ||
| Становништво: | 19.760 попис (1991) | ||
| Становништво: | 16.064 процјена (2009 [1]) | ||
| Позивни број: | (+387) 036 | ||
| Поштански број: | 88 440 | ||
| Администрација (Стање: 2008-2012) | |||
| Начелник: | Јозо Иванчевић[2] (ХДЗ 1990) | ||
Прозор је град и средиште опћине Прозор-Рама у у јужном дијелу Босне и Херцеговине. смјештен на сјеверу Херцеговине. Административно припада Херцеговачко-неретванском кантону Федерације БиХ.
Географија
[уреди | уреди извор]Опћина Прозор-Рама налази се на ушћу ријеке Раме у Неретву, у сјеверној Херцеговини.
Данас нема овог ушћа, готово нестала је и ријека Рама, чији је горњи ток прекрило Рамско језеро, а доњи ток и ушће Јабланичко језеро. Подручје данашње прозорско-рамске опћине уоквирено је високим и тешко проходним планинама (Макљен, Радуша, Вран, Љубуша и Чврсница). Посебно је неприступачан врлетни масив планине Чврснице, који овај крај окружује с његове јужне стране. Нешто проходније и ниже планине су према западу и сјеверу, па су се туда протезали главни путеви који су овај крај повезали с другим мјестима. Уз водене токове, поготово ријеке Раме, биле су смјештене не баш бројне и простране, али врло плодне долине, од којих је највећа и најплоднија била она у горњем току Раме. Данас готово цијелу долину прекрива Рамско језеро. Конфигурација тла прозорско-рамске опћине увјетовала је да се нека његова села налазе се на свега 300, па и мање, а нека изнад 900 метара надморске висине. Климатски увјети нису сурови захваљујући утјецају медитеранске климе, која продире долином ријеке Неретве и Раме. Због тога је цијели овај крај врло угодан и питом и од памтивјека привлачан за човјеково станиште.
Насељена мјеста
[уреди | уреди извор]Блаце, Боровница, Бруша, Доброша, Доња Васт, Доњи Кранчићи, Доњи Вишњани, Дружиновићи, Дуге, Гмићи, Горица, Горњи Кранчићи, Горњи Вишњани, Грачац, Грачаница, Градац, Гревићи, Хељдови, Хере, Худутско, Иванци, Јаклићи, Јурићи, Клек, Ковачево Поље, Козо, Кућани, Куте, Лапсуњ, Лизоперци, Луг, Луке, Љубунци, Маглице, Махала, Макљен, Меопоточје, Млуша, Ометала, Орашац, Пајићи, Паљике, Парцани, Парош, Плоча, Подбор, Понир, Прослап, Прозор, Равница, Рипци, Рогуља, Румбоци, Скробућани, Шћипе, Шћит, Шеровина, Шкарине, Шлимац, Тошћаница, Тришћани, Устирама, Уздол, Варвара и Захум.
Хисторија
[уреди | уреди извор]На подручју Прозора и долине Раме се налазе многа археолошка налазишта: на Великој Градини на Врелу Раме нађен је читав комплет модела кућног намјештаја израђеног од глине, који је вјероватно служио као дјечије играчке, а вјерно репродуцира пећ, сто, столице и др.
Средњовјековна Босна
[уреди | уреди извор]Не зна се тачно кад су Славени загосподарили Рамском долином. У вријеме јачања средњовјековне Босне, Рама се нашла у њеном саставу. У једној повељи коју је 1322. године издао Стјепан II Котроманић, спомиње се од Раме кнез Остоја, а из друге повеље која је писана 1323. године дознаје се да је то био кнез Остоја Прибојевић. Име града Прозора први пут се спомиње у даровној повељи Твртка I, коју је издао 11. аугуста 1366. године у жупи Рами под Прозор-градом, којом дарује Вукчићу Хрватинићу, читаву Пливску жупу са тврдим Сокол-градом.
Град је највјероватније настао изградњом утврђења око којег се касније развило предграђе, уствари градско насеље, а које је још прије пада Босне под османлијску власт постало познато трговиште.
Османлијско доба
[уреди | уреди извор]Османлије су заузеле стару жупу Раму с градом Прозором у љето 1463. године. У октобру исте године Владислав Хереговић ју је ослободио, па му је угарски краљ Матија Корвин 6. децембра 1463. године даровао Прозор, као награду за помоћ у борбама које је краљ тада водио у Босни. Од тада па до 1469. године нема јој спомена у изворима. Године 1469. Рама се јавља као нахија у кадилуку Неретва, а њен град Прозор као тврђава са посадом.
Према предаји султан Мехмед Фатих (1451-1481) је најкасније освојио прозорски град односно утврђење.
Аустроугарско доба
[уреди | уреди извор]Прозор је у вријеме аустроугарске окупације имао 845 становника, а читав срез 9.419. Прозор је под новом влашћу био сједиште среза, а затим и опћине.
Други свјетски рат
[уреди | уреди извор]Прозор је најпознатији по томе што је за вријеме другог свјетског рата имао важну улогу у битци на Неретви. У њему је почетком 1943. била стационирана италијанска дивизија Мурге, која је партизанима из Западне Босне блокирала одступницу на Неретву. Због тога су Тито и Врховни штаб НОВЈ издао наређење које је остало упамћено као једна од најпознатијих хисторијских реченица из тог периода: Прозор ноћас мора пасти. На крају су партизани успјели разбити италијанску дивизију, заузети Прозор и продријети према долини Неретве.
Савремено доба
[уреди | уреди извор]Становништво
[уреди | уреди извор]По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, опћина Прозор имала је 19.760 становника, распоређених у 56 насеља. Послије потписивања Даyтонског споразума опћина Прозор, у цјелини, ушла је у састав Федерације Босне и Херцеговине.
| Национални састав опћина Прозор, попис 1991. | ||||||
| укупно | 19.760 | |||||
| Хрвати | 12.259 (62,03%) | |||||
| Муслимани [3] | 7.225 (36,56%) | |||||
| Срби | 45 (0,22%) | |||||
| Југославени | 100 (0,50%) | |||||
| остали, неопредијељени и непознато | 131 (0,66%) | |||||
| Национални састав Град Прозор, попис 1991. | ||||||
| укупно | 3.566 | |||||
| Муслимани | 2.199 (61,66%) | |||||
| Хрвати | 1.199 (33,62%) | |||||
| Срби | 39 (1,09%) | |||||
| Југославени | 93 (2,60%) | |||||
| остали, неопредијељени и непознато | 36 (1,03%) | |||||
Знамените личности
[уреди | уреди извор]- Али-паша Сердар
- Али-паша Варвар
- Мухамед Скејо Прозорац
- дон Анто Јелић, свећеник и предсједник ХКДД-а
- Кристина Анић, манекенка и фото модел
- Добрила Мештровић
- Веселко Тенжера, писац, књижевни критичар
- фра Јероним Владић, писац
- фра Илија Баришић, фрањевац и мисионар у ДР Конго
Хисторијски споменици
[уреди | уреди извор]- Прозорска сахат-кула
- Стари град у Прозору
- Копчића турбе у Румбоцима
- Споменик палим борцима НОБ-а на Макљену
Национални споменици
[уреди | уреди извор]Образовање
[уреди | уреди извор]- Основна школа фра Јероним Владић - Рипци
- Основна школа Ивана Мажуранића - Грачац
- Основна школа Алија Исаковић - Прозор
- Основна школа Марко Марулић - Прозор
- Основна школа Шћипе
- Основна школа Веселко Тенжера - Уздол
- Средња школа Прозор
Спорт
[уреди | уреди извор]Повезано
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Саопћење Федералног савеза за статистику 9.септембар 2009. године
- ↑ Резултати избора 2008
- ↑ Под тиме се данас подразумијевају Бошњаци, што је етничка ознака службено уведена 1993. године
Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Службена страница Опћине Прозор
- Информативна страница о Прозору
- Информативна страница о Прозор-Рами
- Прозор-x.цом Архивирано 2017-10-06 на Wаyбацк Мацхине-у
- Званична wеб страница Меџлиса ИЗ-е Прозор Архивирано 2014-05-17 на Wаyбацк Мацхине-у
- Жупа Пресветог Срца Исусова Прозор Архивирано 2013-10-30 на Wаyбацк Мацхине-у
- Званична страница комисије за очување националних споменика Босне и Херцеговине Архивирано 2015-05-04 на Wаyбацк Мацхине-у
