Продик
Продик са Кеоса (грч. Πρόδικος, око 465–415. год. ст. е.) био је антички грчки филозоф, који је припадао првој генерацији софиста, односно тзв. старијим софистима.
Продик је дошао у Атину као део изасланства са острва Кеоса које се налази у Егејском мору. За становнике тога острва говорило се да су склони тмурном расположењу, а такве склоности приписивале су се и Продику, с обзиром на то да му се у псеудоплатоновском дијалогу Аксиох приписује мишљење да је смрт пожељна како би се људи ослободили свих зала живота. Према Продику, страх од смрти је бесмислен, јер смрт се не дотиче живих, јер док год је неко жив, њега смрт не дотиче, али се не дотиче ни мртвих, због тога што су мртви и више ништа не осећају (366ц сq). Међутим, аутентичност ових навода још увек је предмет спорења.
Продик је можда значајнији по својој теорији о настанку религије. Смарао је да су људи у почетку као божанства поштовали Сунце, Месец, реке, језера итд., другим речима, оно што им је било корисно и што им је доносило храну. Као пример Продик наводи култ Нила у Египту. Након овог првобитног облика обожавања, уследио је други у коме су проналазачи разних вештина – пољопривреде, виноградарства, обраде метала итд. – стекли божанско поштовање: Деметра, Дионис, Хефест и други. Стога је Продик сматрао да је молитва излишна, због чега је – како се чини – имао и проблема с атинским властима (фр. 5).
Слично Протагори, Продик се посебно бавио лингвистичким проучавањима. У неколико Платонових дијалога спомињу се Продикове лингвистичке теорије и важност коју је придавао исправном именовању предмета.
Повезано
[уреди | уреди извор]|
Милетска школа : Талес · Анаксимандар · Анаксимен Питагорејци : Питагора · Алкмеон · Филолај · Архита · Тимај Ефешка школа : Хераклит — Елејска школа : Ксенофан из Колофона · Парменид · Зенон из Елеје · Мелис са Самоса Плуралистичка школа : Анаксагора · Емпедокле — Атомисти : Леукип · Демокрит |
